Američka carinska služba potvrdila podatke o odbijenim zahtevima, sistem za povraćaj uveden nakon odluke Vrhovnog suda

Američka carinska i granična služba (CBP) saopštila je da je oko 15% zahteva za povraćaj naplaćenih carina, koje su podnele američke kompanije i drugi uvoznici, odbijeno od pokretanja novog portala za refundaciju 20. aprila 2026. godine. Prema podacima koje je izneo zvaničnik CBP Brandon Lord u podnesku sudu za međunarodnu trgovinu, do 26. aprila primljeno je više od 75.000 zahteva za povraćaj, dok je više od 47.000 tvrdnji, što obuhvata oko 11 miliona uplata carina, ispravno podneto.

Novi sistem, poznat pod nazivom CAPE (Consolidated Administration and Processing of Entries), uveden je kako bi se ispunila sudska odluka nakon što je Vrhovni sud SAD u februaru 2026. godine ukinuo hitne carinske namete koje je prethodno uvela administracija predsednika Donalda Trampa. CAPE portal omogućava kompanijama da podnesu zahteve za povraćaj carina koje su naplaćene na osnovu posebnih ovlašćenja prema Zakonu o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama.

Prema navodima advokata Nika Ričardsa, partnera advokatske firme Greenspoon Marder koji savetuje klijente po ovom pitanju, deo odbijenih zahteva može biti rezultat grešaka u podnošenju ili podnošenja zahteva za carine koje nisu obuhvaćene refundacijom u ovom krugu. Naime, CAPE u ovoj fazi prihvata samo zahteve za carine koje su konačno procenjene od strane CBP ili za procenjene takse koje još mogu biti prilagođene. Takođe, refundacije su ograničene na carine uvedene tokom prethodne administracije i samo na osnovu relevantnih zakonskih ovlašćenja.

CBP je naveo da je portal u početku imao manjih tehničkih problema, ali da trenutno funkcioniše stabilno. Funkcionalnost sistema bila je privremeno nedostupna tokom 18 minuta 20. aprila, kada je obustavljeno podnošenje zahteva radi optimizacije resursa i poboljšanja obrade. Nakon toga, sistem nastavlja da radi bez značajnijih zastoja.

Predstavnici CBP ističu da će se u narednom periodu nastaviti obrada zahteva i da se kompanijama savetuje da obrate pažnju na pravila i ograničenja prilikom podnošenja dokumentacije. Proces refundacije carina deo je šireg odgovora na odluke sudskih i regulatornih tela koje su uticale na trgovinsku politiku SAD poslednjih godina.

Američka služba za imigraciju potvrdila nove mere, aplikacije privremeno pauzirane tokom implementacije

Američka administracija je uvela dodatne bezbednosne provere za široke kategorije imigranata koji podnose zahteve za legalne imigracione benefite. Prema internoj dokumentaciji američke službe za državljanstvo i imigraciju, novo uputstvo nalaže službenicima da sve postojeće zahteve, uključujući azil, dozvole boravka i državljanstvo, ponovo podvrgnu unapređenim FBI proverama bezbednosti. Ova procedura, prema navodima iz dokumentacije, deo je promena koje su nastupile pošto je FBI omogućio američkoj imigracionoj službi širi pristup svojoj bazi podataka o kriminalnoj prošlosti.

Službenici su obavešteni da ne donose odluke o odobravanju nijednog zahteva dok proširene provere ne budu završene. Prethodno se već koristila FBI baza za proveru potencijalnih rizika po nacionalnu bezbednost ili javnu sigurnost, ali je sada, u skladu sa izvršnim nalogom američkog predsednika iz februara, pristup proširen. Ovaj nalog je obavezao Ministarstvo pravde, koje nadgleda FBI, da pruži američkoj službi za imigraciju veća ovlašćenja za pristup podacima iz kriminalističke evidencije.

Dokumenti pokazuju da su pojedini slučajevi trenutno pauzirani kako bi se omogućila puna implementacija novih bezbednosnih procedura. Nije objavljeno koliko će trajati period provere niti koliko aplikacija je obuhvaćeno ovim merama. Američke vlasti navode da su ove izmene deo šireg napora za unapređenje bezbednosti i zaštite građana i imigracionog sistema.

Služba za državljanstvo i imigraciju naglašava da će sve aplikacije biti razmotrene nakon završetka novih provera i da je cilj mera da se poboljša sigurnost procesa, bez davanja procena o konačnim rokovima. Prema dostupnim informacijama, nova politika obuhvata sve glavne kategorije zahteva, uključujući podnosioce zahteva za azil, stalni boravak i naturalizaciju.

Ove izmene predstavljaju deo šire strategije američkih vlasti za unapređenje kontrole u procesu odobravanja imigracionih prava i benefita. Dalji detalji o implementaciji i eventualnim izmenama procedura očekuju se u narednom periodu.

Senat SAD odbio predlog demokrata za ograničavanje predsedničkih ovlašćenja, republikanci navode da ne postoji vojni sukob sa Kubom

Senat Sjedinjenih Američkih Država odbio je u utorak inicijativu demokratskih senatora da se održi glasanje o rezoluciji kojom bi se ograničila mogućnost predsednika Donalda Trampa da pokrene vojnu akciju protiv Kube. Predlog je blokiran od strane republikanskih senatora, koji su naveli da Sjedinjene Države nisu u stanju neprijateljstava sa Kubom i da je pitanje neaktuelno.

Demokratski senator Tim Kejn iz Virdžinije, koji je i predlagač rezolucije, izjavio je da je cilj inicijative da se unapred spreči moguća jednostrana vojna akcija predsednika prema Kubi, podsećajući na slične pokušaje vezane za Venecuelu i Iran. Kejn je na zasedanju Senata rekao da „nikada nije čuo da je Kuba neposredna pretnja bezbednosti Sjedinjenih Država“, upućujući na potrebu za senatskom kontrolom nad vojnim ovlašćenjima predsednika.

Republikanski senator iz Floride Rik Skot izjavio je da ne postoji vojni sukob sa Kubom i da je predlog demokrata, prema njegovim rečima, „nepotreban“. Većina republikanskih senatora je glasala protiv ograničavanja predsedničkih ovlašćenja za upotrebu vojne sile, ističući da predsednik ima široka ovlašćenja u toj oblasti.

Predlog rezolucije je podnet u martu i deo je šireg napora demokrata da ograniče mogućnost predsednika da samostalno preduzima vojne akcije, posebno nakon prethodnih jednostranih poteza prema Venecueli i Iranu. Prethodni pokušaji u Senatu da se ograniče ovlašćenja predsednika u sličnim situacijama nisu doneli promene, jer su republikanci uglavnom glasali protiv takvih mera.

Predsednik Tramp je u više navrata izjavljivao da razmatra mogućnost vojne akcije prema Kubi, posebno nakon što su američke snage u januaru izvele akciju protiv tadašnjeg predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Tramp je izjavio da „Kuba može biti sledeća“ nakon završetka vojne operacije u Iranu, dodajući da je „vojna opcija i dalje na stolu“.

Američki državni sekretar Marko Rubio izneo je pred Kongresom u januaru stav da administracija razmatra razne opcije u vezi sa Kubom, ali nisu precizirani dalji detalji.

Ovim glasanjem u Senatu nije uvedeno nikakvo novo ograničenje za predsednika SAD po pitanju vojne akcije prema Kubi, a debata o ulozi Kongresa u donošenju odluka o upotrebi vojne sile ostaje aktuelna.