Ukrajinske vlasti saopštile da je tokom dana lansirano najmanje 800 dronova, dok su napadi posebno pogodili zapadne oblasti

Šest osoba je izgubilo život, a više desetina je povređeno u seriji napada ruskih dronova širom Ukrajine tokom jednog od najintenzivnijih napada od početka sukoba, saopštio je predsednik Volodimir Zelenski. Prema navodima ukrajinskih vlasti, napadi su trajali tokom celog dana, a pogođene su oblasti na zapadu zemlje, posebno regioni u blizini granica sa državama članicama NATO-a.

Predsednik Zelenski je izjavio da je od ponoći lansirano najmanje 800 bespilotnih letelica, a napadi se nastavljaju sa dodatnim dronovima koji ulaze u ukrajinski vazdušni prostor. Najteže su pogođeni regioni Zakarpatje, Lavovska oblast, Volin, Ivano-Frankivska i Rovenska oblast, dok su udari zabeleženi i u drugim delovima zemlje, uključujući Viničku, Černovičku, Hmelnicku, Dnjeprovsku, Kirovogradsku, Zaporošku, Žitomirsku, Kijevsku, Nikolajevsku, Odesku, Sumsku, Čerkasku, Harkovsku i Hersonsku oblast.

“Rusija pokušava da preoptereti naše sisteme protivvazdušne odbrane i nanese što više tuga i bola našem narodu”, naveo je Zelenski u objavi na društvenim mrežama, pozivajući građane da obrate pažnju na upozorenja o vazdušnim napadima i da sarađuju sa službama koje rade na saniranju posledica napada.

Ukrajinski predsednik je istakao da trenutni talas napada dolazi u vreme značajnih međunarodnih događaja, naglašavajući da je cilj Rusije da poremeti političku atmosferu. “Važno je da se prave namere Rusije jasno stave do znanja liderima i državama. Potrebno je izvršiti pritisak na ruskog agresora kako bi se ovaj teror okončao”, dodao je Zelenski.

Vlasti navode da su među povređenima i deca, dok sve službe nastavljaju sa intervencijama na pogođenim područjima. Istraga o posledicama i razmerama napada je u toku.

Naučnici upozorili na rastući problem izmišljenih referenci u biomedicinskoj literaturi, potencijalno utičući na kliničke smernice

Prema najnovijim nalazima, veštačka inteligencija generiše lažne reference u medicinskoj literaturi, što izaziva zabrinutost među istraživačima i zdravstvenim radnicima. Ova pojava zabeležena je u velikom broju biomedicinskih radova, a stručnjaci upozoravaju da takve netačne informacije mogu uticati na kliničke smernice koje lekari koriste u svakodnevnom radu.

U pregledu miliona naučnih radova iz oblasti biomedicine, istraživači su otkrili više od 4.000 slučajeva u kojima su korišćene reference na nepostojeće studije. Ovi rezultati objavljeni su u stručnom časopisu, a vodeći autor studije, Maksim Topaz, vanredni profesor na Koledžu za sestrinstvo Univerziteta Kolumbija, istakao je da lažne reference mogu da naruše temelje na kojima se zasnivaju medicinska uputstva.

“Kada lažne reference uđu u naučnu literaturu, one mogu biti uključene u kliničke smernice, prema kojima lekari odlučuju o načinu lečenja pacijenata”, izjavio je Topaz. On je naveo da postoji mogućnost da medicinski radnici donose odluke na osnovu istraživanja koja nikada nisu postojala.

Istraživački tim je zaključio da je broj ovakvih pogrešnih referenci u poslednje tri godine porastao dvanaest puta, a lažne reference su pronađene u skoro 3.000 različitih naučnih radova. Topaz je ukazao da nijedna od grešaka koje su istraživači identifikovali nije ispravljena niti povučena, što znači da mogu i dalje da utiču na praksu u zdravstvenoj zaštiti.

Povod za pokretanje ove istrage bilo je lično iskustvo jednog od autora, koji je koristeći AI alat za uređivanje sopstvenog naučnog rada otkrio da je aplikacija automatski dodala izmišljenu referencu. Ova netačnost prošla je kroz više nivoa recenzije pre nego što je primećena od strane urednika.

Stručnjaci naglašavaju važnost pažljivog proveravanja naučnih izvora, posebno u vreme kada se upotreba alata baziranih na veštačkoj inteligenciji sve više širi u naučnoj zajednici. U izveštaju se navodi da je rast ovog problema izazvao dodatnu zabrinutost zbog potencijalnog uticaja na kvalitet i pouzdanost medicinskih informacija.

Nadležni ističu da bi kontinuirani nadzor i provera citiranih izvora mogli doprineti sprečavanju širenja lažnih informacija u biomedicinskoj literaturi. Dalje preporuke uključuju povećanje svesti među naučnicima i urednicima o mogućnostima grešaka koje može izazvati korišćenje AI alata u naučnom radu.

Policija sprovodi istragu, iz palestinskih izvora potvrđeno da je žrtva pokušavala da uđe u Izrael radi zaposlenja

Jedan Palestinac, Zakarija Kvatusa (44) iz grada Deir Kvadis, ubijen je u utorak uveče dok je pokušavao da preskoči betonski zid koji odvaja Zapadnu obalu od Jerusalima, prema navodima palestinskih vlasti. Događaj se odigrao u blizini mesta Al-Ram, koje se nalazi uz pomenuti zid. Identitet žrtve potvrdio je palestinski Crveni krst.

Prema zvaničnim informacijama palestinskog ministarstva zdravlja, Kvatusu je identifikovalo lokalno stanovništvo, a njegovo telo je danas sahranjeno. Izraelska policija za sada nije odgovorila na novinarska pitanja vezana za ovaj slučaj niti izdala zvanično saopštenje o incidentu.

Brat ubijenog, Halid Kvatusa, izjavio je da je Zakarija bio otac četvoro dece i da je pokušaj prelaska zida bio posledica nemogućnosti pronalaska legalnog zaposlenja. “Bio je prinuđen na ovu metodu, jer nije bilo druge mogućnosti da podmiri potrebe svog domaćinstva i živi dostojanstveno. To je bio jedini način. Niti je bio agresor niti je bio pretnja”, rekao je Halid Kvatusa.

U poslednjih nekoliko godina beleži se rast broja Palestinaca sa Zapadne obale koji pokušavaju da nezakonito pređu u Izrael radi pronalaska posla. Zvanična istraga povodom ovog događaja je u toku, a dodatne informacije očekuju se nakon odgovora izraelskih službi.