Prema bezbednosnim izvorima, izraelske i američke snage intenzivirale napade dok se borbe proširuju na region

Rat na Bliskom istoku ušao je u 19. dan, a prema bezbednosnim izvorima, američke i izraelske snage pogodile su više od 7.800 ciljeva širom Irana. Intenzivni napadi uključuju uništenje i teško oštećenje preko 120 brodova iranske mornarice, dok je prioritet operacija demontiranje bezbednosnog aparata iranskog režima.

Istovremeno, Hezbolah je otvorio intenzivan front na severu Izraela, koristeći veći broj samoubilačkih dronova protiv izraelskih snaga u Kirjat Šmoni. Borbe se vode i na jugu Libana, u blizini grada Kjama, gde Hezbolah pokušava da zaustavi napredovanje izraelskih trupa.

Na aerodromu Ben Gurion u blizini Tel Aviva, tri privatna aviona pretrpela su znatnu štetu nakon što su fragmenti raketa pogodili letelice. Jedan avion je potpuno izgoreo, što ukazuje na to da projektili i dalje mogu da pogode ključne ciljeve uprkos protivvazdušnim sistemima odbrane.

Usled eskalacije sukoba, Španija je odlučila da povuče 300 svojih vojnika iz Iraka, navodeći bezbednosne razloge. Slične mere najavile su i Nemačka i Norveška, koje su počele da smanjuju vojno prisustvo, strahujući od moguće iranske odmazde nakon američkih napada.

“Istraga je u toku, a bezbednosne službe prate situaciju na terenu”, navedeno je u zvaničnoj izjavi. Dalja dešavanja i stanje na terenu prate se u realnom vremenu.

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio da Berlin ne namerava da učestvuje u vojnim operacijama, ističući da je kriza odgovornost Irana

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da Nemačka nema nameru da učestvuje u obezbeđivanju brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, uprkos eskalaciji sukoba u Iranu i porastu cena goriva. On je naglasio da ovo “nije naš rat” i da odgovornost za trenutnu krizu snosi iranski režim. Merc je izrazio nadu da će iranski narod moći samostalno da odlučuje o svojoj sudbini.

Govoreći o odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, Merc je naveo da Nemačka deli brojne strateške ciljeve sa Vašingtonom, ali da neće oklevati da iznese različite stavove u slučajevima kada postoje razlike u interesima. On je dodao da partnerstvo mora biti sposobno da izdrži takve razlike, u suprotnom to ne bi bilo pravo partnerstvo.

Merc je takođe kritikovao američki pristup trenutnoj situaciji u regionu Zaliva, navodeći da ne postoji ubedljiv plan za uspeh operacije i ističući da Vašington nije konsultovao Berlin. “Savetovali bismo da se ne preduzima ovakav postupak kako se trenutno sprovodi”, poručio je nemački kancelar, ali je potvrdio da Nemačka i dalje stoji iza partnerstva sa SAD.

On je ocenio da bi, da su SAD konsultovale Nemačku povodom američko-izraelskog rata protiv Irana, Berlin savetovao da se ne ide tim putem. Merc je naglasio da dok traje rat, Nemačka neće biti deo tog sukoba. Istakao je da Nemačka, zajedno sa SAD i Izraelom, deli cilj da Iran ne predstavlja pretnju u budućnosti, ali je ocenio da trenutna kriza u regionu proizlazi iz delovanja iranskog režima.

Nemački kancelar upozorio je da bi dalje širenje sukoba i eventualni raspad Irana mogao da ugrozi bezbednost Evrope, snabdevanje energijom i izazove migracione tokove. Naglasio je da je interes Evrope da se rat što pre završi i da se spreči dalja regionalna eskalacija.

U obraćanju Bundestagu, Merc je komentarisao i posledice sukoba u Iranu i Ukrajini, ponovivši potrebu za povećanjem pritiska na Rusiju u saradnji sa SAD. Između ostalog, ukazao je na važnost energetske bezbednosti Evrope i potrebu za smanjenjem birokratije unutar Evropske unije, kao i unapređenjem konkurentnosti i pokretanjem nove agende usmerene na digitalizaciju i inovacije.

Vojne vlasti SAD potvrdile spremnost projekata nuklearne odbrane, stručnjaci upozoravaju na ekološke rizike po Evropu

Vojni zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država saopštili su 08.05.2025. da je sistem nuklearne odbrane poznat kao “Sentinel” aktiviran u kontekstu rastuće krize na Bliskom istoku. General Ken Vilzbah, komandant američkog vazduhoplovstva, izjavio je da je ovaj projekat ključan za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, naglašavajući da se radi o odvraćanju putem sile.

Kako je saopšteno, pominjanje ovog nuklearnog sistema tokom aktuelnih tenzija sa Iranom šalje jasnu poruku da su američke oružane snage spremne da upotrebe sva raspoloživa sredstva, ukoliko pregovori ne daju rezultate. Zvaničnici ističu da se diplomatski napori nastavljaju, ali da vojna spremnost ostaje visokog prioriteta.

Istovremeno, stručnjaci za nuklearnu bezbednost upozoravaju na potencijalne posledice eventualnog napada na lokaciju poznatu kao “Pijuk planina” u Isfahanu. Prema njihovim procenama, oštećenje kanistera sa radioaktivnim gasom na toj lokaciji moglo bi izazvati oslobađanje radioaktivnih materija u atmosferu. Analize trenutnih meteoroloških uslova ukazuju da bi vetrovi mogli preneti radioaktivne čestice preko Turske i Grčke, što bi predstavljalo ekološki rizik i za delove Evrope.

Nadležne institucije u Evropskoj uniji prate situaciju i procenjuju moguće posledice po javno zdravlje i životnu sredinu. Zvaničnih podataka o konkretnim merama za zaštitu stanovništva za sada nema, ali je potvrđeno da su alarmirani odgovarajući krizni štabovi.

“Svi nadležni organi su uključeni i prate razvoj situacije”, navedeno je u zvaničnom saopštenju.