Kabinet ukrajinskog predsednika potvrdio dolazak, fokus na ubrzanju evropskih integracija tokom irskog predsedavanja

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski doputovao je danas u Irsku, gde će prisustvovati ceremoniji povodom početka irskog predsedavanja Savetom Evropske unije, potvrđeno je iz njegovog kabineta. Poseta je deo napora Ukrajine da ubrza proces evropskih integracija i da osigura podršku evropskih partnera za otvaranje pregovaračkih klastera.

Zelenski će tokom boravka održati niz bilateralnih sastanaka, među kojima su i razgovori sa irskim premijerom Mihailom Martinom i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom. U saopštenju kabineta navodi se da je ova poseta ključna za dalji napredak Ukrajine na evropskom putu.

Glavni cilj posete, kako je istakao ukrajinski predsednik, jeste ubrzanje procesa integracije u Evropsku uniju. “Ukrajina svakodnevno dokazuje da zaslužuje da bude ravnopravni deo našeg zajedničkog evropskog doma i nadamo se da ćemo tokom irskog predsedavanja Savetom Evropske unije moći da postignemo konkretan napredak na putu ka članstvu i otvorimo sve pregovaračke klastere”, poručio je Zelenski.

Irsko predsedavanje Savetom Evropske unije trajaće do kraja 2026. godine, a ukrajinske vlasti ovu priliku vide kao važan trenutak za jačanje saradnje sa evropskim institucijama i postizanje vidljivih rezultata u pregovorima o članstvu.

Zvaničnici u Teheranu najavljuju sastanke u Dohi bez učešća američkih izaslanika, bez napretka u pregovorima

Zvanične vlasti Irana saopštile su da ne planiraju direktne susrete sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država, insistirajući da će svi razgovori biti vođeni putem posrednika u Dohi. Delegacija Irana planira da 1. jula otputuje u Katar kako bi razgovarala o primeni Memoranduma o razumevanju sa SAD, ali i dalje odbija svaki direktan kontakt sa američkom stranom ili otvaranje pitanja svog nuklearnog programa.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai izjavio je da nije zakazan nijedan sastanak sa američkim zvaničnicima ni na jednom nivou u narednim danima. Zvaničnici Irana naglašavaju da mora doći do potpune finalizacije uslova prekida vatre pre nego što budu nastavljeni bilo kakvi dalji pregovori sa drugim stranama.

Paralelno sa ovim diplomatskim aktivnostima, Iran sprovodi pritisak na zalivske zemlje kako bi podržale novi ‘regionalni bezbednosni mehanizam’. Prema navodima zvaničnika, cilj ovog mehanizma je jačanje regionalne saradnje i smanjenje uticaja Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom istoku. Teheran, kroz diplomatske i vojne inicijative, pokušava da podstakne zalivske države na distanciranje od Vašingtona u zamenu za stratešku saradnju sa Iranom.

Iako Iran najverovatnije nudi ekonomske i bezbednosne podsticaje regionalnim partnerima, zvaničnici nisu otkrili konkretne detalje o tim ponudama. Ovakav pristup dodatno komplikuje izglede za postizanje mirovnog sporazuma, jer izostanak direktnog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama i nepostojanje konsenzusa među regionalnim akterima ostavljaju otvorena pitanja u vezi sa budućnošću odnosa na Bliskom istoku.

“Za sada ne postoje najave direktnih razgovora sa američkom stranom, a sve aktivnosti se odvijaju uz posredovanje trećih strana”, potvrdio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai u zvaničnoj izjavi.

Evropska komisija najavila početnu podršku modernizaciji ukrajinske vojske uz moguća nova izdvajanja

Evropska unija izdvojiće početni paket finansijske pomoći od 3,9 milijardi evra za razvoj i nabavku napredne tehnologije bespilotnih letelica za ukrajinske oružane snage, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ova odluka predstavlja deo strategije za jačanje odbrambenih kapaciteta Ukrajine tokom sukoba sa Ruskom Federacijom.

Prema zvaničnoj izjavi, sredstva će biti usmerena na unapređenje ukrajinskog programa dronova, čija je efikasnost na ratištu prepoznata kao jedan od ključnih asimetričnih odgovora na rusku vojnu nadmoć. Fon der Lajen je istakla da inovativnost ukrajinskog sistema odbrane igra značajnu ulogu u dosadašnjem otporu, te da Evropska unija želi da institucionalno podrži tehnološki i taktički razvoj ukrajinske vojske.

Predsednica Evropske komisije navela je da odobrenih 3,9 milijardi evra predstavlja samo prvu tranšu u novom ciklusu pomoći, uz najavu dodatnih izdvajanja u narednom periodu. Naglašeno je da ovakva odluka potvrđuje dugoročnu posvećenost Evropske unije modernizaciji i jačanju ukrajinske vojne infrastrukture.

“Evropska unija prepoznaje značaj inovacija i domišljatosti koje ukrajinska vojska pokazuje na terenu. Ova sredstva su početak šire podrške našim zajedničkim ciljevima”, izjavila je Ursula fon der Lajen u zvaničnom obraćanju.

Dalji koraci Evropske unije biće usmereni na kontinuiranu analizu potreba ukrajinske vojske i prilagođavanje paketa pomoći u skladu sa razvojem situacije na terenu.