Republikanci predložili budžetsku rezoluciju za finansiranje agencija za imigraciju, glasanja u toku, demokrate najavile amandmane

U Vašingtonu je u sredu otpočela serija glasanja u američkom Senatu, poznata kao “vote-a-rama”, u okviru pokušaja republikanskog dela Senata da obezbedi dugoročno finansiranje agencija za imigraciju, uključujući Imigracionu i carinsku službu (ICE) i delove Carinske i granične službe (CBP). Ovaj proces se odvija kroz budžetsku rezoluciju koju su republikanci predstavili ranije ove nedelje, a koja omogućava nastavak procedure i pored protivljenja demokrata.

Republikanci su predložili da se finansiranje ovih agencija produži na više od tri godine, čime bi se obezbedila njihova funkcionalnost tokom preostalog perioda aktuelne administracije. Prema predlogu rezolucije, senatske komitete za pravosuđe i unutrašnju bezbednost ovlašćuje se da izrade zakon kojim bi se odobrilo povećanje rashoda do 70 milijardi dolara, što bi trebalo da pokrije potrebe Imigracione i carinske službe, kao i određenih sektora Carinske i granične službe. Očekuje se da ukupni iznos bude približno 70 milijardi dolara, ali republikanski senatori navode da su cifre date radi fleksibilnosti u radu komiteta.

Proces budžetske rezolucije omogućava usvajanje predloga čak i bez podrške demokrata, koji su do sada insistirali na reformama u oblasti sprovođenja imigracionih politika Ministarstva unutrašnje bezbednosti. Glasanje o amandmanima koje su predložili demokratski senatori započelo je ubrzo nakon 21:30 po lokalnom vremenu, a očekuje se veliki broj pojedinačnih izjašnjavanja.

Lider demokratske manjine u Senatu, Čak Šumer, izjavio je na konferenciji za novinare da će demokrate podneti “veliki broj amandmana” kako bi kroz seriju glasanja istakli svoja politička stanovišta o pojedinim pitanjima, posebno ona koja se odnose na pristupačnost i reformu imigracionih politika. Prema njegovim rečima, cilj demokrata je da kroz predložene amandmane utiču na konačan oblik zakonskog rešenja.

Inicijativa republikanske većine dolazi u trenutku kada su pitanja imigracije i finansiranja relevantnih agencija u centru političke rasprave u Sjedinjenim Američkim Državama. Budžetska rezolucija, ukoliko bude usvojena u predloženom obliku, omogućiće agencijama nastavak rada do kraja aktuelnog predsedničkog mandata. Očekuje se da proces glasanja potraje više sati, s obzirom na mogućnost neograničenog broja amandmana.

Dalji razvoj situacije zavisiće od rezultata glasanja i eventualnih kompromisa tokom procesa, dok će konačna verzija zakona biti predmet daljih rasprava i glasanja u Senatu.

Zvaničnici potvrdili novu strategiju protiv prevara, svaka kancelarija tužioca dodeljuje jednog tužioca nacionalnom timu

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država naložilo je svim kancelarijama američkih tužilaca da od 1. jula 2026. godine izdvoje po jednog lokalnog tužioca za rad u novoformiranom odeljenju za sprovođenje borbe protiv prevara. Ova odluka, saopštena putem zvaničnog dopisa pomoćnika državnog tužioca, ima za cilj da pojača sprovođenje nacionalne strategije suzbijanja prevara u svim okruzima širom zemlje.

Kako se navodi u zvaničnom memorandumu, angažovanje tužilaca iz svake kancelarije omogućava efikasniju i delotvorniju borbu protiv prevara, oslanjajući se na iskustvo i poznavanje lokalnih prilika. Planirano je da tužioci koji budu raspoređeni u novo odeljenje ne dobijaju nove zadatke ili predmete bez prethodnog odobrenja centralnog odeljenja za borbu protiv prevara.

Ova odluka dolazi neposredno nakon što je Ministarstvo pravde pozvalo državne i lokalne vlasti da se prijave za sredstva iz fonda od 300 miliona dolara, namenjenih privremenom angažovanju tužilaca. Prema saopštenju, ovi tužioci bi kao specijalni pomoćnici američkih tužilaca trebalo da se fokusiraju na slučajeve prevara u vezi sa zloupotrebom javnih beneficija, naročito onih u kojima su uključene osobe koje borave u zemlji bez regulisanog statusa.

Novo kadrovsko rešenje pokreće se u trenutku kada se Ministarstvo pravde, uključujući brojne kancelarije američkih tužilaca, suočava sa smanjenim brojem zaposlenih i izazovima u održavanju kapaciteta zbog odlaska osoblja. Zvaničnici navode da je cilj ovakvog pristupa jačanje saradnje između centralnog odeljenja i lokalnih kancelarija, kao i bolja koordinacija u vođenju istraga i procesuiranju slučajeva prevara na nacionalnom nivou.

Očekuje se da će ovakva organizacija omogućiti bržu i delotvorniju razmenu informacija i resursa, kao i pružiti podršku u složenim slučajevima koji zahtevaju saradnju više okruga. Zvaničnici Ministarstva pravde ističu da će detalji o sprovođenju nove strategije biti dalje precizirani u narednim nedeljama. Za sada nije objavljen spisak konkretnih slučajeva ili imena tužilaca koji će biti angažovani u ovom procesu.

Državni sud doneo odluku dan nakon izglasavanja promene granica, vlasti najavile žalbu, situacija ostaje neizvesna

Državni sudija u Virdžiniji izdao je 22. aprila 2026. godine privremenu zabranu sprovođenja novih kongresnih mapa, dan nakon što su građani na referendumu izglasali predlog za promenu granica izbornih okruga. Odluku je doneo sudija Džek Hurli iz Okružnog suda u Tazvelu, navodeći da referendum nije ispunio određene ustavne zahteve države.

Sudija Hurli je u kratkom sudskom nalogu naveo da su svi glasovi za i protiv referenduma “neefikasni” i zabranio je državnim organima da potvrde rezultate glasanja ili preduzmu bilo kakve korake za sprovođenje novih mapa koje su usvojene od strane zakonodavnih tela. U obrazloženju, sudija je naveo da je referendum prekršio više odredbi državnog ustava, posebno ističući nepoštovanje obaveznog roka od 90 dana za javno obaveštavanje i navodeći da je pitanje upućeno biračima bilo “očigledno obmanjujuće”.

Državni tužilac Virdžinije, Džej Džons, najavio je da će podneti hitnu žalbu na ovu sudsku odluku. “Građani Virdžinije su izrazili svoj stav, i sudija ne treba da ima mogućnost da poništi glas naroda”, naveo je Džons u zvaničnoj izjavi. On je dodao da pravni tim države planira da brani rezultate referenduma pred višim sudovima.

Republikanski nacionalni komitet, koji je bio među više grupa koje su pokrenule sudski postupak protiv referenduma, pozdravio je sudsku odluku. Predsednik komiteta Džo Gruters izjavio je da odluka predstavlja “značajnu pobedu za stanovnike Virdžinije” i ocenio da je predlog o promeni mapa bio ustavno sporan.

Referendum o promeni granica izbornih okruga bio je deo šireg političkog procesa u Virdžiniji, gde su demokrate inicirale promene sa ciljem da određeni brojevi izbornih jedinica promene političku pripadnost. Prema navodima iz izveštaja, predlog je predviđao promene koje bi mogle uticati na najmanje četiri kongresna okruga.

Odluka suda o privremenoj zabrani primene novih mapa ostavlja pitanje granica izbornih okruga otvorenim do okončanja žalbenog postupka. Zvaničnici Virdžinije i dalje čekaju ishod žalbe, a konačna odluka o izbornoj geografiji očekuje se nakon daljeg sudskog razmatranja.