Turske vlasti istražuju incident, dok je predsednik Erdogan istakao da zemlja neće biti uvučena u rat

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da Turska neće biti uvučena u oružani sukob između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, nakon što je turska vojska presrela i neutralisala iransku balističku raketu koja je ušla u turski vazdušni prostor. Incident se dogodio tokom noći, a prema zvaničnim izvorima, raketa je zaustavljena korišćenjem elemenata vazdušne i raketne odbrane NATO-a raspoređenih u istočnom Mediteranu.

Predsednik Erdogan je istakao da je glavni cilj turskih vlasti da izbegnu uvlačenje zemlje u rat, naglasivši da su preduzete sve neophodne mere zaštite vazdušnog prostora. “Tokom ovog procesa, preduzimamo sve preventivne mere protiv bilo kakvih pretnji našem vazdušnom prostoru, baš kao što smo učinili sinoć”, izjavio je Erdogan.

Tursko ministarstvo odbrane saopštilo je da je raketa presretnuta zahvaljujući sistemima odbrane koji su deo NATO infrastrukture. U saopštenju se navodi da je incident predmet detaljnih razgovora sa iranskim vlastima kako bi bile razjašnjene sve okolnosti ekscesa.

Vlasti su pokrenule diplomatske kanale sa ciljem da se incident ne ponovi i da se spreči dalja eskalacija. Turska je ponovila stav da neće dozvoliti ugrožavanje svog suvereniteta i bezbednosti građana.

“Naš prioritet je da Turska ostane izvan regionalnih sukoba i da zaštiti svoj narod od svih potencijalnih pretnji”, naglašeno je u saopštenju turskog ministarstva odbrane.

Odbrambeni stručnjaci analiziraju video-snimak; vlasti Bahreina sprovode istragu uz potvrdu o američkoj vojnoj tehnici

Balistička raketa lansirana je iz Bahreina prema Iranu, što predstavlja prvi zabeleženi napad iz zemlje Persijskog zaliva na teritoriju Irana od početka aktuelnog sukoba, potvrđeno je na osnovu video-snimka koji je analiziran od strane više stručnjaka za odbranu. Lansiranje je zabeleženo na snimku koji su analizirale relevantne institucije, ali nije precizirano da li su raketu lansirale američke ili bahreinske snage.

Prema navodima stručnjaka, najmanje jedna od raketa lansirana je sa američke opreme, tačnije sistema M142 HIMARS, što ukazuje na potencijalno američko vojno prisustvo u operaciji. Bahrein je poznat kao domaćin Pete flote američke mornarice, što dodatno potvrđuje mogućnost korišćenja američke vojne tehnike na toj teritoriji.

Bahreinske vlasti saopštile su da je tokom poslednje dve nedelje na teritoriju Bahreina ispaljeno više od 100 raketa i 191 dron, dok Iran optužuje zemlje Persijskog zaliva da omogućavaju upotrebu svojih teritorija kao polazne tačke za američke napade. Istraga o odgovornosti za lansiranje balističke rakete je u toku.

“Analizom snimka utvrđeno je da je korišćena američka vojna oprema, ali nije potvrđen identitet snaga koje su izvršile lansiranje”, navodi se u izveštaju odbrambenih stručnjaka.

Nadležni organi Bahreina nastavljaju sa prikupljanjem informacija i utvrđivanjem svih okolnosti ovog događaja, dok međunarodna zajednica prati razvoj situacije u regionu.

Kompanije tvrde da je Janaf neopravdano povećao cene tranzita nafte nakon 2022. godine, traže reakciju EU

Mađarska kompanija MOL i slovački Slovnaft podneli su još jednu žalbu Evropskoj komisiji protiv hrvatske firme Janaf, navodeći da je Janaf značajno povećao naknade za tranzit nafte bez objektivnog opravdanja. Prema navodima ovih kompanija, nakon početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, Janaf je gotovo udvostručio tranzitne naknade i zadržao visoke cene, bez jasnog obrazloženja razloga za to.

MOL i Slovnaft ističu da je trenutna naknada za tranzit nafte kroz Hrvatsku više od tri puta veća od naknade koju naplaćuje operater naftovoda TAL iz Trsta, koji prolazi kroz Nemačku do Beča, kao i gotovo dvostruko viša od one koju MOL plaća za ukrajinski deo naftovoda Družba. Kompanije tvrde da su tehnički i ekonomski uslovi evropskih naftovoda slični Janafovim, ali da je cena Janafa znatno viša.

U žalbi se navodi i da Janaf, kao dominantni operator na tržištu transporta nafte prema kopnenim rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj, koristi svoj monopolistički položaj, što bi moglo predstavljati kršenje pravila konkurencije Evropske unije.

Za sada nije poznato da li je Evropska komisija pokrenula postupak na osnovu nove žalbe. Ranije su slične prijave već bile predmet razmatranja na evropskom nivou, ali odluka još nije doneta.

“Verujemo da je potrebno obezbediti transparentnost i fer uslove na tržištu nafte u regionu”, navodi se u zajedničkom saopštenju MOL-a i Slovnafta.

Dalji razvoj situacije i eventualne mere Evropske komisije očekuju se u narednom periodu.