Vlada Velike Britanije najavila pojačanu posvećenost zelenoj energiji, dok rastu cene energenata zbog sukoba

Britanska vlada saopštila je da će dodatno pojačati napore ka dostizanju ciljeva nulte emisije, kao odgovor na energetsku nestabilnost izazvanu ratom između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Zvaničnici navode da je aktuelna situacija pokazatelj da se era sigurnosti snabdevanja fosilnim gorivima bliži kraju.

Ministar energetike Velike Britanije Ed Miliband izjavio je da je zemlja suočena sa drugim velikim poremećajem na tržištu fosilnih goriva u poslednjih pet godina, ističući da su prethodni poremećaji, poput skoka cena usled invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, dodatno pojačali potrebu za prelaskom na obnovljive izvore energije. „Era sigurnosti snabdevanja fosilnim gorivima je završena, a era bezbednosti zasnovane na čistoj energiji mora doći do izražaja“, naveo je Miliband u zvaničnom saopštenju.

Premijer Keir Starmer naglasio je da je cilj novih mera „prekinuti vezu“ između globalnih cena gasa i cene električne energije za građane Velike Britanije. On je istakao potrebu da se zemlja udalji od „rolerkostera“ cena fosilnih goriva, najavljujući nove politike u energetskom sektoru.

Cene energije u Velikoj Britaniji znatno su porasle od početka sukoba u Iranu, što je izazvalo političke debate o energetskoj strategiji zemlje. Političke partije desnog centra pozvale su na ukidanje zabrane iz 2025. godine na bušenje nafte i gasa u Severnom moru, dok zvaničnici vlade i dalje naglašavaju važnost ulaganja u čistu energiju.

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp podržao je pozive na ponovno otvaranje bušotina u Severnom moru, navodeći na društvenim mrežama da je Velika Britanija „jedna od najbogatijih zemalja po pitanju nafte, ali odbija da iskoristi svoje resurse“, te kritikovao aktuelnu energetsku politiku. Takođe je izrazio protivljenje korišćenju vetroturbina kao izvora energije.

Vlada Velike Britanije, međutim, ostaje pri odluci da nastavi sa implementacijom mera usmerenih ka prelasku na obnovljive izvore energije, smatrajući da je to najbolji način da se obezbedi dugoročna energetska stabilnost u uslovima globalnih političkih i vojnih neizvesnosti.

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana doveo je do poremećaja na globalnom tržištu energenata, a prethodni događaji poput rata u Ukrajini dodatno su uticali na volatilnost cena. Britanski zvaničnici ističu da trenutna situacija potvrđuje potrebu za ubrzanom tranzicijom ka energetskoj nezavisnosti kroz ulaganja u obnovljive izvore.

Senator Lindsey Graham potvrdio inicijativu, budžetska rezolucija predviđa sredstva za ICE i graničnu patrolu

Republikanci u Senatu Sjedinjenih Američkih Država predstavili su 21. aprila 2026. godine budžetsku rezoluciju kojom započinju proceduru obezbeđivanja sredstava za agencije za imigraciju pri Ministarstvu za unutrašnju bezbednost, bez učešća demokrata. Ova odluka dolazi nakon dužeg perioda neslaganja između dve političke stranke u vezi sa finansiranjem Imigracione i carinske službe (ICE) i delova Carinske i granične službe (CBP).

Predsedavajući senatskog Odbora za budžet, republikanski senator iz Južne Karoline Lindsey Graham, objavio je da rezolucija ovlašćuje relevantne odbore da pripreme zakonske predloge kojima bi se izdvojila sredstva za ove agencije. “Republikanci preduzimaju neophodne korake kako bi se u potpunosti podržao rad granične patrole i ICE, posebno u trenutku kada Sjedinjene Države prepoznaju povećane pretnje po bezbednost”, naveo je Graham u saopštenju.

Prema tekstu rezolucije, odborima za pravosuđe i unutrašnju bezbednost omogućeno je da pripreme predloge koji bi povećali izdvajanja do 70 milijardi dolara, namenjenih finansiranju ICE i delova CBP. Očekuje se da konačni iznos bude blizu tog nivoa, prema navodima saradnika lidera većine u Senatu, Džona Tjuna.

Ova mera predstavlja početni korak u procesu poznatom kao budžetska rekonsilijacija, što omogućava usvajanje zakona sa direktnim budžetskim posledicama bez potrebe za podrškom demokrata. Republikanci planiraju da obezbede finansiranje navedenih agencija u trajanju od 3,5 godine, pokrivajući period do kraja mandata aktuelnog predsednika Donalda Trampa.

Demokrate su tokom prethodnih meseci izražavale protivljenje finansiranju ICE i CBP, navodeći potrebu za reformama nakon dva smrtonosna incidenta u kojima su federalni agenti upotrebili vatreno oružje u Mineapolisu u januaru. Pošto pregovori nisu doveli do kompromisa, republikanci su odlučili da pokrenu samostalnu proceduru u Senatu.

Nije objavljeno više detalja o daljem toku procesa, niti o mogućim amandmanima na predloženu rezoluciju. Sagovornici iz Senata ističu da je odluka deo šireg političkog konteksta u kojem se vode rasprave o imigracionoj politici i bezbednosti granica u Sjedinjenim Državama.

Nezavisni izvori i međunarodni posmatrači nisu komentarisali najnoviju inicijativu, a konačni ishod procesa zavisiće od daljih glasanja i mogućih pregovora među senatorima.

Ukrajinske vlasti omogućile nastavak isporuke, ali pod uslovom nastavka evropske finansijske pomoći

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je naftovod Družba, nakon višemesečnog zastoja zbog oštećenja izazvanih napadima, spreman za nastavak transporta ruske nafte ka evropskim zemljama. Radovi na popravci su završeni, čime se omogućava stabilizacija energetskog tržišta u Mađarskoj, Slovačkoj i Srbiji.

Prema njegovim rečima, stručnjaci su obezbedili sve uslove za bezbedan rad naftovoda, uprkos postojećem riziku od novih napada. Zelenski je istakao da će tranzit biti nastavljen uz jasan uslov: nastavak finansijske i političke podrške Ukrajini od strane Evropske unije, odnosno deblokiranje paketa pomoći koji je prethodno odobrio Evropski savet.

Odluka Kijeva usledila je nakon javnog poziva pobednika mađarskih izbora Petera Mađara, koji je naglasio da bi naftovod trebalo da bude otvoren čim postane tehnički spreman. Mađar je izjavio da Mađarska očekuje poštovanje ugovora i isporuku nafte od strane Rusije, naglašavajući da je za funkcionisanje sistema potrebna saradnja obe strane.

U prethodnom periodu Mađarska i Slovačka bile su u sporu sa Ukrajinom oko energetskih pitanja, a bivši premijer Viktor Orban ukazivao je na mogućnost odmrzavanja tranzita tek po ukidanju blokade evropskih kredita za Ukrajinu. Današnja izjava ukrajinskog predsednika ukazuje na postizanje dogovora, ali uz eksplicitnu vezu sa daljom podrškom iz Evrope.

Obnova rada naftovoda Družba ima veliki značaj za stabilnost rafinerija u regionu, koje zavise od sirove nafte koja se ovim putem doprema iz Rusije.

“Naftovod je spreman za rad, a svi bezbednosni zahtevi su ispunjeni”, naveo je ukrajinski predsednik u zvaničnoj objavi.