Makron potvrdio odluku studentima tokom posete Nikoziji, ističe da neće tražiti nove političke funkcije posle isteka drugog mandata

Emanuel Makron, predsednik Francuske, saopštio je tokom razgovora sa studentima na Kipru da će se povući iz politike po završetku svog drugog i poslednjeg mandata 2027. godine, kako nalaže ustav te zemlje. Tokom posete Nikoziji, gde je prisustvovao neformalnom sastanku Evropskog saveta, Makron je naglasio da ne planira dalje političko angažovanje nakon isteka mandata.

“Nisam bio političar pre, neću biti ni posle,” izjavio je Makron, dodajući da je njegov ulazak u visoku politiku bio “izlet” koji planira da završi dostojanstveno. Predsednik Francuske istakao je da se neće baviti politikom po odlasku sa funkcije, ostavljajući javnost u nedoumici o svojim budućim planovima.

Govoreći o izazovima tokom devet godina na čelu države, Makron je priznao da mu je najteže bilo da uskladi postignute rezultate sa reformama koje još nisu realizovane, kao i da ispravlja ranije greške dok se suočava sa globalnim izazovima. “Najteže je nakon devet godina to što morate da zadržite ono što ste dobro uradili i pokušate da idete dalje, ali ponekad morate da se vratite stvarima koje niste dobro uradili”, rekao je Makron studentima.

Makronova odluka da se povuče iz politike po isteku mandata 2027. godine otvara pitanje ko će ga naslediti na čelu Francuske i kakav će uticaj to imati na Evropsku uniju, s obzirom na njegovu dosadašnju ulogu jednog od najistaknutijih evropskih lidera.

Iranski zvaničnici odbacuju navode o podelama, ističući zajedništvo nacije uprkos spoljnim pritiscima

Vrhovni verski lider Irana, Sejed Modžtaba Hamnei, poručio je danas da snažno jedinstvo iranske nacije izaziva raskol među neprijateljima i doprinosi jačanju nacionalne kohezije. U poruci objavljenoj na društvenoj mreži, Hamnei je istakao da “neobično jedinstvo” građana destabilizuje planove onih koji žele da oslabe Iran, pozvavši sunarodnike da kroz konkretna dela pokažu zahvalnost tom jedinstvu, čime bi dodatno učvrstili nacionalnu koheziju.

Hamnei je upozorio na, kako je naveo, “psihološki rat” protiv Irana, ocenivši da su neprijateljske medijske operacije usmerene na umove i psihu ljudi sa ciljem da potkopaju nacionalno jedinstvo i bezbednost. “Neka naš nemar ne dozvoli da se ova zloslutna namera ostvari”, naglasio je Hamnei.

U svojoj poruci, Hamnei je naveo i da su Sjedinjene Američke Države i Izrael 28. februara pokrenuli veliki rat protiv Irana, u kojem su, prema njegovim rečima, ubijeni ajatolah Ali Hamnei i više visokih vojnih komandanata, što je dovelo do iranske odmazde raketama i dronovima tokom više od 40 dana.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan i predsednik iranskog parlamenta Mohamad-Bager Kalibaf sinoć su odbacili tvrdnje američkog predsednika Donalda Trampa o unutrašnjim previranjima u Iranu, navodeći da u zemlji nema podele na sledbenike tvrde ili umerene linije. “U Iranu nema sledbenika tvrde ili umerene linije”, stoji u saopštenju, uz naglasak da su svi “Iranci i revolucionari”.

Ministar spoljnih poslova Abas Arakči je na društvenim mrežama naveo da su svi Iranci ujedinjeni više nego ikada ranije. Tramp je ranije izjavio da u Iranu postoje različite frakcije koje se međusobno bore, što mu otežava procenu ko je lider zemlje.

Administracija SAD razmatra upućivanje zvaničnog poziva, Kremlj još nije doneo odluku o učešću

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Rusija mogla biti pozvana na predstojeći samit G-20, koji će biti održan u njegovom privatnom odmaralištu u Majamiju u decembru, saopšteno je iz Bele kuće. Zvaničnici administracije navode da, iako još nisu upućeni zvanični pozivi, Rusija ima status punopravne članice i očekuje se da će poziv biti upućen njenim zvaničnicima, uključujući predsednika Vladimira Putina.

Prema navodima neimenovanih izvora iz američke administracije, predsednik Tramp je istakao da smatra korisnim da se sa svim stranama vodi dijalog, posebno u kontekstu rešavanja globalnih kriza. “Razgovor sa svim stranama mogao bi da bude veoma koristan”, rekao je Tramp, ističući da ne bi imao ništa protiv Putinovog dolaska. Međutim, dodao je i da smatra da postoje politički i bezbednosni razlozi zbog kojih ruski predsednik još nije doneo odluku o prisustvu.

Samit G-20 u Majamiju predstavljao bi prvi lični dolazak Vladimira Putina na ovaj skup od 2019. godine, s obzirom na prethodne prepreke poput pandemije, ratnih dešavanja u Ukrajini i međunarodnog naloga za hapšenje. Ukoliko bi ruski predsednik prihvatio poziv, to bi bio prvi susret na najvišem nivou između lidera SAD i Rusije u novim okolnostima.

Iz Kremlja su saopštili da je ruska strana upoznata sa mogućnošću dobijanja poziva, ali da odluka o formatu učešća još nije doneta. Zvaničnici navode da će javnost biti blagovremeno obaveštena da li će delegacija Rusije, uključujući predsednika Putina, prisustvovati lično ili virtuelno.

“Trenutno nisu izdati zvanični pozivi, ali Rusija je članica G-20 i biće pozvana da prisustvuje samitu lidera”, izjavio je anonimni zvaničnik Bele kuće.