Oko 50.000 ljudi okupilo se u Madridu zahtevajući zaštitu javnih penzija i očuvanje kupovne moći penzionera.

Više desetina hiljada građana okupilo se danas u Madridu na protestima u znak podrške očuvanju javnog penzijskog sistema. Prema procenama organizatora, na ulicama je bilo oko 50.000 ljudi, dok policijska procena govori o 25.000 učesnika. Centralna tema okupljanja bila je odbrana kupovne moći najstarijih sugrađana i zaštita prava na javne penzije, uz protivljenje mogućoj privatizaciji penzijskog fonda.

Protestnu šetnju organizovala je Državna koordinacija za odbranu javnog penzijskog sistema (COESPE). Kolona je krenula od železničke stanice Atoča, prošla pored muzeja Prado i završila se u ulici Alkala. Okupljeni su nosili transparente sa natpisima poput “Garantovane penzije” i “Zaštitimo penzije”.

Poruke sa protesta u Madridu

Zahtevi demonstranata usmereni su na očuvanje javnog penzijskog sistema i usklađivanje iznosa penzija sa stvarnim indeksom potrošačkih cena. Na taj način, žele da spreče pad životnog standarda među penzionerima. Pored toga, organizatori su pozvali na jačanje mera socijalne zaštite za stariju populaciju.

Pitanje penzija se, kako ističu učesnici, nalazi u samom centru političkih rasprava u Španiji, posebno uoči predstojećih izbora. Mnogi građani smatraju da je održivost javnog sistema ključna za socijalnu stabilnost zemlje.

Premijer optužuje opoziciju za planove privatizacije

Premijer Pedro Sančez je, u svetlu protesta, optužio opozicione stranke sa desnice da planiraju delimičnu privatizaciju penzionog fonda. Ova tema dodatno je podigla tenzije u javnosti, jer bi takav potez, prema mišljenju mnogih demonstranata, mogao ugroziti sigurnost penzija.

Osim penzija, protesti su ukazali i na druge aktuelne probleme u španskom društvu, kao što su stambena kriza i rast opštih troškova života. Na kraju, organizatori su poručili da će nastaviti da se bore za prava penzionera i očuvanje javnog penzijskog sistema, smatrajući da je to pitanje od suštinskog značaja za sve građane.

Na Trgu Republike u Rimu odvija se protestni skup pod sloganom ‘Italija van rata’, uz pojačane policijske kontrole i zaplenu opreme kod demonstranata.

Na Trgu Republike u Rimu danas se održava skup pod sloganom “Italija van rata”, gde su se okupile stotine demonstranata izražavajući protivljenje ratu i članstvu zemlje u NATO paktu. Protest protiče uz snažno prisustvo policije, koja na više lokacija sprovodi detaljne bezbednosne kontrole.

Organizator protesta je Antiimperijalistička osovina, a učesnici nose palestinske, kubanske, libanske i italijanske zastave. Pored toga, vidljivi su i transparenti sa zahtevima za mir, neutralnost i izlazak Italije iz NATO-a. Demonstranti se iz centra grada kreću prema ulici Via dei Fori Imperijali.

Pojačane kontrole tokom protesta u Rimu

Policijske snage su, prema saopštenju, postavile punktove i sprovode kontrole na ključnim mestima u gradu, uključujući Pjacale Ostiense, Pjacu dela Republika, kao i metro stanice Koloseo i Laurentina. Ove mere imaju za cilj održavanje bezbednosti tokom protesta i sprečavanje mogućih incidenata.

Takođe, policija je tokom dana legitimisala i pretresla više od 100 osoba, uglavnom mlađih učesnika. Kod 23 demonstranta pronađeni su predmeti kao što su sprejevi, zaštitne rukavice, balaklave, maske i grejači za vrat. Policija ističe da su ovakvi predmeti povezani sa uputstvima za izazivanje nereda koja su objavljena na internetu.

Reakcije i poruke sa protesta protiv rata i NATO-a

Organizatori napominju da je cilj okupljanja promocija antiratne politike i vraćanje Italije na put neutralnosti. Prema rečima učesnika, protest u Rimu protiv rata i NATO-a naglašava važnost mira, dok istovremeno šalje poruku o protivljenju vojnim savezima.

U međuvremenu, bezbednosne službe nastavljaju sa sprovođenjem pojačanih kontrola, a protest protiče mirno bez izveštaja o većim incidentima do ovog trenutka. Sve aktivnosti policije, uključujući zaplenu balaklava i maski, deo su mera za očuvanje reda i bezbednosti tokom skupa.

Na kraju, protest u Rimu protiv rata i NATO-a osvetljava aktuelnu debatu o ulozi Italije u međunarodnim bezbednosnim okvirima. Takođe, ukazuje na rastuće nezadovoljstvo određenih grupa građana italijanskom spoljnom politikom.

Ukrajinski predsednik naglašava spremnost za mirovni sporazum sa Rusijom, ali odbija dodatne teritorijalne ustupke i kritikuje dinamiku vojne pomoći iz SAD.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je njegova zemlja spremna da što pre postigne mirovni sporazum sa Rusijom, ali pod uslovom da ne pristane na dodatne teritorijalne ustupke. Ova izjava dolazi u trenutku kada rastu pritisci iz Vašingtona da se pronađe rešenje za sukob. Kako je naglasio, Ukrajina bi mirovni sporazum potpisala već danas, ali ne prihvata predaju više teritorija od onoga što je trenutno pod ruskom kontrolom.

Zelenski je istakao: “Spremni smo da zaustavimo ovaj rat što je pre moguće.” Prema njegovim rečima, Rusija sada kontroliše više od 19 odsto teritorije Ukrajine, ali Kijev ne želi da pristane na dalja odricanja u zamenu za mir. Pored toga, ukazao je na problem sa obimom i tempom vojne pomoći iz SAD, navodeći da isporuke ne zadovoljavaju potrebe ukrajinske vojske.

Kako Ukrajina odgovara na pritiske iz Vašingtona

Pitanje mirovnog sporazuma sa Rusijom postaje sve aktuelnije, posebno zbog intenziviranja pritiska iz Sjedinjenih Američkih Država. Zelenski je u svojoj izjavi istakao da je komunikacija sa američkom administracijom otvorena i iskrena, ali je izrazio nezadovoljstvo trenutnim nivoom podrške. “Osećam ono što osećam. To nije podrška”, rekao je, naglašavajući da očekuje konkretniju pomoć.

Tokom poslednja tri meseca, Ukrajina je od SAD primila svega 24 presretačke rakete za protivvazdušne sisteme “Patriot”, dok su potrebe na terenu mnogo veće. Zelenski je naveo primer kada je tokom jedne noći na Kijev ispaljeno čak 30 balističkih raketa, što pokazuje ozbiljnost situacije i potrebu za stotinama projektila mesečno.

Mirovni sporazum sa Rusijom: stav Ukrajine i izazovi

Kada je reč o mogućnosti sklapanja mirovnog sporazuma sa Rusijom, Zelenski je bio izričit da Kijev ne pristaje na dodatne teritorijalne ustupke. Iako je spreman da pregovara radi mira, smatra da bi dalje predaje teritorija išle na štetu ukrajinskih interesa.

Osim toga, ukazao je na pojedine odluke Vašingtona koje, prema njegovom mišljenju, idu naruku Moskvi. Među njima su i ublažavanje pojedinih sankcija na ruske energente i zahtevi da Ukrajina obustavi napade na rusku energetsku infrastrukturu. Zelenski ocenjuje da takvi potezi produžavaju sukob i otežavaju postizanje trajnog rešenja.

S obzirom na aktuelnu situaciju, jasno je da će razgovori o mirovnom sporazumu sa Rusijom i dalje ostati u fokusu međunarodne zajednice. Ukrajina, prema rečima svog predsednika, ostaje otvorena za pregovore, ali bez novih ustupaka na račun svoje teritorijalne celovitosti.