Nadležni koordiniraju poslednju fazu evakuacije, 22 putnika prebačena na aerodrom radi povratka u Holandiju

Poslednji od ukupno 22 putnika evakuisanih sa kruzera MV Hondius prebačeni su danas autobusima sa Tenerifa do aerodroma Tenerife Jug, odakle će letovima biti vraćeni u Holandiju, kako je saopšteno. Evakuacija sa broda, na kojem je registrovana epidemija hantavirusa sa tri smrtna slučaja, bliži se kraju.

Evakuacija je sprovedena u saradnji 23 države i koordinisana je sa Tenerifa, a završetak operacije očekuje se poslednjim letom za Holandiju tokom dana. Deo putnika biće preusmeren ka drugim državama, među kojima je i šest osoba koje su prvobitno planirale let za Australiju.

Prema zvaničnim informacijama, prvi evakuisani bili su 14 španskih državljana, koji su označeni kao asimptomatski slučajevi i vojnom letelicom prebačeni u bolnicu u Madridu, gde će biti u četrdesetdnevnom karantinu. Ministarstvo zdravlja Sjedinjenih Američkih Država potvrdilo je povratak 18 američkih državljana, od kojih je jedan pozitivan na hantavirus i smešten u specijalizovanu jedinicu u Nebraski.

Zvanično je saopšteno da će 22 putnika iz Holandije biti prebačena istim avionom. Na brodu se još nalazi 54 osobe, dok će 32 ostati na brodu do dolaska u Roterdam. Ministarka zdravlja Španije Monika Garsija navela je na društvenim mrežama da će 28 osoba napustiti brod, a 26 ostati na njemu, što pokazuje neslaganje u podacima o broju putnika.

Luka Granadilja de Abona, gde je brod bio usidren, biće dezinfikovana nakon što brod napusti luku i avion poleti. Prema dostupnim informacijama, brod je sa Zelenortskih Ostrva krenuo ka Španiji prošle sedmice, nakon što su Svetska zdravstvena organizacija i Evropska unija zatražile hitnu evakuaciju zbog izbijanja hantavirusa. Troje ljudi je preminulo, dok je petoro ranije evakuisanih pozitivno na virus. Hantavirus se najčešće prenosi kontaktom sa izlučevinama zaraženih glodara, dok je prenošenje među ljudima retkost.

Demokratski lideri podneli zahtev Vrhovnom sudu SAD nakon što je najviša sudska instanca Virdžinije blokirala novu mapu izbornih okruga

Demokratska stranka Virdžinije uputila je 11. maja 2026. godine zahtev Vrhovnom sudu Sjedinjenih Američkih Država da privremeno obustavi odluku Vrhovnog suda Virdžinije, koji je prethodno poništio novu kongresnu mapu izbornih okruga. Ova mapa, koju su prethodno odobrili birači, trebalo je da se primeni na predstojećim izborima za Predstavnički dom.

Prema navodima demokratskih lidera, odluka državnog suda bila je, kako su istakli u podnesku, „duboko pogrešna“ u pogledu federalnog prava. Takođe su naveli da je presuda Vrhovnog suda Virdžinije „pravosudno odstupanje od Ustava savezne države“, kao i od zakona kojima su uspostavljene nove linije izbornih okruga za izbore 2026. godine.

U svom obraćanju Vrhovnom sudu SAD, demokrate su tvrdile da sprovođenje izbora prema drugačijim izbornim jedinicama od onih koje su usvojene na osnovu ustavnog amandmana, koji su građani nedavno ratifikovali, predstavlja uskraćivanje prava birača i kandidata na zakonito utvrđene okruge.

Virdžinija je jedna od nekoliko saveznih država koje su tokom ovog izbornog ciklusa pristupile promeni izbornih okruga. Prethodno su Teksas i Kalifornija izvršile slične izmene, a njihovim novim mapama omogućeno je sprovođenje ovogodišnjih izbora za Predstavnički dom, dok su druge savezne države, uključujući Severnu Karolinu, Misuri i Floridu, sledile isti postupak.

Prema izveštajima, promena izborne mape u Teksasu i Kaliforniji imala je uticaj na raspodelu mesta između političkih stranaka, dok je nova mapa u Virdžiniji doneta nakon što su birači prethodnog meseca izglasali odgovarajuću meru na referendumu.

Sudski sporovi oko izbornih okruga u SAD nisu retkost, a odluke najviših sudskih instanci često imaju direktan uticaj na tok i rezultate izbora. U ovom slučaju, Vrhovni sud SAD treba da razmotri zahtev demokrata Virdžinije i odluči da li će privremeno vratiti mapu koja je prethodno bila na snazi do kompletne sudske revizije.

Za sada nije poznato kada će Vrhovni sud doneti odluku po ovom pitanju. Dalji razvoj situacije pratiće se u narednim nedeljama, uoči izbora za Predstavnički dom.

Sud produžio privremenu meru, pristup mifepristonu ostaje nepromenjen dok se razmatra odluka apelacionog suda

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država produžio je u ponedeljak privremenu meru kojom se omogućava nastavak slanja pilule za abortus mifepriston putem pošte, dok se razmatra pravni status njenog izdavanja. Odluku je saopštio sudija Samuel Alito, navodeći da će administrativna zabrana, uvedena prethodne nedelje, ostati na snazi do četvrtka u 17 časova po lokalnom vremenu.

Ova odluka daje sudu dodatno vreme da razmotri da li će blokirati presudu apelacionog suda kojom bi bile obnovljene smernice američke Agencije za hranu i lekove (FDA), zahtevajući da se mifepriston izdaje isključivo lično, a ne i putem pošte.

Dve farmaceutske kompanije koje proizvode mifepriston, Danco Laboratories i GenBioPro, podnele su zahtev Vrhovnom sudu da poništi odluku Apelacionog suda za peti okrug i dozvoli zdravstvenim radnicima da nastave sa propisivanjem i slanjem ovog leka putem interneta i pošte dok pravni proces traje. Sudija Alito zadužen je za hitne žalbe iz ovog pravosudnog okruga.

Mifepriston se koristi u kombinaciji sa još jednim lekom, misoprostolom, za prekid trudnoće u ranim fazama. Prema podacima Instituta Guttmacher, koji se bavi istraživanjima iz oblasti reproduktivnog zdravlja, lekovi za prekid trudnoće korišćeni su u 65% svih abortusa obavljenih u SAD tokom 2023. godine.

Prošle godine, zvaničnici iz savezne države Luizijana pokrenuli su tužbu protiv FDA zbog regulative kojom je omogućeno slanje mifepristona poštom, tvrdeći da takva praksa omogućava zaobilaženje gotovo potpune zabrane abortusa u toj državi. Ova tužba dovela je do sudskih sporova koji su sada predmet razmatranja na najvišem sudskom nivou.

Sud nastavlja da razmatra pravne argumente obe strane, dok trenutna privremena mera ostaje na snazi, omogućavajući pristup mifepristonu putem pošte u državama gde je to dozvoljeno zakonima.