Zvanični dokumenti potvrđuju da kompanija OneTaste traži podršku za pomilovanje svojih lidera, dok proces uključuje kontakte sa saveznicima predsednika

Kompanija OneTaste iz San Franciska, koju su tužioci u sudskom postupku opisali kao organizaciju sa neuobičajenim praksama, pokrenula je kampanju za pomilovanje svojih bivših lidera. Prema zvaničnim informacijama, OneTaste je uputio zvanične zahteve za pomilovanje Ministarstvu pravde Sjedinjenih Američkih Država, tražeći oslobađanje svoje bivše direktorke i osnivačice Nikol Dajdon, kao i bivše rukovoditeljke prodaje Rejčel Červic.

Nakon što su Dajdon i Červic u martu 2026. godine osuđene na devet, odnosno više od šest godina zatvora zbog optužbi za učešće u zaveri radi prinudnog rada, kompanija je odlučila da, pored standardne procedure, primeni i dodatne neformalne metode kako bi pridobila podršku za pomilovanje. Zvanična dokumentacija potvrđuje da je proces pomilovanja u toku, a dodatni napori uključuju kontakte sa advokatima, političkim operativcima i medijskim ličnostima povezanim sa krugom aktuelnog predsednika.

U poslednjih nekoliko meseci, predstavnici kompanije su pokušali da ostvare kontakte sa pojedincima koji su, prema informacijama dostupnim iz javnih izvora, prethodno učestvovali u sličnim kampanjama za pomilovanje. Prema navodima međunarodnih medija, ovakva strategija je viđena i kod drugih pojedinaca koji su od januara prethodne godine tražili predsedničku milost.

Suđenje bivšim liderima OneTaste održano je u federalnom sudu u Bruklinu, gde su Dajdon i Červic proglašene krivima za zaveru radi prinudnog rada. Tokom procesa, tužilaštvo je kompaniju upoređivalo sa organizacijama sa sličnim kontroverznim praksama, dok je odbrana negirala sve optužbe. Fotografije iz perioda nakon presude prikazuju obe osuđene kako napuštaju sudnicu u maju 2025. godine.

Kampanja za pomilovanje za sada uključuje i javne i zakulisne aktivnosti, a prema federalnim dokumentima, formalni zahtevi su dostavljeni nadležnim organima. Predstavnici kompanije nisu uputili zvanične komentare na upite novinara, dok su advokati bivših lidera izrazili očekivanje da će proces pred institucijama SAD biti sproveden u skladu sa zakonom.

Kontekst slučaja ukazuje na šire promene u procedurama pomilovanja tokom drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, gde se, pored zvaničnih institucionalnih kanala, često koriste i neformalne mreže za lobiranje. Sličan pristup ranije su koristili i drugi pojedinci u sličnim pravosudnim postupcima.

Prethodne presude i kampanje za pomilovanje u Sjedinjenim Američkim Državama često uključuju različite pravne, političke i društvene faktore, a konačnu odluku donosi predsednik, na osnovu preporuka i procene nadležnih državnih službi.

Istragu vodi odeljenje za krivične istrage žandarmerije u Mecu, potvrđeno prvo hapšenje u vezi sa slučajem

Francuske vlasti su, posle dve decenije, identifikovale ženu čiji su posmrtni ostaci pronađeni 7. januara 2005. godine u buretu za kišnicu pored puta u selu Sen Kviren, u blizini grada Meca. Prema podacima međunarodne policijske organizacije, utvrđeno je da ostaci pripadaju Hakimi Bukerui, za koju se veruje da je u trenutku smrti imala između 35 i 47 godina.

Posmrtni ostaci žene pronađeni su umotani u crne kese za smeće, sakriveni u buretu marke Harkostar. Analiza je pokazala da je imala zubnu krunicu iz Ričmonda, što je pomoglo u identifikaciji u okviru kampanje “Identifikuj me”. Prema zvaničnim saopštenjima, smrt je nastupila između septembra i oktobra 2004. godine.

Francuska žandarmerija saopštila je da je u vezi sa ovim slučajem uhapšen jedan osumnjičeni, što predstavlja prvi takav razvoj događaja u okviru ove istrage. Prethodna analiza je sugerisala da bi žrtva mogla biti poreklom iz Istočne Evrope, ali je identitet potvrđen analizom zubne krunice i dodatnim forenzičkim proverama.

“Istraga je u toku i preduzimaju se sve potrebne radnje radi utvrđivanja okolnosti smrti i eventualne odgovornosti”, navedeno je u zvaničnom saopštenju odeljenja za krivične istrage žandarmerije sa sedištem u Mecu.

Kampanja “Identifikuj me” pokrenuta je sa ciljem da se reše slučajevi neidentifikovanih žrtava u Evropi, a identifikacija Hakime Bukerui smatra se značajnim korakom u ovom procesu. Dalja istraga se nastavlja kako bi se utvrdile sve okolnosti ovog slučaja.

Ministarstvo finansija razmatra nove fiskalne mere za stabilizaciju budžeta, usvajanje smernica planirano za sredu

Nemačka vlada planira uvođenje poreza na šećer, kao i povećanje poreza na alkoholna i duvanska pića, u okviru nastojanja da stabilizuje državni budžet, saopšteno je iz Ministarstva finansija. Ove mere deo su preporuka komisije koju je imenovala ministarka zdravlja Nina Varken, a cilj je rasterećenje obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Komisija je predložila progresivni porez na zaslađena bezalkoholna pića, kao što su kole i limunade, dok se u Ministarstvu finansija razmatra i poseban porez na ovu vrstu proizvoda. Takođe, predviđeno je povećanje poreza na duvan i žestoka alkoholna pića, a vlada razmatra i mogućnost uvođenja poreza na plastiku.

Kako je najavljeno, osnovne smernice budžeta za 2027. godinu, kao i finansijski plan za naredni period, biće usvojeni u sredu. Planirana potrošnja za 2027. godinu iznosi oko 543 milijarde evra, što je više u odnosu na tekuću godinu, uz veća izdvajanja za odbranu. Država predviđa novo zaduživanje od 110,8 milijardi evra kroz osnovni budžet, što je povećanje u odnosu na prethodni period. Dodatni troškovi biće pokriveni iz posebnih fondova za modernizaciju infrastrukture.

Prema dostupnim informacijama, budžetski manjak za narednu godinu zatvoren je različitim merama, ali i dalje postoje finansijski izazovi za 2028. godinu. Vladajuća koalicija demohrišćana i socijaldemokrata, predvođena kancelarom Fridrihom Mercom, najavila je i veliku reformu poreza na dohodak koja bi trebalo da stupi na snagu od 1. januara 2027. godine. Ova reforma ima za cilj rasterećenje malih i srednjih preduzeća, ali njen tačan model i način finansiranja još nisu usaglašeni.

Matijas Mirš, šef poslaničke grupe socijaldemokrata u Bundestagu, izjavio je da postoji mogućnost privremene suspenzije tzv. “kočnice duga” ako se ekonomska kriza izazvana situacijom u Iranu nastavi. Kočnica duga predstavlja ustavni mehanizam koji ograničava državno zaduživanje, a ranije nesuglasice po ovom pitanju dovele su do pada prethodne vlade.