Nove kriminalne mreže koriste agresivne metode, a fokus je na plemenitim metalima i kulturnim artefaktima

Pljačke muzeja postaju sve nasilnije, dok kriminalne mreže koriste agresivne metode za izvršenje ovih dela, navodi se u najnovijem izveštaju Evropske agencije za saradnju u sprovođenju zakona Evropol. U dokumentu pod nazivom „Promena taktike, promena ciljeva: evoluirajuća priroda pljački muzeja“ ističe se zabrinjavajući porast nasilja tokom pljački muzeja širom Evrope, sa posebnim fokusom na napadima na predmete visoke vrednosti.

Prema saopštenju Evropol pljačkaši sve češće upotrebljavaju alate poput maljeva, eksploziva i vatrenog oružja kako bi provalili u muzejske prostorije i zastrašili osoblje. Takođe, na meti su im plemeniti metali, drago kamenje i kulturno značajni artefakti, vođeni velikom potražnjom na ilegalnom tržištu i lakom preprodajom ovih predmeta.

Kriminalne mreže i nove taktike pljački muzeja

U izveštaju se navodi da su u poslednje vreme pljačke muzeja povezane sa novim kriminalnim akterima. Naime, osim tradicionalnih kriminalaca, pojavljuju se i ad hok grupe regrutovane putem društvenih mreža. Ove grupe odstupaju od nekadašnjeg modela nenasilnih trgovaca kulturnim dobrima i koriste direktnije, konfrontacione metode. Neki akteri dolaze iz drugih kriminalnih sektora, privučeni niskim rizikom i visokim profitom koji donosi pljačka muzeja.

Kao primeri, izveštaj navodi pljačku muzeja u Asenu (Holandija), gde su krajem januara 2025. godine uz pomoć eksploziva ukradeni dački arheološki artefakti, uključujući Zlatni šlem iz Koćofeneštija i tri dačke zlatne narukvice. Takođe su pomenuti incidenti u Luvru u oktobru 2025. godine, gde su lopovi provalili kroz razbijen prozor i vitrine, i pljačka muzeja Konjak-Žej u Francuskoj, gde su pomoću bejzbol palica i sekira ukrali sedam predmeta ukrašenih zlatom i dijamantima.

Uloga Evropola i koordinisane akcije

U novembru 2025. godine, Evropol je podržao operaciju u kojoj su učestvovali organi reda iz nekoliko država članica EU i partnerskih zemalja. Tokom ove akcije razbijena je kriminalna mreža umešana u trgovinu kulturnim dobrima velikih razmera na prostoru cele EU i šire. Kriminalna mreža je bila aktivna u trgovanju antičkim zlatnim i srebrnim novčićima, kao i drugim vrednim antikvitetima. Ustanovljene su i veze između pojedinaca iz različitih država.

Izveštaj napominje da se krađe u muzejima tradicionalno smatraju nenasilnim oblicima imovinskog kriminala, gde se počinioci oslanjaju na obmanu i prikrivenost, koristeći izviđanje i diskretno izvršenje. Međutim, poslednji izveštaji država članica i aktuelne istrage ukazuju na to da se metode i ciljevi pljački muzeja značajno menjaju. „Počinioci usvajaju direktnije i konfrontacionije pristupe i fokusiraju se na određene kategorije kulturnih artefakata“, zaključuje Evropol u svom izveštaju.

Naoružana grupa drži oko 600 ljudi u saveznoj državi Niger, tražeći identifikaciju i pritisak za otkup

Naoružana grupa u saveznoj državi Niger u Nigeriji objavila je snimak otetih talaca, kojih je prema navodima oko 600, sa ciljem da rođaci prepoznaju svoje članove porodice. Ovaj čin ima za cilj da se izvrši pritisak na vlasti kako bi otmičari dobili otkup za njihovo oslobađanje. Snimak se pojavio na društvenim mrežama dva dana nakon što su napadači upali u džamiju u selu Dekara.

Sadržaj snimka otmičara u saveznoj državi Niger

Na video materijalu, koji je objavljen na Fejsbuku i Votsapu, vidi se veća grupa ljudi koja sedi u šumskom području. Oko njih su naoružani muškarci, dok se u pozadini čuje plač nekoliko dece. Prema navodima, jedan naoružani čovek obraća se porodicama na jeziku hausa i poziva ih da identifikuju svoje rođake među prisutnima na snimku. „Ovo su svi vaši ljudi. Prikazujemo vam ovaj video kako biste mogli da identifikujete članove svoje porodice, svoje očeve, majke, decu i rođake“, rekao je jedan od otmičara.

Napad u Dekari i reakcije porodica

Snimak je objavljen svega dva dana nakon što su naoružani napadači upali među vernike u džamiji u selu Dekara, što je izazvalo zabrinutost lokalne zajednice. Policija je prethodno potvrdila napad, ali nije mogla da precizira tačan broj otetih osoba. Ipak, prema navodima, broj talaca iznosi oko 600. U međuvremenu, jedan od rođaka otetih, Džamilu Ibrahim, apelovao je na savezne i državne vlasti da preduzmu sve potrebne mere kako bi oslobodili taoce.

Pored toga, snimak otmičara dodatno je uznemirio porodice koje su u neizvesnosti zbog sudbine svojih bližnjih. Porodice i dalje pokušavaju da prepoznaju članove na objavljenom snimku, dok je pritisak na institucije pojačan.

Policijske izjave i dalje bez detalja o broju talaca

Policija u saveznoj državi Niger potvrdila je da je napad zaista izvršen, ali i dalje ne iznosi tačan broj otetih. Zvaničnici su naveli da rade na prikupljanju informacija i koordinaciji sa drugim institucijama. Takođe, javnost očekuje dodatne informacije o pregovorima i mogućim potezima vlasti, dok su porodice talaca u stalnom strahu zbog neizvesnosti.

Na kraju, situacija sa otmičarima i talacima ostaje napeta, a objavljivanje snimka otetih dodatno je pojačalo zabrinutost i apel za hitno rešavanje krize. Prema aktuelnim navodima, porodice i dalje čekaju vesti o svojim najmilijima i nadaju se brzom razrešenju situacije.

Joshua Aviles saopštio da je njegov otac, Luis Manuel Aviles Roa, uhapšen tokom saobraćajne kontrole na Floridi.

Neočekivano hapšenje tokom rutinske kontrole

U subotu, tokom rutinske saobraćajne kontrole u Key Westu na Floridi, federalni imigracioni službenici uhapsili su Luisa Manuela Avilesa Roau. Ovaj događaj je potresao njegovog sina Joshuu Avilesa, mornara na USS Abraham Lincolnu, koji je u tom trenutku bio na devetomesečnom zadatku na nosaču aviona.

Reakcija i posledice hapšenja

Joshua Aviles je izrazio svoju tugu i frustraciju putem Facebook posta, naglašavajući da je njegov otac vredan i skroman čovek koji nikada nije imao problema sa zakonom. „Ovo je srceparajuće za mene. Ne znam kako mogu mentalno nastaviti da radim po 12 sati dnevno znajući da je moj otac negde tretiran kao kriminalac,“ napisao je Aviles.

Departman za domovinsku sigurnost potvrdio je hapšenje gospodina Roae, navodeći da je nelegalno ušao u SAD. Iako Roa nema kriminalnu prošlost, iz DHS-a su istakli da prisustvo člana porodice u vojsci ne oslobađa odgovornosti poštovanja zakona.

Perspektiva i dalji koraci

Porodica Aviles sada se suočava sa pravnim izazovima dok Luis Manuel Aviles Roa ostaje u pritvoru imigracionih službi, čekajući deportacioni postupak. Ovaj slučaj baca svetlo na složene situacije s kojima se suočavaju porodice imigranata, posebno kada su u pitanju članovi porodica koji služe u američkoj vojsci.