Savezni sud u Vašingtonu doneo podeljenu odluku, privremena zabrana udaljavanja aktivnih transrodnih vojnika ostaje na snazi

Federalni apelacioni sud u Vašingtonu saopštio je 1. juna 2026. godine da je politika administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa, kojom se transrodnim osobama zabranjuje služenje u američkim oružanim snagama, verovatno protivustavna. Panel od troje sudija Apelacionog suda za okrug Kolumbija doneo je ovu odluku većinom glasova, sa dva sudije u korist i jednim protiv, navodeći da je zabrana uvedena prošle godine od strane tadašnjeg sekretara za odbranu Pit Hegsetha bila motivisana neprihvatanjem prema transrodnim osobama.

Sudije Džudit Rodžers i Robert Vilkins zaključili su da je politika koja se odnosi na transrodne pripadnike vojske verovatno u suprotnosti sa ustavnom garancijom jednakosti pred zakonom. Ovom odlukom, sud je ostavio na snazi privremenu sudsku meru kojom se Ministarstvu odbrane zabranjuje udaljavanje iz vojske aktivnih transrodnih vojnika koji su tužili zbog ove politike. Sudska mera se odnosi isključivo na te aktivne pripadnike vojske koji su podneli tužbu, a ne na sve transrodne osobe u oružanim snagama.

U obrazloženju odluke, sud je naveo da je zvanično obrazloženje vlade, prema kojem se politika temelji isključivo na pitanju rodne disforije, ocenjeno kao neubedljivo. Većinski sudije smatrali su da nije postojala dovoljna osnova za generalnu zabranu služenja transrodnih osoba, uz napomenu da postojeće vojno pravilo već reguliše zdravstvene i medicinske uslove za službu.

Sudija koja se nije složila sa većinom iznela je stav da bi politika Ministarstva odbrane trebalo da bude predmet šire sudske provere, ali nije podržala zaključke o protivustavnosti zabrane. U odluci se navodi da je pitanje pravne osnove politike administracije izazvalo podeljena mišljenja članova sudskog panela.

Kontekst ovog postupka obuhvata više godina pravnih i političkih rasprava oko prava transrodnih osoba da služe u oružanim snagama Sjedinjenih Američkih Država. Prethodne administracije donosile su različite politike po ovom pitanju, a sudske odluke iz proteklih godina često su imale privremeni karakter dok se čekala konačna odluka viših sudova.

Odluka apelacionog suda ima ograničen domet i ne odnosi se na sve transrodne osobe u vojsci, već isključivo na one koji su bili tužioci u ovom slučaju. Dalji koraci u ovom pravnom postupku, uključujući eventualnu žalbu, najavljeni su kao mogući, ali nisu zvanično potvrđeni do trenutka objavljivanja ove vesti.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava na širenje bolesti bez postojeće vakcine, razvoj novih vakcina u toku

Skoro 250 ljudi preminulo je tokom najnovije epidemije retke vrste ebole, koja se širi u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija. Stručnjaci upozoravaju da je situacija kritična, jer je registrovano više od 1.000 sumnjivih slučajeva u Kongu i devet potvrđenih u Ugandi.

Zabrinutost raste zbog mogućnosti da ova epidemija dostigne ili premaši razmere istorijske epidemije ebole iz Zapadne Afrike između 2014. i 2016. godine, kada je zaraženo gotovo 29.000 ljudi, a više od 11.000 preminulo. Prema navodima stručnjaka, aktuelna epidemija izazvana je retkim sojem virusa Bundibugjo, za koji trenutno ne postoji odobrena vakcina.

Svetska zdravstvena organizacija i druge međunarodne institucije ističu da je razvoj vakcine apsolutni prioritet. U saopštenju se navodi da tri naučne i farmaceutske organizacije, koje finansira Koalicija za inovacije u pripremi za epidemije, rade na razvoju vakcina protiv Bundibugjo soja. Inicijativa IAVI razvija modifikovanu vakcinu, dok Univerzitet u Oksfordu i kompanija Moderna koriste savremene tehnologije i planiraju klinička ispitivanja u narednim mesecima.

Stručnjaci upozoravaju da je širenje Bundibugjo soja posebno zabrinjavajuće zbog njegove brzine i činjenice da do sada nije bilo vakcine niti iskustva sa masovnim epidemijama ovog tipa ebole. “Svaki dan je važan u trci protiv ove smrtonosne bolesti”, izjavio je izvršni direktor CEPI-ja Ričard Hačet. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus istakao je da bi razvoj novih vakcina mogao biti ključan za kontrolu trenutne epidemije i sprečavanje budućih katastrofa.

Preliminarno ročište biće otvoreno za novinare i javnost, sud u Juti potvrdio odluku posle zahteva odbrane

Sud u saveznoj državi Juta odlučio je da preliminarno ročište protiv Tajlera Robinsona, osumnjičenog za ubistvo političkog aktiviste Čarlija Kirka, bude otvoreno za novinare i članove javnosti. Odluka je doneta nakon što je odbrana zatražila da se deo suđenja zatvori za javnost, ali je sudija Toni Graf ovaj zahtev odbio.

Odbrana Robinsona, koji ima 23 godine i dolazi iz jugozapadne Jute, navela je u svom zahtevu da medijski izveštaji mogu negativno uticati na percepciju njihovog klijenta, s obzirom na veliku pažnju koju je slučaj izazvao. Preliminarno ročište zakazano je za period od 6. do 10. jula, kada tužilaštvo mora da predstavi dovoljno dokaza da bi slučaj mogao biti upućen na suđenje.

Optužnica Robinsona tereti za teško ubistvo koje se dogodilo 10. septembra na kampusu Univerziteta Juta Veli. Tužilaštvo je najavilo da će, ukoliko Robinson bude osuđen, tražiti izricanje smrtne kazne. Robinson do sada nije izjasnio o krivici.

Na ročištu je tužilaštvo podržalo javnost procesa, ali je istovremeno postignut dogovor sa odbranom da određeni dokazi, koji bi mogli biti korišćeni u kasnijoj fazi postupka, ne budu prikazani ili kopirani od strane medija. Tužilaštvo planira da na ročištu predstavi forenzička veštačenja, snimke nadzornih kamera, audio zapise izjava svedoka, nalaze obdukcije i navodne poruke u kojima Robinson priznaje izvršenje dela.

Prema navodima istražnih organa, DNK tragovi koji odgovaraju Robinsonu pronađeni su na okidaču puške korišćene u incidentu, na ispaljenoj čauri, dve neispaljene čaure i peškiru u koji je oružje bilo umotano. Tužilaštvo takođe navodi da je Robinson ostavio poruku svom partneru sa navodima o planiranju dela.

Odbrana je ranije pokušala da odloži preliminarno ročište, ali su postupci nastavljeni prema postojećem rasporedu. Javnost i novinari će moći da prisustvuju suđenju, osim u delu u kojem sud odluči da određeni dokazi ostanu zaštićeni tokom procesa.