NASA najavila da će veliki asteroid proći bliže od većine satelita, rizik od udara nije zabeležen

Asteroid nazvan Apophis, čija veličina odgovara otprilike tri fudbalska terena, prema najavama NASA, proći će u blizini Zemlje 13. aprila 2029. godine. Ovaj događaj predstavlja retku priliku za naučnike da iz neposredne blizine proučavaju veliki svemirski objekat. Apophis će se približiti na oko 32.000 kilometara od površine Zemlje, što je bliže od orbite mnogih veštačkih satelita, saopštila je američka svemirska agencija. Najviši sateliti uobičajeno kruže na visini od oko 35.400 kilometara iznad ekvatora.

NASA je navela da se Apophis klasifikuje kao potencijalno opasan asteroid, ali je istovremeno naglašeno da nema opasnosti od udara tokom prolaska 2029. godine. Nakon višegodišnjeg posmatranja i analize, stručnjaci su zaključili da ne postoji rizik od sudara sa Zemljom najmanje narednih sto godina. Prema zvaničnom saopštenju: „Nema opasnosti za Zemlju, niti za bilo koga ili bilo šta na njoj, kao ni za astronaute ili satelite u svemiru.“

Ovaj prolazak je opisan kao izuzetna i neponovljiva prilika za dodatno istraživanje Apophisa i sličnih asteroida koji se približavaju Zemlji. Naučnici ukazuju na to da je izuzetno retko da tako veliki asteroid prođe na ovoj udaljenosti. Prema NASA, stanovnici istočne hemisfere, ukoliko vremenske prilike dozvole, moći će golim okom da posmatraju prolazak Apophisa.

Stručnjaci ističu da će tokom bliskog prolaska biti moguće izvršiti detaljna posmatranja i analize sastava, strukture i kretanja asteroida. Planirani su i različiti naučni eksperimenti kako bi se bolje razumele karakteristike sličnih objekata u Sunčevom sistemu.

Apophis je prvi put otkriven 2004. godine. Nakon inicijalnih procena, naučna zajednica je pratila njegovu putanju zbog potencijalnog rizika, ali su kasnija merenja pokazala da je mogućnost sudara sa Zemljom u bliskoj budućnosti isključena. Prolazak asteroida 2029. godine biće, prema izveštajima, jedan od najbližih susreta objekta ove veličine sa Zemljom u poslednjih nekoliko decenija.

Finansijski analitičari navode da investitori ostaju optimistični, iako rat u Iranu utiče na inflaciju i cene energenata

Indeks S&P 500 zabeležio je novu rekordnu vrednost u sredu, pokazujući otpornost američkog berzanskog tržišta uprkos zabrinutostima zbog sukoba u Iranu i rastuće inflacije. Prema izveštajima sa berze, investitori su nastavili sa ulaganjem i pored povećanja cena energenata i ekonomskih posledica konflikta na Bliskom istoku.

Ova berzanska uzlazna kretanja predstavljaju zaokret u odnosu na kraj marta, kada je indeks Dow Jones Industrial Average ušao u tzv. ‘korektivnu teritoriju’, što označava pad od najmanje 10% u odnosu na prethodni najviši nivo. Tokom tog perioda, tržište je pretrpelo pet uzastopnih nedelja gubitaka, što je dodatno podstaklo neizvesnost među investitorima.

Sukob u Iranu imao je uticaj na američku ekonomiju, posebno kroz rast cena goriva i povećanje inflacije, navode analitičari. Ipak, tržište akcija pokazalo je otpornost, delom zahvaljujući očekivanjima da će se situacija na Bliskom istoku stabilizovati. Prema rečima jednog od vodećih analitičara sa Volstrita, postoje uverenja da bi trenutni ekonomski uticaji mogli biti privremeni, pod uslovom da dođe do deeskalacije.

Iako su Sjedinjene Američke Države ove nedelje uvele blokadu iranskih luka, na tržištu preovlađuje stav da bi sukob mogao uskoro da se smiri. Jedan od analitičara je naveo da postoji konsenzus među investitorima da bi ekonomske posledice mogle biti ograničene i kratkoročne.

Prema izjavama sa lica mesta, predsednik SAD je tokom intervjua izjavio da je sukob u Iranu “veoma blizu kraja”. Drugi analitičari smatraju da bi konflikt u regionu Bliskog istoka mogao da potraje još nekoliko nedelja, ali ne očekuju duže trajanje. Istaknuto je i da investitori računaju na ponovno otvaranje strateški važnog moreuza Hormuz, koji je ključno mesto za globalni izvoz nafte i drugih sirovina.

Nakon značajnog pada u martu, vodeći američki berzanski indeksi su se oporavili, a S&P 500 i Nasdaq Composite su blizu zatvaranja na rekordnim nivoima. U kasnim popodnevnim satima, indeks S&P 500 bio je u porastu za 55 poena, što predstavlja rast od 0,8% i vrednost iznad prethodnog rekorda od 6.979 poena iz januara ove godine.

Tržišni posmatrači napominju da ostaje neizvesno kako će se dalje razvijati situacija u Iranu i kakav će biti dugoročni ekonomski uticaj, ali trenutni pokazatelji ukazuju na stabilizaciju investicionih tokova.

Zvanični podaci pokazuju sve veću ulogu bogatih donatora i anonimnih finansijskih tokova u američkim izbornim procesima

Finansijski uticaj bogatih pojedinaca i neidentifikovanih izvora sredstava sve je izraženiji uoči parlamentarnih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama zakazanih za 2026. godinu, pokazuju podaci zvaničnih institucija. Milijarderi, kao što su menadžer hedž fonda Stiven Mandel i njegova supruga Suzan, nastavljaju da pružaju značajnu finansijsku podršku političkim kampanjama, navodi se u izveštajima Federalne izborne komisije.

Prema dostupnim informacijama, Mandelovi su prethodnih godina donirali više od 84 miliona dolara za kampanje kandidata Demokratske stranke, među kojima su Džo Bajden, Kamala Haris, Hilari Klinton i Džon Keri. Uoči izbora 2026. godine, ova porodica je već izdvojila gotovo 10 miliona dolara za podršku kandidatima na saveznom nivou, a izveštaji ukazuju da je moguće očekivati i dodatne donacije.

Jedan od iskusnih prikupljača sredstava Demokratske stranke, koji je bio angažovan na više predsedničkih kampanja, naveo je da su Mandelovi veoma uticajni i izdašni donatori, ali retko postavljaju zahteve ili uslove. Ovakvi slučajevi osvetljavaju trend u kome pojedinci sa velikim kapitalom postaju sve značajniji faktor u američkoj političkoj sceni, posebno kada se radi o finansiranju izbornih aktivnosti.

Uz porodicu Mandel, tokom izbornog ciklusa 2024. godine, ultra-bogati donatori su ukupno uložili više od tri milijarde dolara u različite izborne kampanje, pokazuju podaci Federalne izborne komisije. Među njima su i drugi istaknuti pojedinci iz poslovnog sektora koji su izdvojili stotine miliona dolara za podršku izabranim kandidatima i partijama.

Pored direktnih donacija, značajnu ulogu u finansiranju političkih aktivnosti igraju i takozvani “dark money” fondovi, odnosno sredstva čije poreklo nije transparentno objavljeno javnosti. Ovakvi fondovi omogućavaju donatorima da ostanu anonimni, a njihov uticaj na izborni proces predmet je javne rasprave i analize regulatornih tela. Zvanični podaci ukazuju na kontinuirani rast ovakvih tokova novca, što izaziva pitanja o transparentnosti i potencijalnom uticaju na donošenje političkih odluka.

Izbori za Kongres 2026. godine smatraju se ključnim za raspodelu snaga između Demokratske i Republikanske stranke. Oba politička bloka ulažu napore da obezbede dodatna sredstva i podršku, dok se javnost i stručnjaci bave pitanjima transparentnosti i regulacije finansiranja kampanja.

Prema izveštajima sa lica mesta, očekuje se da će tokom narednih meseci biti nastavljene aktivnosti velikih donatora i anonimnih fondova, dok se debate o zakonodavnim merama za povećanje transparentnosti nastavljaju na federalnom i državnom nivou.