Istraga vojnog veća u Segedinu u toku, policajci negiraju optužbe o prinudi tokom ispitivanja

Janoš Feher, osumnjičen za ubistvo dečaka nestalog 2000. godine u blizini srpske granice, podneo je privatnu tužbu protiv trojice policajaca pred vojnim većem Segedinskog tribunala, navodeći da su tokom ispitivanja iznudili njegovo priznanje. Feher tvrdi da su mu policajci pretili tokom hapšenja i saslušavanja, a među njima je i Atila Petofi, poznat po rešavanju slučaja subotičkog Džeka Trboseka. Policajci su odbacili sve optužbe.

Advokat osumnjičenog, Mikloš Lučai, izjavio je da je njegov klijent tokom leta 2024. kontaktirao policiju jer je posedovao informacije o nestanku dečaka. Nakon što je telo pronađeno, Feher je više puta ispitivan, a 28.11.2024. pozvan je na ročište koje je trajalo od jutarnjih sati do ponoći. Advokat tvrdi da su policajci tokom ispitivanja vršili pritisak i pretili dodatnim optužbama, kao i momentalnim hapšenjem zbog prethodnih uslovnih kazni.

Tokom ispitivanja na mesto događaja došao je i tužilac, koji je izjavio da je zbog godina osumnjičenog u trenutku zločina došlo do zastarelosti gonjenja. Advokat navodi da je priznanje iznuđeno pod pritiskom i da postupak nije sproveden u skladu sa zakonom.

Centralno istražno tužilaštvo odbacilo je tužbu Fehera za prisilno ispitivanje, pa je slučaj prebačen vojnom veću. Trojica policajaca, uključujući generala Atilu Petofija, pojavili su se pred sudom zbog nedostatka imuniteta tužioca. Petofi je izjavio da je sa osumnjičenim imao odnos poverenja i da je Feher više puta nakon priznanja kontaktirao policiju, šaljući poruke i fotografije koje su predložene kao dokaz sudu.

Ročište je zakazano za kraj maja, kada se očekuje saslušanje svedoka i prezentacija dokumenata, nakon čega bi presuda mogla biti doneta. Feher je optužen za ubistvo iz nehata sa posebnom okrutnošću, a tužilaštvo županije Bač-Kiškun vodi postupak protiv njega.

Prema zvaničnom saopštenju, Allbirds planira transformaciju u oblast veštačke inteligencije, što je uticalo na značajan rast vrednosti akcija

Kompanija Allbirds sa sedištem u San Francisku objavila je da će prodati svoj deo poslovanja vezan za obuću i započeti proces transformacije u kompaniju koja će se baviti veštačkom inteligencijom. Ova odluka saopštena je 15. aprila 2026. godine, a prema navodima kompanije, prelazak na AI sektor predstavlja strateški zaokret sa ciljem razvoja infrastrukture za računarstvo u oblaku i ponudu integrisanih rešenja u ovoj oblasti.

Allbirds, poznat kao proizvođač obuće od vune, naveo je da će svoje brendove iz segmenta obuće prodati američkoj kompaniji American Exchange Group, koja posluje u više segmenata modne industrije. U okviru saopštenja, Allbirds je istakao da će novu fazu poslovanja voditi pod nazivom “NewBird AI”, sa fokusom na infrastrukturu za AI računarske procese, navodeći kao dugoročni cilj razvoj modela integrisanog računarskog oblaka.

Kompanija je takođe potvrdila dogovor sa institucionalnim investitorom o finansiranju u iznosu od 50 miliona dolara radi podrške tranziciji. Prema izveštajima sa lica mesta, ovakva odluka izazvala je značajnu reakciju na berzi, pa je vrednost akcija Allbirds-a porasla za oko 600% u toku dana nakon objave.

Nezavisni tržišni analitičari ocenjuju da se Allbirds odlučio za ovaj korak kako bi iskoristio postojeću strukturu preduzeća i privukao nove investicije kroz poslovanje u sektoru veštačke inteligencije. Analitičar Neil Saunders naveo je da postoji potražnja za AI infrastrukturom, ali da trenutno nije poznato koje tačno kompetencije nova kompanija poseduje niti koje segmente tržišta planira da pokrije.

U saopštenju, Allbirds je obrazložio da na tržištu postoji povećana potreba za naprednim računarskim kapacitetima za razvoj veštačke inteligencije, što je bio jedan od razloga za promenu poslovnog modela. Kompanija je istakla da će prodajom obućarskog dela i fokusiranjem na AI infrastrukturu pokušati da odgovori na postojeće izazove u industriji.

Ulazak Allbirds-a u AI sektor dešava se u trenutku kada je ova oblast privukla značajnu pažnju investitora, uz rast vrednosti akcija drugih kompanija iz ovog segmenta. Međutim, pojedini analitičari ukazuju na mogućnost preteranog optimizma na tržištu i upozoravaju na rizik od potencijalnog formiranja “balona” u AI industriji. Kompanija nije iznela detalje o planiranim uslugama niti o strategiji za ulazak na tržište veštačke inteligencije.

Novi premijer najavio promene energetskog kursa, eksperti upozoravaju na ekonomske izazove tokom tranzicije

Budimpešta, 15.04.2026. – Mađarska će započeti proces smanjenja zavisnosti od ruske energije, najavio je novoizabrani premijer Peter Mađar nakon pobede na nedavno održanim izborima. Ova najava dolazi posle izborne kampanje tokom koje je Mađar isticao potrebu za smanjenjem uticaja Rusije na domaću politiku i ekonomiju.

Tokom 16 godina prethodnog rukovodstva, Mađarska je značajno uvećala uvoz ruske nafte, gasa i oslonila se na rusku saradnju u sektoru nuklearne energije. Većina nafte u Mađarsku stiže putem ruskog naftovoda Druzhba, dok se prirodni gas uglavnom uvozi iz Rusije preko dugoročnih ugovora sa kompanijom Gazprom. Mađarske nuklearne elektrane takođe sarađuju sa ruskom državnom kompanijom u oblasti izgradnje i održavanja, što dodatno komplikuje mogućnosti brzog energetskog zaokreta.

Eksperti ocenjuju da postoje alternative za snabdevanje energentima, ali naglašavaju da bi tranzicija mogla da bude ekonomski zahtevna. Prelazak na druge izvore energije, poput uvoza iz drugih država ili razvoja obnovljivih izvora, zahtevaće značajna ulaganja i mogući rast cena za potrošače.

Novi premijer je tokom izborne noći izjavio da će njegova vlada raditi na smanjenju ruske uloge u mađarskoj energetici, ali nije izneo detaljan plan ili vremenski okvir promena. Politički analitičari ističu da bi smanjenje zavisnosti od ruskih energenata moglo uticati na stabilnost domaće privrede, s obzirom na aktuelnu situaciju i postojeće ugovore.

Mađarska se u poslednjih godina suočava sa ekonomskim izazovima, a energenti iz Rusije predstavljaju značajan deo ukupnog uvoza. Prema izveštajima međunarodnih medija, građani i privreda bili su suočeni sa povremenim rastom cena energenata, što dodatno ukazuje na potencijalne teškoće tokom predstojeće tranzicije.

Stručnjaci smatraju da bi promene u energetskom sektoru mogle otvoriti mogućnosti za jaču saradnju sa Evropskom unijom i diverzifikaciju izvora snabdevanja. Međutim, upozoravaju da proces zahteva pažljivo planiranje i jasnu strategiju kako bi se izbegle destabilizacije tržišta i dodatni pritisci na ekonomski sektor.

U narednim nedeljama očekuje se da nova vlada predstavi konkretne korake vezane za energetsku politiku i pregovara o budućim odnosima sa ruskim partnerima, dok privreda i građani prate razvoj situacije i moguće posledice tranzicije.