Organizatori potvrdili da je konj Golden Tempo trijumfovao na prestižnoj trci u Luisvilu, 1. četvrtine milje, u konkurenciji 18 učesnika

Konj Golden Tempo zabeležio je pobedu na 152. izdanju prestižne trke Kentucky Derby, koja je održana u subotu uveče na hipodromu Churchill Downs u Luisvilu, savezna država Kentaki. Prema zvaničnim informacijama organizatora, Golden Tempo je ušao u trku sa kvotom 30-1 i uspeo da nadmaši konkurenciju od 18 drugih konja u trci dugoj 1 i 1/4 milje.

Kentucky Derby tradicionalno predstavlja prvu etapu poznate Triple Crown serije konjičkih trka u Sjedinjenim Američkim Državama. Pored Kentucky Derby-a, ova serija uključuje još i Preakness Stakes i Belmont Stakes. Poslednji put kada je neki konj osvojio sva tri takmičenja, odnosno Triple Crown, bio je Justify 2018. godine, što se smatra velikim dostignućem u ovom sportu.

Organizatori su saopštili da je ovogodišnja trka protekla bez incidenata i da je kompletna lista učesnika brojala 19 konja, uključujući Golden Tempoa. Trka na hipodromu Churchill Downs privukla je značajnu pažnju javnosti i ljubitelja konjičkih sportova, a prema navodima sa lica mesta, atmosfera je bila u skladu sa tradicijom ovog događaja.

Kentucky Derby se održava svake godine od 1875. godine, osim u izuzetnim okolnostima, i poznat je po velikom broju posetilaca i značaju za američku sportsku kulturu. Ovogodišnja pobeda Golden Tempoa zabeležena je kao značajan rezultat, posebno imajući u vidu početne kvote pre trke.

Očekuje se da će Golden Tempo nastaviti takmičenje u okviru Triple Crown serije, a sportska javnost pratiće naredne trke Preakness Stakes i Belmont Stakes, koje slede u zvaničnom kalendaru. Više informacija o rezultatima i daljim planovima vlasnika i trenera Golden Tempoa biće objavljeno kada bude dostupno.

Iranske vlasti predale odgovor od 14 tačaka, očekuje se zvaničan odgovor američke administracije

Iran je danas, posredstvom Pakistana, predao Sjedinjenim Američkim Državama odgovor na američki predlog za rešavanje aktuelnog sukoba, navodi se prema izveštajima iz bezbednosnih izvora. Plan Teherana sadrži 14 tačaka i uključuje zahteve za garancije nenapadanja, povlačenje američkih snaga, ukidanje sankcija i pomorske blokade, kao i rešavanje ključnih spornih pitanja u roku od 30 dana.

Prema objavljenim informacijama, Iran traži i oslobađanje zamrznute imovine, isplatu odštete, kao i završetak sukoba na svim frontovima, uključujući i Liban. Deo iranskog plana odnosi se i na uspostavljanje novog mehanizma za upravljanje Ormuskim moreuzom. Takođe, iranski odgovor na američki predlog — koji je sadržao devet tačaka — stavlja fokus na brzo okončanje sukoba, uz zahtev da se ključna pitanja reše u roku od 30 dana, dok su Sjedinjene Američke Države u svom predlogu tražile dvomesečni prekid vatre.

Kako je saopšteno iz iranskih izvora, predlog sadrži jasno definisane “crvene linije” Teherana i predstavlja mapu puta za završetak rata na Bliskom istoku. Očekuje se zvaničan odgovor američkih vlasti na iranski predlog u narednim danima.

Zvanične izjave u vezi sa sadržajem predloga i daljim koracima još uvek nisu objavljene, a diplomatski kontakti između Teherana, Islamabada i Vašingtona nastavljaju se u cilju deeskalacije tenzija na terenu.

Američka administracija potvrdila smanjenje vojnog prisustva, evropski lideri razmatraju odgovore na novu bezbednosnu realnost

Sjedinjene Američke Države donele su zvaničnu odluku o povlačenju 5.000 svojih vojnika iz Nemačke, što će biti realizovano u narednih 6 do 12 meseci, potvrđeno je iz Pentagona. Ovaj potez deo je šire strategije američkog predsednika Donalda Trampa, koji je u poslednja dva dana pokazao veće interesovanje za kažnjavanje evropskih saveznika nego za jačanje saradnje.

Prema navodima, smanjenje prisustva tumači se kao odgovor na nezadovoljstvo američke administracije ulaganjima Nemačke u zajedničku odbranu i nesuglasicama oko trgovinskih sporazuma. Zvaničnici ističu da Vašington više ne vidi Nemačku kao ključno strateško čvorište, već kao partnera koji ne doprinosi dovoljno finansijski.

“Proces povlačenja biće sproveden u nekoliko faza i očekuje se da traje do godinu dana”, navodi se u zvaničnom saopštenju Pentagona. Evropski lideri, suočeni sa novonastalom situacijom, intenzivno razmatraju mogućnosti za jačanje vojne i ekonomske samostalnosti, ali prema procenama, taj proces napreduje sporo i uz značajne izazove.

U aktuelnim uslovima, Evropa ostaje ranjiva bez američke logističke i nuklearne podrške, što potvrđuju i nedavne vojne vežbe u Finskoj. Dok se Nemačka suočava sa pritiscima zbog carina na automobile, druge članice Evropske unije pokušavaju da uspostave zasebne dogovore sa američkom administracijom.

Nesuglasice između Sjedinjenih Država i evropskih saveznika dovele su do toga da se ideja o samostalnoj evropskoj vojsci i dalje smatra teško ostvarivom, navode izvori upućeni u pregovore.