Porodica, prijatelji i meštani oprostili su se od devetnaestogodišnjaka čije je telo pronađeno nakon pet dana potrage

Jakov Vučetić iz Preljine kod Čačka, koji je izgubio život tokom planinarenja na Triglavu u Sloveniji, danas je ispraćen na večni počinak u svom rodnom mestu. Njegova smrt potresla je širu javnost, a potraga za njim trajala je čak pet dana. Tokom tog perioda, porodica, prijatelji i brojni građani iz celog regiona nadali su se povoljnom ishodu.

Jakov Vučetić nestao je tokom boravka na Triglavu, a pronađen je 5. novembra, baš na dan kada slavi svoj imendan. Prema rečima njegovog oca, sveštenika Nikole Vučetića, Jakov je na planinu krenuo dok su vremenski uslovi bili povoljni, ali se tokom noći situacija promenila. “Namamilo ga je lepo vreme na izlet. On je prenoćio u kućici na 1.500 mnv, a na 1.700 metara pronađena je ljuska jajeta koju je pio za energiju. Poslednji put smo se čuli u nedelju oko 18 časova, kada nam je rekao da mu je baterija na četiri posto. Gorskoj službi je poslao koordinate i opisao opremu. Bio je delimično spreman za put, ali obuća nije bila adekvatna. Tokom noći je pao sneg i duvali su vetrovi jači od 100 kilometara na sat. Verovatno je tada proklizao zbog smanjene vidljivosti”, ispričao je otac.

Detalji tragičnog nestanka na Triglavu

U danima kada se odvijala potraga za Jakovom, cela Srbija molila se za njegov spas. Otac Nikola posebno je zahvalio svima koji su pružali podršku, ističući koliko im je značila solidarnost sugrađana. “Molila se cela Srbija, poznati i nepoznati ljudi. Zahvaljujemo svima što su učinili sve u želji da ga pronađemo, naročito jer je to bio dan Svetog Jakova, njegov imendan. Gospod ga je spasio na drugi način, sa tim moramo da se pomirimo”, rekao je otac kroz suze.

Pomoć i podršku porodica Vučetić dobila je i od bratstva Hrama Svetog Kirila i Metodija u Ljubljani, koji su bili uz njih dok su čekali da preuzmu telo sina. Otac je posebno istakao zahvalnost svim ljudima koji su im izrazili saučešće i dali snagu u najtežim trenucima.

Potraga i pronalazak tela Jakova Vučetića

Tokom potrage za Jakovom Vučetićem na Triglavu, spasioci su se susreli sa izuzetno teškim uslovima. Jak sneg, vetrovi i otežana prohodnost terena dodatno su zakomplikovali akciju. Telo mladića uočili su članovi spasilačkog tima iz helikoptera. “Tačno mesto na kojem se nalazio uočeno je iz helikoptera. Vreme je bilo oblačno do određenog nivoa, a u višim delovima planine vedro. Teren je bio veoma zahtevan. Telo je helikopterom prevezeno u Trento”, izjavila je Gabrijela Štricelj iz Gorske službe spasavanja.

Prema nezvaničnim informacijama, član helikopterske posade uspeo je da se spusti do tela koje je pronađeno kod staze Plemenice, koja vodi ka vrhu Triglava. Potraga za mladićem trajala je pet dana, a u nju su bili uključeni brojni spasioci i volonteri. Na kraju, porodica i prijatelji oprostili su se od Jakova, čiji je prerani odlazak ostavio dubok trag u Preljini, Čačku i širom Srbije.

Rafael Alvarez, poznat kao ‘R2’, uhapšen je u Jaliscu uz pomoć informacija američke DEA

Meksičke vlasti su saopštile da je tokom specijalne operacije u Jaliscu uhapšen Rafael Alvarez, poznat pod nadimkom ‘R2’, koga Sjedinjene Američke Države traže zbog sumnje u povezanost sa narko-kriminalom. Hapšenje se dogodilo 8. novembra, a prema zvaničnim informacijama, akcija je izvedena uz podršku informacija koje je dostavila američka agencija DEA.

Detalji o hapšenju i ulozi DEA

Prema saopštenju, Alvarez je predvodio ćeliju kartela Jalisco New Generation Cartel (CJNG), poznatu po nasilnim napadima i sukobima s vlastima. Tokom operacije u mestu Zapopan, u saveznoj državi Jalisco, došlo je do oružanog sukoba, pri čemu je Alvarez ranjen i trenutno prima medicinsku pomoć. Ministar bezbednosti Omar Garcia Harfuch izjavio je da je u istoj akciji uhapšeno još 19 osoba. Informacije koje su omogućile lociranje osumnjičenog dostavila je američka DEA.

CJNG je, prema zvaničnoj odluci američkih vlasti iz 2025. godine, označen kao “strana teroristička organizacija”. Kartel je poznat po sukobima sa konkurentskim Sinaloa kartelom, posebno u državama Jalisco i Michoacan, i značajnoj ulozi u trgovini narkoticima prema Sjedinjenim Državama.

Povezanost sa ubistvom gradonačelnika i drugim krivičnim delima

Prema navodima zvaničnika, Alvarez je osumnjičen i za povezanost sa ubistvom Carlos Manzo pre godinu dana, popularnog gradonačelnika koji je bio poznat po suprotstavljanju organizovanom kriminalu. Osim toga, njegova ćelija CJNG se dovodi u vezu sa ubistvima, trgovinom drogom i iznudom preduzetnika iz industrije avokada.

Meksička mornarica je putem društvenih mreža objavila fotografiju uhapšenog Alvareza, dok su lokalne vlasti naglasile da operacija nije ugrozila živote civila. Na taj način, navodi se, saradnja između meksičkih i američkih službi pokazuje efikasnost u borbi protiv organizovanog kriminala.

Aktuelna situacija i dalji koraci istrage

Istraga protiv Alvareza i ostalih uhapšenih je u toku, a meksičko tužilaštvo sprovodi dalje radnje radi utvrđivanja svih okolnosti i eventualne izručenja osumnjičenih. Od februara, kada je poginuo osnivač CJNG Nemesio “El Mencho” Oseguera u vojnoj operaciji, više visokih lidera ovog kartela je uhapšeno.

Pored toga, hapšenje Alvareza dodatno je osnažilo napore vlasti u suzbijanju kartelskog nasilja na zapadu Meksika. Prema zvaničnim izvorima, očekuje se nastavak saradnje sa američkim agencijama u borbi protiv regionalnih narko-grupa.

Sistem tunela dug 2.500 kilometara u Odesi pruža privremenu zaštitu civilima od eksplozija i udara dronova, ali ima i ozbiljna ograničenja.

Podzemni lavirint poznat kao katakombe u Odesi, sa ukupnom dužinom tunela od oko 2.500 kilometara, ponovo je postao ključno sklonište za civile tokom aktuelnih vazdušnih napada. Ovaj složeni sistem proteže se i van granica grada, a pojedini delovi tunela dostižu dubinu i do 50 metara, što ga čini jednim od najvećih podzemnih kompleksa na svetu. Prema dostupnim informacijama, katakombe u Odesi su kroz istoriju često služile kao utočište i mesto otpora, a danas se koriste kao privremena zaštita od savremenih pretnji poput raketa i dronova.

Tokom Drugog svetskog rata, u katakombama su se skrivale grupe sovjetskih partizana koje su pružale otpor okupacionim snagama. U periodu Hladnog rata, Sovjetska vojska je preuredila deo tunela u vojne bunkere, opremivši ih agregatima i materijalom za boravak vojnika i civila. Tada je oko 300 bunkera bilo spremno za potencijalne nuklearne napade, što ukazuje na značaj ovog prostora za odbranu stanovništva. Raspadom Sovjetskog Saveza, deo sistema tunela preinačen je u muzej i turističku atrakciju. Međutim, poslednjih godina, od izbijanja rata 2022. godine, katakombe u Odesi ponovo su postale privremeno sklonište za lokalno stanovništvo.

Privremena zaštita uz brojne izazove

Iako katakombe u Odesi mogu zaštititi od gelera, krhotina i površinskih eksplozija određenih vrsta raketa i dronova, boravak u ovom podzemnom svetu ima ozbiljna ograničenja. Pre svega, nedostatak veze sa spoljnim svetom znači da civili ne mogu sa sigurnošću znati kada opasnost prestane. Osim toga, dubina i složenost tunela ne garantuju potpunu bezbednost. Sagovornici navode da konstrukcija i stabilnost stena nisu uvek pouzdane, dok su sistemi za ventilaciju, vodosnabdevanje i električnu energiju često nedovoljni ili nepostojeći. Zbog toga katakombe mogu poslužiti samo kao privremeni zaklon, a dugotrajan boravak nije moguć.

Zbog stalnog mraka, temperature od 16 stepeni tokom cele godine i izuzetno visoke vlažnosti vazduha koja dostiže 90 do 100 procenata, uslovi u tunelima su veoma zahtevni. “U ovim katakombama nije baš sve idealno jer imamo jedan problem, nema veze sa spoljnim svetom i ne znamo kada je vazdušna opasnost otkazana”, navodi jedan od sagovornika iz Odese.

Svedoci prošlosti i sadašnjosti u podzemlju

Pored zaštitne funkcije, katakombe u Odesi danas čuvaju i tragove prošlosti, ali i savremene tragove rata. U lavirintu se nalaze prostori nekadašnje školske učionice, mesta za verske obrede, pa čak i depo zaplenjenog oružja. Jedan deo je posvećen rusko-ukrajinskom ratu, sa predmetima zaplenjenim od ruske vojske. “Ovde krijemo neke predmete zaplenjene od ruske vojske, ovo je ekspozicija posvećena rusko-ukrajinskom ratu i na prvi pogled deluje kao da nema veze sa muzejom katakombi, ali naši momci su sada na terenu”, navodi drugi sagovornik iz Odese.

Kao rezultat, katakombe u Odesi ostaju simbol otpora i snalažljivosti građana, ali i podsećanje da su podzemni prostori često odigrali ključnu ulogu u istoriji ovog grada. U ratu i miru, podzemlje Odese pokazuje da gradovi nisu samo ono što se vidi na površini, već i ono što vekovima čuvaju ispod sebe.