Ekonomisti upozoravaju na moguće posledice po globalno tržište energenata, dok se očekuju nove izjave zvaničnika SAD

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi nastavak zatvaranja Ormuskog moreuza mogao dovesti do daljeg povećanja cena nafte i gasa na svetskom tržištu. Ova procena dolazi nakon što je predsednik SAD izjavio da očekuje kraj sukoba sa Iranom u naredne dve do tri nedelje, što je privremeno uticalo na smanjenje cene nafte i rast berzanskih indeksa. Međutim, prema mišljenju više ekonomista, optimizam na finansijskim tržištima može biti kratkotrajan ukoliko ne dođe do brzog ponovnog otvaranja strateški važnog moreuza.

Paul Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, izjavio je za međunarodne medije da su scenariji značajnog rasta cene nafte izuzetno realni. On je naveo mogućnost da cena barela nafte dostigne 150, pa čak i 200 američkih dolara, ukoliko se trenutna situacija nastavi. Na cenu benzina u Sjedinjenim Američkim Državama, koja je vezana za globalnu cenu nafte, nastavak blokade moreuza mogao bi da utiče tako što bi prosečna cena nastavila da se penje iznad četiri dolara po galonu, saopštio je Bernard Yaros, vodeći ekonomista u kompaniji Oxford Economics.

Prema poslednjim izveštajima, prosečna cena benzina u SAD u sredu je dostigla 4,06 dolara po galonu, što je najviši nivo od avgusta 2022. godine. Zvaničnici navode da bi svako dodatno produžavanje zatvorenosti Ormuskog moreuza moglo održati ili povećati ovaj trend rasta cena.

Ormuzki moreuz je jedan od najvažnijih pomorskih prolaza za izvoz nafte iz Persijskog zaliva. Blokada ovog prolaza ima direktan uticaj na globalni snabdevanje energentima. Analitičari ističu da će buduća kretanja zavisiti od razvoja situacije na terenu i eventualnih političkih dogovora.

Predsednik SAD najavio je novo obraćanje javnosti povodom sukoba sa Iranom, dok ekonomski eksperti i dalje prate kretanja na berzama i potencijalne posledice po svetsku ekonomiju. Prema navodima izvora, dalji razvoj situacije zavisiće od odluka političkih aktera i spremnosti na pregovore. Nezavisno nije moguće potvrditi sve procene o mogućim cenama nafte i gasa u narednom periodu.

Tri američka zvaničnika navode da je pretnja usledila nakon što su evropski saveznici odbili učešće u deblokadi strateškog prolaza

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će Sjedinjene Američke Države obustaviti isporuku oružja Ukrajini ukoliko evropski saveznici ne pristanu da se pridruže koaliciji za deblokadu Ormuskog moreuza, navode izvori upoznati sa dešavanjima. Prema navodima tri neimenovana američka zvaničnika, Tramp je ovakav stav izneo nakon što su članice NATO, pre svega iz Evrope, odbile zahtev za angažovanje u ovom strateškom regionu.

Generalni sekretar NATO Mark Rute reagovao je na Trampovu pretnju time što je insistirao da Francuska, Nemačka i Velika Britanija izdaju zajedničku izjavu kojom bi izrazile spremnost da daju doprinos obezbeđivanju sigurnog prolaza kroz Ormuski moreuz. Kako navode izvori, izjava je brzo sastavljena, a ostale zemlje su se priključile naknadno zbog kratkog vremenskog roka.

Tramp je ranije isticao nezadovoljstvo evropskim saveznicima zbog, kako navodi, nedovoljne podrške Sjedinjenim Državama u konfliktu sa Iranom, dok istovremeno rat u Ukrajini prikazuje kao pretežno evropski problem. “Mi smo tu da štitimo NATO i evropske saveznike od Rusije, ali oni nisu tu za nas. To je smešno”, rekao je Tramp prošle nedelje tokom sastanka svog kabineta.

U današnjoj izjavi za javnost, Tramp je najavio da planira da razmotri mogućnost povlačenja SAD iz NATO, što će biti tema njegovog obraćanja američkoj javnosti. Prema navodima izvora, mehanizam za prioritetnu nabavku oružja za Ukrajinu mogao bi biti suspendovan ukoliko evropske države ne promene stav. “Rute je insistirao na zajedničkoj izjavi jer je Tramp zapretio da će se povući iz ovog mehanizma i iz podrške Ukrajini uopšte”, rekao je jedan od izvora.

Situacija je i dalje napeta, a zvaničnici najavljuju nastavak razgovora među saveznicima o zajedničkom pristupu bezbednosnim pitanjima u regionu Ormuskog moreuza i podršci Ukrajini.

Masud Pezeškijan postavio pitanje interesa američke politike i pozvao na preispitivanje narativa o Iranu

Predsednik Irana Masud Pezeškijan objavio je danas otvoreno pismo upućeno građanima Sjedinjenih Američkih Država, u kojem je doveo u pitanje prioritete američke politike prema Iranu i ulozi Sjedinjenih Država na Bliskom istoku. U pismu je istakao da iranski narod ne gaji neprijateljstvo prema drugim narodima, uključujući građane Amerike, Evrope i susednih zemalja, već pravi jasnu razliku između vlada i naroda.

Pezeškijan je izjavio da prikazivanje Irana kao pretnje nije zasnovano na istorijskim činjenicama, već je rezultat političkih i ekonomskih interesa moćnih država, koje, prema njegovim rečima, stvaraju neprijatelje kako bi opravdale vojnu dominaciju i održale industriju naoružanja. On je naveo da su Sjedinjene Države koncentrisale veliki broj vojnih snaga oko Irana i ocenio da se nijedna zemlja u takvim okolnostima ne bi odrekla jačanja svojih odbrambenih kapaciteta.

“Ono što je Iran uradio, i nastavlja da radi, jeste odmeren odgovor zasnovan na legitimnoj samoodbrani, a nikako pokretanje rata ili agresije”, poručio je Pezeškijan. Dodao je da nastavak vojne agresije utiče na živote i perspektive ljudi, upitavši kojima interesima američkog naroda takvo ponašanje zaista služi i da li postoji objektivna pretnja koja bi opravdala takav pristup.

Predsednik Irana je naveo da je Iran vodio pregovore, postigao sporazum i ispunio svoje obaveze, dok je odluka o povlačenju iz sporazuma i eskalaciji konflikta bila izbor američke vlade. On je ocenio da napadi na iransku infrastrukturu predstavljaju ratni zločin i nose posledice koje prevazilaze granice Irana.

Pezeškijan je istakao da aktuelna politika nije demonstracija snage, već pokazatelj strateške zbunjenosti i nemogućnosti postizanja održivog rešenja. On je postavio pitanje da li je američka politika prema Iranu pod uticajem i manipulacijom izraelskog režima, kao i da li su tvrdnje o iranskoj pretnji deo pokušaja da se pažnja globalne javnosti skrene sa dešavanja u Palestini.

U svom obraćanju, Pezeškijan je pozvao građane SAD da, umesto oslanjanja na izveštaje i narative, razgovaraju sa onima koji su posetili Iran ili sa uspešnim iranskim imigrantima širom sveta. Prema njegovim rečima, svet se danas nalazi na raskrsnici, a budućnost generacija zavisi od izbora između konfrontacije i angažmana.

“Kroz milenijume istorije, Iran je opstao otporan i ponosan. Sve što je ostalo od agresora jesu ukaljana imena u istoriji, dok Iran i dalje postoji”, zaključio je Pezeškijan u svom pismu.