Iranske vlasti pokrenule istragu, regionalni analitičari ukazuju na moguće ciljanje vojnih i naučnih lidera

Dva smrtna slučaja visokih zvaničnika u Iranu, zabeležena u razmaku od nekoliko dana, izazvala su zabrinutost u bezbednosnim krugovima zemlje i pokrenula spekulacije o mogućoj umešanosti stranih obaveštajnih službi. Prema zvaničnim izvorima, Mohamed Akbarzadeh, zamenik komandanta za politička pitanja i portparol Mornarice Islamske revolucionarne garde (IRGC), preminuo je nakon saobraćajne nesreće na autoputu u jugoistočnoj provinciji Kerman. Zvaničnici navode da je njegovo vozilo prevrnuto, a Akbarzadeh je podlegao povredama u medicinskom centru.

Nasuprot tome, regionalni izveštaji navode mogućnost da je Akbarzadehov automobil namerno udaren neidentifikovanim vozilom, što dodatno podgreva sumnje u okolnosti nesreće. Akbarzadeh je bio i politički savetnik Modžtabe Hameneija, sina vrhovnog vođe Alija Hameneija, a nedavno mu je Evropska unija uvela sankcije zbog aktivnosti u Hormuškom tesnacu.

Drugi slučaj odnosi se na smrt dr Ebrahima Hoseina, nuklearnog naučnika angažovanog u državnom programu za atomsko istraživanje. On je ubijen kada su nepoznati napadači otvorili vatru na njegov konvoj dok se kretao ka Nejšaburu, pri čemu su poginula i dvojica pripadnika njegovog obezbeđenja. Niko još nije preuzeo odgovornost za ovaj napad.

Iranske institucije pokrenule su istragu oba incidenta. Prema navodima bezbednosnih analitičara, ovi napadi podsećaju na prethodne operacije koje se pripisuju izraelskim službama, naročito zbog načina izvršenja i odabira meta. Zvaničnici ističu da Iran često ovakve događaje pripisuje prirodnim uzrocima ili nesrećama kako bi sprečio paniku i izbegao pritisak za vojnu reakciju.

“Bilo da se radi o saobraćajnoj nesreći ili oružanom napadu, poruka je jasna – bezbednosni perimetar je kompromitovan”, izjavio je anonimni obaveštajni analitičar. U toku su opsežne istrage više agencija, ali analitičari smatraju da su ovakvi incidenti razotkrili ozbiljne ranjivosti u iranskom kontraobaveštajnom sistemu.

Naučnici analizirali ponašanje korisnika, rezultati sugerišu da AI može podstaći sličnost u izborima, navodi studija

Nedavna akademska studija razmatra potencijalni uticaj upotrebe veštačke inteligencije (AI) na obrasce donošenja odluka kod ljudi, sa fokusom na svakodnevne izbore i ponašanja. Prema navodima istraživača sa poslovne škole Univerziteta Kolumbija, analizirani su podaci više od 110.000 odluka koje je donelo 1.000 osoba, a rezultati su upoređeni sa izborima koje su kreirali generički i personalizovani AI agenti.

U istraživanju su korišćeni i podaci sa Facebook aplikacije myPersonality, preko koje su korisnici davali dozvolu za učešće u testovima ličnosti u okviru naučne analize. Na osnovu prikupljenih informacija, autori studije navode da AI agenti zasnovani na tzv. velikim jezičkim modelima često nude informacije i preporuke koje reflektuju najčešće izbore u populaciji.

Kako objašnjava profesor Sandra Matz, jedan od autora studije, ovakvi modeli funkcionišu tako što predviđaju najverovatniju sledeću reč u rečenici ili događaj u sekvenci, što za rezultat ima prosečnost u preporukama. “Kada AI daje preporuku za izbor filma ili boje za zid, rezultat je najčešće homogenizovan i sličan za sve korisnike”, navodi Matz.

Dalje se navodi da, kada se korisnici oslanjaju na AI u svakodnevnim odlukama – poput izbora destinacije za odmor ili kupovine obuće – postoji tendencija da se odlučuju za najčešće varijante, dok ređe biraju neuobičajene ili specifične opcije. Studija ističe da AI agenti generalno izbegavaju rizik, što je rezultat načina na koji su programirani, s ciljem da korisnicima nude poznate i proverene izbore.

Prema rečima istraživača, ovaj pristup može suziti spektar tema i preferencija koje korisnici istražuju, podstičući navike koje su u skladu sa uobičajenim i očekivanim obrascima ponašanja. “AI agenti podstiču ponašanje ka normativnim opcijama i smanjuju raznovrsnost izbora pojedinaca”, navodi se u studiji.

Autori naglašavaju da ova tehnologija ne mora nužno da funkcioniše na taj način, ali u praksi često jeste tako zbog načina obuke modela. U zaključku, istraživanje sugeriše da je važno nastaviti istraživanje načina na koje AI može doprineti raznolikosti u ljudskim iskustvima i odlukama, kako bi se izbeglo potencijalno smanjenje kompleksnosti svakodnevnog života.

Međunarodne spasilačke ekipe nastavljaju potragu u severnoj Venecueli, prema proceni NASA skoro 60.000 zgrada oštećeno

Spasilačke ekipe iz više zemalja nastavile su potragu za preživelima u severnim delovima Venecuele šest dana nakon snažnih zemljotresa koji su pogodili region. Prema podacima sa terena, dva zemljotresa jačine 7,5 i 7,2 stepena po Rihterovoj skali pogodila su područje neposredno posle 18 časova po lokalnom vremenu 24. juna 2026. godine, sa epicentrom u blizini obale Karipskog mora. Nacionalne i lokalne vlasti su potvrdile da je do utorka broj potvrđenih žrtava porastao na više od 1.700, dok se hiljade osoba još vode kao nestale.

Analiza satelitskih snimaka koju je sprovela NASA ukazuje da je oko 60.000 objekata u pogođenim regijama oštećeno ili uništeno. Najteže posledice zabeležene su u saveznoj državi La Guaira, koja se nalazi uz severnu karipsku obalu Venecuele. Spasilačke ekipe, među kojima su i međunarodni timovi, uključujući tim iz Sjedinjenih Američkih Država iz Virdžinije, nastavile su potragu za osobama koje bi još mogle biti zarobljene ispod ruševina, posebno u područjima blizu epicentra zemljotresa.

Lokalne vlasti i zvaničnici iz spasilačkih službi navode da je vreme ključno za pronalaženje preživelih, s obzirom na to da su prošli dani od trenutka kada su zemljotresi pogodili ovo područje. Prema navodima sa lica mesta, operacije su usmerene na pretragu urušenih stambenih i javnih objekata, a pomoć u obliku opreme i ljudstva pružaju i međunarodne organizacije.

Prema izveštajima međunarodnih novinara na terenu, među pogođenim mestima su i gradovi Karakas, La Guaira i Catia La Mar, gde su zabeležene štete na infrastrukturi i privremenim skloništima. Zvaničnici ističu da je prioritet osiguravanje medicinske pomoći, evakuacija iz ugroženih područja i obezbeđivanje osnovnih potrepština za raseljene stanovnike.

Uprkos naporima spasilačkih ekipa, izazovi su brojni zbog oštećenih saobraćajnica i ograničenog pristupa nekim područjima. Vlasti apeluju na građane da slede uputstva nadležnih službi i izveštavaju o nestalim osobama kako bi se potraga nastavila što efikasnije.

Međunarodne organizacije prate razvoj situacije i pružaju podršku u logistici i koordinaciji spasilačkih aktivnosti. Prema dostupnim informacijama, procena štete i broj žrtava još uvek nisu konačni, a zvanične službe nastavljaju sa ažuriranjem podataka u skladu sa razvojem događaja.