Administracija SAD potvrdila nove mere prema Kubi, napetosti između Vašingtona i Havane traju, humanitarna situacija pogoršana

Sjedinjene Američke Države su, prema poslednjim informacijama, pojačale blokadu isporuka nafte ka Kubi, što je dodatno pogoršalo humanitarnu situaciju na ostrvu. Ove mere predstavljaju nastavak dugogodišnjih tenzija između Vašingtona i Havane, a potvrđene su iz zvaničnih izvora američke administracije.

Odluka o blokadi gotovo svih isporuka nafte deo je šire politike prema Kubi, koja traje više decenija. Prema navodima izveštaja, najnovije mere uključuju i javne izjave predsednika SAD o mogućim dodatnim koracima prema Kubi. Predsednik je, prema dostupnim informacijama, poručio da će preduzeti dalje radnje ako se situacija ne promeni, ali detalji tih koraka nisu precizirani.

Humanitarna kriza na Kubi, prema navodima međunarodnih posmatrača, pogoršana je usled otežanog snabdevanja energentima. Prema izjavama sagovornika iz oblasti istorije, Kuba je decenijama predmet pažnje američke spoljne politike, a trenutne mere predstavljaju nastavak dugogodišnjih praksi. Istaknuto je da su odnosi između dve zemlje ostali napeti i posle promene vlasti na Kubi, kao i da su tenzije opstale i nakon smrti bivšeg vođe Fidela Kastra.

Istorijski posmatrači ukazuju na to da je Kuba, iako geografski blizu Sjedinjenim Državama, imala važnu ulogu u globalnim odnosima tokom proteklih sedam decenija. Više puta su se beležili periodi pojačanih tenzija, uključujući i različite američke intervencije u unutrašnje poslove Kube.

Na terenu, posledice pojačanih sankcija i blokade osećaju građani kroz otežan pristup osnovnim energentima i resursima, što, prema izveštajima lokalnih i međunarodnih organizacija, utiče na svakodnevni život stanovništva. Humanitarne organizacije su u više navrata upozorile na moguće posledice daljeg pogoršanja situacije, pozivajući na olakšavanje snabdevanja osnovnim potrepštinama.

Zvanične reakcije kubanskih vlasti na nova ograničenja nisu navedene u izveštaju. Analitičari podsećaju da su prethodni pokušaji normalizacije odnosa između SAD i Kube bili ograničenog dometa i da su najnoviji događaji nastavak dugotrajnih napetosti u regionu. Nezavisna verifikacija svih podataka iz oblasti pogođenih merama nije moguća.

Nadležni organi razmatraju nove dokaze o smeštaju i regrutaciji žrtava, istraga još uvek nije zvanično pokrenuta

Novi podaci iz istrage pokazuju da je osuđeni američki seksualni prestupnik Džefri Epstajn obezbeđivao stanove za žene koje su tvrdile da su bile žrtve njegovog zlostavljanja u Londonu, navodi se prema dostupnim dokumentima. Identifikovana su najmanje četiri stana u opštini Kensington i Čelsi, gde su boravile žene koje su kasnije prijavile da su žrtve. Dokumentacija uključuje račune, imejl prepiske i bankovne izvode iz Epstajnovih dosijea, a ukazuje se i na to da su neke od tih žena bile primorane da regrutuju druge u mrežu trgovine ljudima radi seksualne eksploatacije.

Prema nalazima istrage, žene su često putovale između Velike Britanije i Francuske vozom “Jurostar”, zatim privatnim i komercijalnim letovima, a broj ovih putovanja je rastao u godinama pre Epstajnovog hapšenja 2019. godine. Pojedine žene bile su u Londonu sa studentskim vizama, dok je Epstajn finansirao njihov smeštaj i školovanje. Zvaničnici navode da je policija u ranijim fazama sledila “razumne linije istrage” i sarađivala sa američkim vlastima, ali do sada nije podignuta nijedna optužnica protiv osoba sa prebivalištem u Velikoj Britaniji.

Pravni stručnjaci ocenjuju da je postojalo dovoljno osnova za pokretanje šire istrage. Bivši komesar za borbu protiv modernog ropstva Kevin Hajland smatra da su propuštene prilike za detaljnije ispitivanje slučaja. Advokatica za ljudska prava Tesa Gregori izjavila je da država ima zakonsku obavezu da sprovede efikasnu istragu u slučajevima trgovine ljudima. “Tamo gde postoje verodostojne optužbe za trgovinu ljudima, država ima pozitivnu zakonsku obavezu da sprovede brzu, efikasnu i nezavisnu istragu”, navela je Gregori.

Vlasti su saopštile da trenutno procenjuju nove informacije iz dosijea kako bi utvrdile da li postoje osnovi za pokretanje dodatnih istraga. U dosijeima se navodi da je Epstajn ostao u kontaktu sa ženama koje je smeštao u Londonu, a potvrđene su i uplate školarina za kurseve na fakultetima engleskog jezika. Prema podacima, Epstajn je kupio najmanje 53 karte za prevoz žena između Francuske i Engleske od 2011. do 2019. godine, koristeći ponekad snižene “omladinske” cene za mlađe od 25 godina.

“Istraga je u toku i razmatraju se svi dostupni dokazi”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Američko ministarstvo pravde saopštilo vraćanje dva načina izvršenja smrtne kazne, mere potvrđene u zvaničnom saopštenju

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država objavilo je u petak da će ponovo uvesti korišćenje smrtonosne injekcije i streljačkog voda kao metode izvršenja savezne smrtne kazne. Ova odluka deo je napora administracije predsednika Donalda Trampa da, prema navodima ministarstva, učvrsti primenu smrtne kazne na saveznom nivou.

U zvaničnom saopštenju Ministarstva pravde navodi se da su među preduzetim merama ponovno usvajanje protokola za smrtonosnu injekciju koji je bio korišćen tokom prethodnog Trampovog mandata, kao i proširenje protokola na dodatne načine izvršenja, uključujući streljački vod. Takođe je najavljeno da će biti pojednostavljeni interni procesi kako bi se ubrzalo sprovođenje smrtnih kazni.

Prema saopštenju, ove mere se ocenjuju kao „kritične za odvraćanje od najtežih zločina, ostvarivanje pravde za žrtve i pružanje zatvaranja porodicama nastradalih“. U obrazloženju se navodi i da će smrtna kazna biti primenjivana u slučajevima zločina za koje se proceni da su odgovarajuće težine, kao i u slučajevima ubistva pripadnika policije ili teških krivičnih dela koje su počinili migranti bez važećih dokumenata na teritoriji SAD.

Predsednik Tramp je na početku svog drugog mandata potpisao izvršnu uredbu kojom je naložio Ministarstvu pravde da traži izricanje smrtne kazne u svim slučajevima koji zadovoljavaju ove kriterijume. Tokom svog prvog mandata, Trampova administracija obnovila je izvršenja smrtnih kazni na saveznom nivou posle skoro dvodecenijske pauze.

Nakon te promene, u 2021. godini, predsednik Džo Bajden je uveo moratorijum na izvršenja smrtnih kazni kako bi se omogućila revizija postojećih politika i procedura. Na kraju svog mandata, Bajden je omogućio pomilovanja i smanjenje kazni u pojedinim slučajevima, što je privremeno zaustavilo izvršenja na saveznom nivou.

Sa novim merama Ministarstva pravde, ponovo se uspostavljaju ranije korišćeni protokoli i proširuje se raspon metoda izvršenja kazni. Zvaničnici navode da su izmene usmerene ka ubrzanju postupaka u predmetima gde je smrtna kazna izrečena i osiguravanju dosledne primene zakona.

Za sada nije objavljeno koliko je slučajeva trenutno u postupku koji bi mogli biti pogođeni ovim promenama, niti su saopšteni dodatni detalji o konkretnim planovima za primenu novih mera. Ministarstvo pravde navodi da će sve procedure biti sprovedene u skladu sa važećim zakonima i propisima.