Vlasti Irana poslale zvaničan odgovor preko Pakistana, dok Teheran preti blokadom Crvenog mora ukoliko dogovor ne bude postignut

Danas, 27. dan sukoba između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana, iranske vlasti su putem zvaničnih kanala preko Pakistana dostavile svoj odgovor na američki mirovni plan, navode izvori iz državnih institucija. Iran je ocenio američki predlog kao “jednostran i nepravedan”, zahtevajući kao uslov za mirovni proces četiri ključna zahteva.

Prema saopštenju iranskih zvaničnih izvora, Teheran traži hitnu obustavu svih vojnih aktivnosti i atentata koje pripisuje Izraelu i Sjedinjenim Državama, garancije da se sukob više neće ponoviti, isplatu ratne štete i kompenzacija, kao i prekid neprijateljstava na svim frontovima, uključujući saveznike poput Hezbolaha i Huta.

Ukoliko dogovor ne bude postignut, Iran preti blokadom ne samo Ormuskog moreuza, već i Crvenog mora (Bab el Mandeb), što bi, prema navodima, moglo značajno uticati na svetsku trgovinu naftom. Zvaničnici ističu da je situacija na terenu napeta, dok se očekuju dalji pregovori.

Istovremeno, iz Afrike dolaze informacije da je načelnik vojske Ugande, general Muhozi Kainerugaba, putem društvenih mreža izrazio podršku Izraelu i zapretio mogućnošću direktnog vojnog uključivanja. On je naveo bliske veze Ugande i Izraela kao motiv, podsećajući na operaciju iz 1976. godine, ali nije izneo detalje o eventualnim narednim koracima.

Na sastanku G7, visoka predstavnica Evropske unije Kaja Kalas optužila je Rusiju da obezbeđuje obaveštajne podatke Iranu, što, prema njenim rečima, omogućava preciznije napade na američke vojne baze. Cilj ovakvih aktivnosti, navodi se, može biti preusmeravanje pažnje i resursa sa sukoba u Ukrajini.

Zbog pretnji blokadom ključnih pomorskih puteva i nestabilnosti u regionu, cena nafte na svetskom tržištu ponovo je premašila 104 dolara za barel, uz napomenu da ekonomski analitičari prate razvoj situacije.

Evropska unija izrazila zabrinutost zbog navoda o obaveštajnoj podršci Rusije Iranu, dok traju tenzije na Bliskom istoku

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku izjavila je 26. marta 2026. godine da, prema njenim saznanjima, Rusija pruža obaveštajnu podršku Iranu u sukobu na Bliskom istoku. Izjava je data tokom sastanka G7 izvan Pariza, a odnosi se na navode o razmeni informacija koje mogu uticati na bezbednost američkih snaga u regionu.

Prema rečima zvaničnice Evropske unije, Rusija pomaže Iranu u ciljanju američkih interesa na Bliskom istoku, uključujući podršku u obaveštajnim operacijama. Takođe je navela da Rusija podržava Iran i u oblasti bespilotnih letelica, što može imati uticaja na napade na susedne zemlje i baze američke vojske. Ova izjava je izneta u kontekstu aktuelnog rata u regionu.

Zvaničnica je istakla da su, prema njenom mišljenju, sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku povezani, te da bi dodatni pritisak na Rusiju mogao uticati na smanjenje tenzija u oba regiona. Ona je navela da, ukoliko Sjedinjene Američke Države žele da se sukob na Bliskom istoku okonča, treba razmotriti mere prema Rusiji kako bi se ograničila njena podrška Iranu.

Nekoliko sati pre ove izjave, ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva izjavio je da, prema podacima britanskih obaveštajnih službi, postoji saradnja između Rusije i Irana. On je naveo da je Moskva pružila Iranu obaveštajne podatke i obuku pre početka sukoba krajem februara.

Prema informacijama do kojih su došli međunarodni mediji, izvor iz američke administracije potvrdio je da su, nekoliko dana nakon početka sukoba, postojali podaci o tome da Rusija dostavlja Iranu informacije o položajima američkih snaga na Bliskom istoku. Ove informacije su objavljene nakon što je u napadu Irana na jednu instalaciju u Kuvajtu stradalo nekoliko američkih vojnika.

Na pitanje o navodima o razmeni obaveštajnih podataka između Rusije i Irana, američki sekretar za odbranu izjavio je da je predsednik SAD upoznat sa situacijom i da se preduzimaju mere kako bi se sprečile aktivnosti koje nisu u skladu sa interesima SAD, bilo da se odvijaju javno ili putem nezvaničnih kanala.

Ova dešavanja dolaze u trenutku kada se međunarodna zajednica suočava sa višestrukim krizama, uključujući sukobe na Bliskom istoku i u Ukrajini. Zvaničnici Evropske unije i Velike Britanije pozvali su na dodatne korake kako bi se sprečila dalja eskalacija i razmena vojne podrške između država uključenih u sukobe.

Nezavisna verifikacija iznetih tvrdnji nije moguća, a reakcije iz Rusije i Irana na ove navode za sada nisu saopštene.

Međunarodni olimpijski komitet potvrdio izmene koje regulišu učešće transrodnih sportistkinja, nova pravila važe od Igara u Los Anđelesu 2028. godine

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) objavio je novu politiku u vezi sa učešćem transrodnih žena u ženskim disciplinama na Olimpijskim igrama. Ova odluka, doneta nakon sastanka izvršnog odbora, predviđa da pravo nastupa u ženskim kategorijama imaju isključivo osobe koje su rođene kao žene, što će biti utvrđeno obaveznim genetskim testom koji se sprovodi jednom tokom karijere sportistkinje.

Nova pravila MOK-a stupaju na snagu od Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. godine. Zvanično saopštenje Komiteta navodi da je cilj ove politike zaštita fer takmičenja, bezbednosti i integriteta ženskih sportskih disciplina. MOK je naglasio da se nova pravila ne primenjuju retroaktivno i da ne važe za amaterske ili rekreativne sportske programe.

Prema dostupnim podacima, nije poznato koliko transrodnih žena trenutno učestvuje na olimpijskom nivou. Nije zabeleženo učešće transrodnih žena na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine, dok je na Igrama u Tokiju 2021. nastupila dizačica tegova Laurel Hubbard, ali nije osvojila medalju.

Dodatno, nova politika MOK-a obuhvata i sportistkinje sa medicinskim stanjima poznatim kao razlike u polnom razvoju (DSD), među kojima su i pojedine višestruke olimpijske šampionke, kao što je Caster Semenya. Pravila predviđaju posebne uslove za njihovo učešće u ženskim disciplinama.

MOK je saopštio da je cilj jasno definisanje pravila na globalnom nivou, umesto dosadašnje prakse gde su međunarodne sportske federacije samostalno donosile odluke o učešću transrodnih sportistkinja i takmičarki sa DSD. U zvaničnom dokumentu Komiteta navodi se da je pravo na bavljenje sportom osnovno ljudsko pravo, ali i da je neophodno očuvati ravnopravnost i bezbednost u ženskim kategorijama.

Ova odluka dolazi nakon što su određene zemlje donele slične nacionalne politike koje regulišu učešće transrodnih žena u ženskim sportovima. MOK je naglasio da će nova pravila važiti isključivo za olimpijska takmičenja i događaje pod njegovom organizacijom. U saopštenju je istaknuto da će svi sportisti i sportistkinje imati pravo žalbe na odluke vezane za njihovu podobnost.

U širem kontekstu, rasprava o učešću transrodnih osoba u sportu traje godinama, a pojedinačne sportske federacije imale su različite pristupe ovoj temi. Odluka MOK-a predstavlja pokušaj uvođenja ujednačenih pravila na najvišem sportskom nivou.