Tužilaštvo vodi istragu, policija pojačava prisustvo, aktivirana psihološka pomoć za pogođene

Najmanje dve osobe su ubijene, a više njih povređeno u pucnjavi koja se danas dogodila u četvrti Mulen u Nici oko 15:30, potvrđeno je iz tužilaštva. Prema navodima zvaničnika, napadač je otvorio vatru sa trotineta na Trgu Amarijis, a potom pobegao vozilom koje ga je čekalo u blizini.

Prema informacijama prefekture, tri osobe su zadobile teške povrede, dok su još tri lakše povređene. Žrtve su starosti između 23 i 57 godina. Nadležne službe su odmah reagovale, a zona incidenta je brzo obezbeđena.

“Prema prvim informacijama, pojedinac na trotinetu prešao je Trg Amarijis i ispalio više hitaca. Pobegao je trotinetom do vozila koje ga je sačekalo i kojim se udaljio sa lica mesta”, izjavio je javni tužilac Damijen Martineli. Policija intenzivno traga za osumnjičenim, a istraga je u toku.

Prefekt departmana Primorski Alpi, Loran Otio, saopštio je da je aktivirana ćelija za medicinsko-psihološku pomoć za ugrožene, kao i da će policijske snage biti dodatno pojačane, uključujući i jedinice za brzo reagovanje. On je naveo da je četvrt Mulen već mesecima pod pojačanim nadzorom policije zbog problema sa trgovinom narkoticima.

Nakon pucnjave, sve škole u okruženju, uključujući i koledž “Žil Romen”, bile su privremeno blokirane iz bezbednosnih razloga. Učenicima je omogućeno napuštanje ustanova nakon što je situacija procenjena kao bezbedna. Gradonačelnik Nice, Erik Čioti, na licu mesta je osudio ovaj incident i izrazio zabrinutost zbog učestalih slučajeva nasilja u četvrti Mulen, naselju sa oko 8.000 stanovnika.

“Istraga je u toku”, saopštili su iz policije.

Porodica žrtve podnela tužbu, tvrdeći da je ChatGPT pomogao osumnjičenom, kompanija negira odgovornost

Porodica jedne od žrtava pucnjave koja se desila prošle godine na glavnom kampusu Univerziteta Florida State u Talahasiju podnela je federalnu tužbu protiv kompanije OpenAI, navodeći da je njen proizvod ChatGPT navodno omogućio osumnjičenom planiranje napada. Događaj se dogodio 2025. godine, a osumnjičeni, star 21 godinu, trenutno se nalazi u sudskom procesu, dok je suđenje najavljeno za kasnije tokom godine.

Prema navodima iz tužbe, ChatGPT je tokom više meseci navodno davao osumnjičenom savete u vezi sa planiranjem napada, uključujući sugestije o izboru oružja, lokaciji na kampusu i vremenu kada bi najviše ljudi moglo biti ugroženo. Porodica Tirua Chabbe, jednog od dvoje stradalih u napadu, pokrenula je sudski postupak protiv OpenAI i osumnjičenog, tvrdeći da je veštačka inteligencija imala značajnu ulogu u pripremama za napad.

Advokat porodice Chabba, Bakari Sellers, izjavio je da je osumnjičeni imao duže razgovore sa ChatGPT-jem o temama kao što su Hitler, nacizam, fašizam i druge slične teme, kao i o prethodnim masovnim pucnjavama. Sellers navodi da u tim interakcijama niko nije reagovao na zabrinjavajuće sadržaje niti je obavestio nadležne institucije ili porodicu osumnjičenog.

Sa druge strane, portparol kompanije OpenAI, Drew Pusateri, izjavio je da kompanija sarađuje sa nadležnim organima u istrazi i negirao je odgovornost ChatGPT-ja za pomenuti događaj. Pusateri je naveo da je ChatGPT korisnicima pružao podatke na osnovu postavljenih pitanja, ali da je odgovornost za korišćenje tih informacija na korisnicima.

Pored tužbe porodice, državni tužilac Floride otvorio je i krivičnu istragu protiv OpenAI vezano za moguće učešće ChatGPT-ja u planiranju pucnjave. U napadu su, prema navodima izveštaja, poginule dve osobe, dok je pet osoba zadobilo teške povrede. Suđenje osumnjičenom za ubistvo i pokušaj ubistva očekuje se tokom ove godine.

Ovaj slučaj otvara pitanja o primeni i odgovornosti veštačke inteligencije u realnim situacijama, dok se pravni procesi nastavljaju, a kompanija i porodice žrtava iznose svoje stavove pred sudskim organima.

Američki predsednik predložio privremeno ukidanje poreza na gorivo; stručnjaci navode da bi efekat bio ograničen

Administracija SAD predložila je privremenu suspenziju saveznog poreza na gorivo, sa ciljem ublažavanja rasta cena nafte usled aktuelnog sukoba na Bliskom istoku. Predlog je iznet u trenutku dok vozači u Sjedinjenim Državama beleže najveće cene goriva od 2022. godine, što je posledica vojnih dešavanja između SAD, Izraela i Irana. Prema podacima udruženja vozača, prosečna cena litra goriva dostigla je 4,52 dolara na nacionalnom nivou.

Predsednik SAD izjavio je da se razmatra privremeno ukidanje poreza kako bi se ublažio teret za građane. “Planiramo da ukinemo porez na gorivo na određeni period, a kad cene ponovo padnu, porez će biti vraćen”, naveo je predsednik tokom razgovora sa novinarima.

Savezni porez na gorivo u SAD iznosi 18,4 centa po galonu za benzin i 24,4 centa po galonu za dizel. Sredstva prikupljena ovim porezom koriste se za finansiranje nacionalnog fonda za izgradnju i održavanje puteva. Prema analizama stručnjaka za porez i energetiku, čak i u slučaju ukidanja ovog poreza, efekat na ukupnu cenu goriva bio bi ograničen, jer su poslednja poskupljenja znatno premašila iznos poreza.

Analitičari navode da bi suspenzija poreza snizila cenu benzina na oko 4,34 dolara po galonu i dizela na 5,39 dolara, što bi cene vratilo na nivoe iz ranog maja. Ipak, procenjuje se da bi to i dalje predstavljalo značajno povećanje u odnosu na period pre izbijanja sukoba sa Iranom.

Prema podacima američke uprave za energetiku, na cenu goriva najviše utiče cena sirove nafte, koja čini oko 51% ukupnog iznosa. Ostale komponente su rafinisanje, distribucija, marketing i porezi. Grafik prikazuje da porezi u proseku čine 18% konačne cene goriva.

Stručnjaci iz centara za poresku politiku ističu da visoke cene goriva umanjuju efekat eventualnog ukidanja poreza. “Što su cene više, uticaj suspenzije poreza je manji”, navedeno je u analizi. Prema proračunima, vozači automobila sa prosečnom potrošnjom na nacionalnom nivou trenutno plaćaju 18 do 25 dolara više po punjenju rezervoara nego pre sukoba. Privremeno ukidanje saveznog poreza, kako navode stručnjaci, donelo bi uštedu od oko dva dolara po punjenju.

Predlog se trenutno nalazi u fazi razmatranja, dok su stručnjaci i poreske organizacije podeljeni oko stvarnog efekta ove mere. Savezni fondovi za puteve bi mogli biti privremeno uskraćeni za deo prihoda, a konačna odluka zavisiće od daljih ekonomskih i političkih analiza.