Lokalna policija potvrdila identitet osumnjičenog, novi tragovi otkriveni nakon višedecenijske istrage

DNK analiza je omogućila policiji u Juti da potvrdi povezanost Tedija Bandija sa slučajem nestanka i smrti tinejdžerke Laure En Ejmi iz 1974. godine, saopštila je kancelarija šerifa okruga Juta u sredu. Ova potvrda dolazi više od pet decenija nakon što je telo Ejmi pronađeno pored autoputa u kanjonu Američki vilajet, oko mesec dana nakon što je nestala na Noć veštica, vraćajući se sama iz prodavnice.

Prema navodima lokalnih vlasti, žrtva je pronađena bez odeće, sa vidljivim znacima vezivanja i povreda. Istraga je ukazivala da je moguće bila živa nekoliko dana nakon nestanka. Policija je decenijama sumnjala na Bandija, koji je neposredno pre svoje pogubljenja 1989. godine u Floridi, prema tvrdnjama policije, verbalno priznao odgovornost za više slučajeva, uključujući i ovaj. Ipak, slučaj je ostao nezatvoren do potvrde putem savremene DNK analize.

Bandijeva krv je, prema informacijama iz 2011. godine, pronađena u Floridi i tada je kompletan DNK profil unet u nacionalnu bazu podataka Federalnog istražnog biroa (FBI), čime su stvoreni uslovi za upoređivanje uzoraka iz nerešenih slučajeva. Ova tehnologija sada je omogućila zvaničnu potvrdu da je Bandi direktno povezan sa slučajem nestanka Laure En Ejmi.

Tokom sedamdesetih godina, više slučajeva nestanka mladih žena i devojaka zabeleženo je u nekoliko saveznih država. Bandiju je pripisano najmanje 30 slučajeva smrti ili nestanka tokom tog perioda. Prema navodima policije, njegovi zločini su izazvali veliku zabrinutost javnosti u tadašnjem periodu, pri čemu su žrtve često bile studentkinje, a mesta nestanka uključivala su parkove, studentske domove i druge javne prostore.

Porodica žrtve opisala je Lauru En Ejmi kao osobu koja je volela boravak u prirodi i bila poznata po svom vedrom duhu. Predstavnik šerifove kancelarije, narednik Majk Rejnolds, izjavio je na konferenciji za medije da slučaj ostaje posebno bolan za lokalnu zajednicu, ističući težnju policije da porodici pruži određeni vid olakšanja, iako, kako je naveo, „zatvaranje“ u potpunosti nije moguće.

Nije poznato kada je Bandi započeo seriju napada, ali su vlasti navele da su tokom 1974. godine zabeleženi prvi slučajevi nestanaka mladih žena u državi Vašington. Istrage tih slučajeva su i dalje u toku, prema navodima policije. Ova najnovija potvrda DNK analize predstavlja značajan korak u zatvaranju jednog od najdugovečnijih nerešenih slučajeva u regionu.

Američka vojska traži veći pristup bazama na arktičkom ostrvu, pregovori u toku prema zvaničnim izjavama

Sjedinjene Američke Države vode razgovore sa Danskom o pristupu u još tri oblasti Grenlanda, sa ciljem proširenja vojnog prisustva na ovom arktičkom ostrvu, potvrđeno je u zvaničnoj izjavi. Pregovara se o korišćenju tri baze, među kojima su i dve koje su Amerikanci ranije napustili.

General Gregori M. Giljot, komandant američke Severne komande, izjavio je pred nadležnim kongresnim odborom sredinom marta da američka vojska ima nameru da obezbedi veći pristup različitim bazama širom Grenlanda. “Radim sa našim ministarstvom i drugim institucijama na razvoju većeg broja luka i više aerodroma kako bismo imali više opcija ukoliko nam zatrebaju na Arktiku”, naveo je general Giljot.

Prema dostupnim informacijama, predsednik SAD Donald Tramp je u prethodnom periodu pokazivao interesovanje za Grenland, nudeći čak i mogućnost kupovine ostrva i preteći upotrebom sile, ali je u januaru smanjio pritisak. Danska vlada je, u odgovoru na američke zahteve, podsetila na dansko-američki odbrambeni pakt iz 1951. godine, ističući da SAD već imaju širok vojni pristup na Grenlandu.

Američki zvaničnici sada nastavljaju da koriste pomenuti sporazum kao osnov za dalje pregovore. Detalji o mogućem proširenju vojnih aktivnosti i vrsti infrastrukture koja bi bila uključena nisu precizirani, a razgovori između dve strane su u toku.

“Radimo na jačanju naše infrastrukture na Arktiku kako bismo obezbedili dodatne opcije u slučaju potrebe”, izjavio je general Giljot. Dalji razvoj situacije zavisiće od rezultata pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Danske.

Ukrajinski predsednik izjavio da je Rusija odbila predlog o primirju tokom praznika, pogođeni brojni regioni

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je danas u redovnom video obraćanju da je ruski odgovor na ukrajinski predlog o prekidu vatre tokom uskršnjih praznika granatiranje većeg broja ukrajinskih regiona. Kako je naveo, Ukrajina je otvoreno predložila primirje, ali su ruske snage nastavile sa napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i druge ciljeve.

Zelenski je istakao da su ukrajinski vojnici tokom dana obarali ruske dronove lansirane na većinu regiona i potvrdio da je lansirano više od 700 dronova, od kojih je oko 90 odsto oboreno.

“Danas sam razgovarao sa američkim timom o mogućnosti primirja. Primirje za Uskrs moglo bi da pošalje poruku da diplomatija može biti uspešna. Ukrajina čini sve da podrži mir”, izjavio je Zelenski.

Prethodnog dana, Zelenski je saopštio da je Kijev predložio prekid vatre tokom predstojećih uskršnjih praznika i da čeka odgovor Rusije. Zvanične reakcije na predlog iz Moskve, prema ukrajinskim izvorima, svedene su na nastavak vojnih operacija.