Ministarstvo finansija dozvolilo državama da kupuju rusku naftu i benzin u tranzitu do 11. aprila zbog nestabilnosti na tržištu

Sjedinjene Američke Države najavile su privremeno ublažavanje sankcija na uvoz ruske nafte i benzina, omogućavajući državama da otkupe energente koji su već na brodovima na moru. Ova odluka doneta je u svetlu ekonomskih posledica rata na Bliskom istoku i napada na energetsku infrastrukturu, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Prema rečima ministra finansija Skota Besenta, mera će važiti do 11. aprila i odnosi se isključivo na naftu i benzin koji su u trenutku donošenja odluke već u tranzitu. Cilj ove odluke je, kako je navedeno, da se „obezbedi stabilnost na međunarodnom tržištu energenata tokom rata“.

“Ova usko definisana, kratkotrajna mera primenjuje se samo na naftu koja je već u tranzitu i neće doneti značajnu finansijsku korist ruskoj vladi”, izjavio je ministar finansija. Zvaničnici ističu da olakšice neće uticati na druge vidove trgovine ili nove isporuke iz Rusije.

Nestabilnost na tržištu energenata pojačana je poslednjih nedelja usled napada na brodove i infrastrukturu u Persijskom zalivu, kao i privremenog zatvaranja Ormuskog moreuza, ključnog pomorskog puta kroz koji prolazi oko petine svetske nafte. Cene nafte su 12. marta ponovo premašile 100 dolara po barelu nakon što su u regionu Bliskog istoka pogođena još tri teretna broda. Do sada je oštećeno najmanje 13 trgovačkih brodova u Ormuskom moreuzu, Persijskom i Omanskom zalivu.

Novi vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei najavio je nastavak blokade Ormuskog moreuza, što dodatno pojačava tenzije i utiče na globalno tržište energenata. Skok cena energenata izazvao je zabrinutost za stabilnost snabdevanja širom sveta, a američke vlasti ističu da će nastaviti da prate situaciju i sprovode mere u cilju očuvanja međunarodnog tržišta.

Vojni izvori navode da je most služio Hezbolahu za premeštanje operativaca, istraga o posledicama napada je u toku

Izraelske odbrambene snage saopštile su da su izvele napad na most Zrarijeh na reci Litani u Libanu, koji je, prema navodima, služio kao ključni prelaz militantnoj grupi Hezbolah za premeštanje operativaca sa severnog na južni deo zemlje. Napad je izveden radi, kako se navodi, smanjenja pretnje po izraelske civile.

Prema vojnim izvorima, most je korišćen u pripremama protiv izraelskih trupa i za napade na civilno stanovništvo, čime su, kako je istaknuto, bile ugrožene i lokalne libanske zajednice. U blizini mosta otkriveni su raketni bacači, a zabeleženi su i raketni napadi usmereni prema Izraelu.

Izraelska vojska je u svojoj izjavi navela da je napad bio “neophodan” i usmeren na smanjenje mogućnosti novih napada na izraelsku teritoriju. Detalji o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti još nisu saopšteni, a istraga o posledicama napada je u toku.

“Cilj dejstva bio je da se ograniči pretnja za izraelske civile i spreči dalje korišćenje mosta za vojne aktivnosti”, navodi se u zvaničnom saopštenju vojnih izvora.

Međunarodna zajednica zahteva hitan prekid provokacija, potvrđeno pravo na samoodbranu

Savjet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju kojom se osuđuju napadi Irana na susedne države, navodi se u zvaničnom saopštenju. U dokumentu se ističe da su pomenuti akti u suprotnosti sa međunarodnim pravom i predstavljaju ozbiljnu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti.

Rezolucijom se od Irana zahteva da odmah i bezuslovno obustavi sve provokacije i pretnje susednim državama, uključujući i korišćenje posrednika. Takođe, potvrđuje se pravo država na samoodbranu kao odgovor na iranske napade, u skladu sa članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija.

U saopštenju se dalje navodi da je Iran pozvan da u potpunosti ispuni sve međunarodne obaveze, posebno u zaštiti civila i civilnih objekata tokom oružanih sukoba, kao i da se uzdrži od radnji koje ugrožavaju regionalnu stabilnost, slobodu plovidbe i globalnu ekonomsku bezbednost.

“Rezolucija jasno definiše pravila ponašanja i odgovornost Irana prema međunarodnoj zajednici”, navedeno je u zvaničnoj izjavi. Usvajanje rezolucije predstavlja signal promene stava i distanciranja nekadašnjih saveznika Irana, poput Rusije i Kine, koji su do sada bili važan oslonac Teheranu.

Prema dostupnim informacijama, Savjet bezbednosti nastaviće da prati situaciju, dok se od Irana očekuje hitno ispunjavanje postavljenih zahteva. Dalje akcije međunarodne zajednice biće usklađene sa razvojem događaja i eventualnim odgovorom zvaničnog Teherana.