Zvaničnici potvrdili raspoređivanje amfibijskih brodova i marinaca, u toku pripreme za moguće operacije

Sjedinjene Američke Države planiraju da pošalju dodatne vojne snage na Bliski istok, uključujući ratne brodove i na hiljade pripadnika marinaca, saopšteno je prema diplomatskim izvorima. Prema navodima američkih zvaničnika, očekuje se raspoređivanje snaga iz amfibijske borbene grupe i marinske ekspedicione jedinice u narednom periodu.

Kako se navodi, moguće mete operacija uključuju ostrvo Harg, ali zvanične informacije o lokaciji i ciljevima još nisu objavljene. Dvojica američkih zvaničnika potvrdila su da je planirano slanje dodatnih kapaciteta, a odluka je doneta u kontekstu trenutne bezbednosne situacije u regionu.

“Sjedinjene Američke Države kontinuirano procenjuju svoju vojnu prisutnost na Bliskom istoku i preduzimaju neophodne mere radi zaštite svojih interesa i saveznika”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Detalji o tačnom broju vojnika i vrsti opreme koja će biti upućena nisu precizirani.

Prema dostupnim informacijama, planira se raspoređivanje snaga koje uključuju desantne amfibijske brodove i ekspedicione jedinice marinaca. Ove mere deo su šire strategije odvraćanja mogućih pretnji u regionu, ali za sada nije potvrđeno da li će biti realizovana kopnena operacija.

Zvaničnici ističu da će sve odluke o upotrebi snaga biti donete u skladu sa procenom situacije na terenu. “Saradnja sa saveznicima i partnerima ostaje prioritet u svim aktivnostima američke vojske u regionu”, dodaje se u saopštenju.

Zvanične službe vode istragu o napadima u Iranu i Libanu, potvrđen veliki broj civilnih žrtava

Više od 2.000 ljudi poginulo je u oružanim sukobima i vazdušnim napadima koji se nastavljaju širom Bliskog istoka, saopštili su zvanični izvori. Najveći broj žrtava zabeležen je u Iranu i Libanu, dok se napadi dronovima i raketama nastavljaju na više lokacija.

Prema podacima ministarstva zdravlja Libana, od početka rata u toj zemlji poginulo je više od 770 ljudi. Izvori iz Irana navode da je u vazdušnom napadu u gradu Ejvan, na zapadu zemlje, stradala šestočlana porodica, među kojima je bila i beba.

Snažno bombardovanje Irana i dalje traje, a iranski izvori potvrđuju da se odgovara raketnim napadima i udarima dronova na ciljeve širom regiona. Situacija se dodatno komplikuje napadima na jug Libana, gde je nakon izraelskog vazdušnog udara primećeno veliko oštećenje i gust dim iznad pogođenih područja.

Istraga o svim napadima je u toku i nadležni organi prikupljaju podatke o žrtvama, kao i materijalnoj šteti. Prema poslednjim informacijama, broj žrtava bi mogao dalje da raste, a nadležni apeluju na stanovništvo da poštuje uputstva službi bezbednosti.

“Istraga je u toku i prioritet je zaštita civila i pružanje pomoći povređenima”, saopštili su zvaničnici iz zdravstvenih službi regiona.

U regionu se očekuju dodatne mere bezbednosti usled nastavka sukoba.

Federalne vlasti u Vašingtonu potvrdile povlačenje optužbi, incident povezan sa protestom protiv izvršne uredbe

Federalni tužioci u Vašingtonu saopštili su da su pokrenuli postupak za povlačenje optužbi protiv muškarca koji je prošle godine zapalio američku zastavu ispred Bele kuće. Incident se dogodio nakon što je tadašnji predsednik Donald Tramp potpisao izvršnu uredbu kojom je Ministarstvu pravde naloženo da istraži slučajeve paljenja zastave.

Jan Keri, protiv koga je bio podignut optužni predlog, suočavao se sa dve prekršajne optužbe. Nijedna od optužbi nije bila direktno vezana za samo paljenje zastave, već su se odnosile na paljenje vatre van dozvoljenih mesta i na način koji je mogao da ugrozi ili ošteti državnu imovinu i resurse parka. Za ove prekršaje je bila predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci.

Keri je na sudu izjasnio da nije kriv i osporavao je optužnicu. Njegov pravni zastupnik nije odmah odgovorio na zahtev za komentar, a ni kancelarija federalnog tužioca u Vašingtonu nije izdala dodatno saopštenje povodom odluke.

Na video snimku događaja, koji su preneli novinari na terenu, Keri je naveo da je vojni veteran i da je paljenjem zastave protestovao protiv pomenute izvršne uredbe. U izjavi za lokalne izvore rekao je da je odlučio da to učini ispred Bele kuće kako bi, kako je naveo, testirao granice novih pravnih mera.

Incident je izazvao pažnju javnosti zbog povezanosti sa političkim dešavanjima i polemikama u vezi sa slobodom izražavanja u Sjedinjenim Američkim Državama. Povlačenje optužbi rezultat je odluke federalnih tužilaca, a detaljniji razlozi nisu saopšteni.

Tokom čitavog postupka nisu izveštavane informacije o povređenima niti o većim materijalnim štetama. Nadležni organi nisu dali dodatne komentare o mogućem uticaju ovog slučaja na buduće pravne procese koji se odnose na slične incidente.