Pokret ‘Žutih prsluka’ zakazao nove proteste širom Francuske zbog rasta životnih troškova, a sindikati pozivaju na štrajk 5. novembra.

Pokret Žutih prsluka najavio je održavanje novih protesta u Francuskoj tokom narednih dana zbog povećanja životnih troškova. Prema najavi, protesti su zakazani za subotu, zatim za 31. oktobar i 5. novembar. Ova dešavanja označavaju početak “drugog čina” u okviru akcija pokreta, koji je prethodnog vikenda organizovao masovne skupove širom zemlje. Tom prilikom došlo je do sukoba između demonstranata i policije, kao i do pljački prodavnica, navodi se u saopštenju.

Koordinaciona grupa Žutih prsluka objavila je mapu planiranih protesta za narednu subotu. Mapa prikazuje više desetina već zakazanih okupljanja širom Francuske. Cilj protesta je da skrenu pažnju na rast životnih troškova i da izraze nezadovoljstvo trenutnim ekonomskim merama.

Najava novih protesta i zahtevi pokreta

Organizatori su naveli da će naredni protesti biti održani u više gradova, a broj učesnika se očekuje da bude značajan. Nakon nedavnog obraćanja predsednika Emanuela Makrona na televiziji, koordinaciona grupa Žutih prsluka ocenila je da je njegov govor bio, kako su naveli, “prazan”. Takođe, iz pokreta zahtevaju da njihovi predstavnici budu primljeni u Jelisejskoj palati, kako bi izneli svoje stavove i predloge direktno vlastima.

Pored najavljenih protesta, francuski sindikati su pozvali na štrajk 5. novembra. Njihovi zahtevi uključuju povećanje plata i poboljšanje javnih usluga, što ukazuje na širi talas nezadovoljstva među radnicima i građanima.

Očekivanja i mogući uticaj novih protesta u Francuskoj

Zbog najave novih protesta i štrajka, u Francuskoj se očekuje dodatna napetost na ulicama. Prethodni protesti Žutih prsluka često su prerasli u sukobe sa policijom, a organizatori apeluju na mir i poštovanje prava građana na okupljanje. Ipak, s obzirom na iskustva iz prethodnih godina, postoji zabrinutost zbog mogućih incidenata i poremećaja javnog reda.

Na kraju, predstojeći protesti imaju potencijal da utiču na političku debatu u Francuskoj, posebno u kontekstu rasta životnih troškova i ekonomskih izazova sa kojima se suočavaju građani. Očekuje se da će naredne nedelje doneti odgovore na pitanja o daljem razvoju situacije i eventualnim reakcijama vlasti na zahteve demonstranata.

Premijer Sebastián Lekornu najavio razgovore o uvođenju delimičnog policijskog časa, dok Marsej već zabranjuje okupljanja.

Francuska razmatra uvođenje delimičnog policijskog časa nakon masovnih nereda koji su pogodili zemlju. Premijer Sébastien Lekornu obratio se javnosti posle kriznog sastanka koji je održan jutros. On je u zvaničnom obraćanju najavio da je zatražio od regionalnih vlada, poznatih kao prefekture, da razmotre mogućnost uvođenja delimičnog policijskog časa, posebno u područjima pogođenim nemirima.

“Nemamo šta da krijemo”, rekao je Lekornu na početku konferencije. On je više puta istakao da je levica odgovorna za početak nemira, dok za kasnije nasilje optužuje pojedine kriminalne elemente. Kao primer, naveo je da u Marseju trenutno postoji problem sa krajnjom levicom.

Marsej zabranio okupljanja, policijski čas pod lupom

Mere su već počele da se primenjuju na lokalnom nivou. Marsej je danas zabranio javna okupljanja od 12:00 do 20:00 časova po lokalnom vremenu. Ova odluka dolazi kao odgovor na eskalaciju nasilja i ima za cilj da smanji tenzije na ulicama grada. Prema rečima premijera, slične restrikcije biće razmatrane i u drugim regionima, u zavisnosti od razvoja situacije.

Lekornu je istakao da će prefekti razgovarati sa gradonačelnicima i predstavnicima lokalnih privrednih i industrijskih komora kako bi definisali gde i kada bi delimični policijski čas mogao biti uveden. Ove konsultacije, kako je najavljeno, biće ključne za odluku o konkretnim merama na terenu.

Pojačane istrage i reakcija pravosuđa

Francuski premijer je najavio oštrije reakcije pravosuđa prema osobama koje su uhapšene tokom nereda. “Biće osuđujućih presuda nad uhapšenima”, rekao je Lekornu, naglasivši da država neće tolerisati nasilje. Istovremeno, pokrenuta je masivna istraga sa ciljem pronalaženja pojedinaca koji su do sada izbegavali pravdu.

Takođe, premijer je naglasio da je ključna saradnja lokalnih vlasti i državnih institucija kako bi se brzo reagovalo na nove incidente. Na taj način, cilj je da se uspostavi kontrola i povrati red u pogođenim gradovima.

Šta znači uvođenje delimičnog policijskog časa za građane?

Uvođenje delimičnog policijskog časa podrazumeva da bi određene oblasti ili gradovi mogli imati ograničeno kretanje građana u delu dana, zavisno od procene bezbednosti. Ove mere, kako je istakao Lekornu, nisu univerzalne već će se primenjivati tamo gde se proceni da je to najpotrebnije. Građanima se savetuje da prate zvanične obaveštenja lokalnih vlasti.

Osim toga, očekuje se da će predstojeći dani doneti više informacija o tome gde će policijski čas biti uveden, kao i o eventualnim dodatnim restrikcijama. Premijer je obećao transparentnost u komunikaciji sa građanima i najavio da će javnost biti redovno obaveštavana o svakoj novoj odluci koja se tiče bezbednosti.

Na kraju, francuske vlasti apeluju na smirenost i saradnju svih građana dok se delimični policijski čas razmatra kao jedna od mera za povratak javnog reda.

Meksičke vlasti su uhapsile pet muškaraca povezanih sa otmicom i ubistvom radnika kompanije Vizsla Silver.

Detalji hapšenja

Meksičke vlasti objavile su da su uhapsile pet muškaraca koji su navodno učestvovali u otmici i ubistvu deset radnika kanadske rudarske kompanije Vizsla Silver. Incident se dogodio 23. januara kada su radnici, svi državljani Meksika, oteti naoružanom otmicom na projektu za eksploataciju srebra u nasiljem pogođenoj državi Sinaloa.

Reakcija kompanije i dalji koraci

Nakon pronalaska tela desetorice muškaraca, dvojice inženjera i jednog geologa, u tajnim grobnicama, predsednik i izvršni direktor Vizsla Silver, Michael Konnert, izjavio je da su duboko potreseni ovim gubicima. ‘Naše najdublje saučešće porodicama, prijateljima i kolegama žrtava, kao i celoj zajednici Concordia’, rekao je Konnert. Meksičko ministarstvo odbrane identifikovalo je jednog od osumnjičenih kao Jesusa Abrahama, poznatog pod nadimkom Taliban, a ranije je u junu uhapšen još jedan osumnjičeni, Gabriel N., poznat kao Gabito, plaćeni ubica iste frakcije Sinaloa kartela.