Nastavak potrage za preživelima nakon što su poplave odnele stotine života.

Početak potrage i nade

Pet dana nakon što su se stene i glečer srušili blizu granice Nepala sa Tibetom, izazivajući bujične poplave koje su poharale doline ispod, spasioci i dalje tragaju za razlozima za nadu. U toku vikenda, šestogodišnja devojčica je čudesno izvučena iz blatnjavog ruševina, podstičući nadu da bi više od 4200 ljudi koji su još uvek na spisku nestalih mogli biti pronađeni živi.

Broj žrtava raste

Nacionalna agencija za vanredne situacije Nepala objavila je u ponedeljak da je najmanje 903 osobe poginule, a strah je da će broj žrtava nastaviti da raste kako se nastavljaju napori na oporavku duž ožiljaka koje su poplave isekle kroz pejzaž. Trishuli reka ponovo je nabujala u ponedeljak, ovog puta zbog jakih monsunskih kiša koje su podstakle timove za potragu i spasavanje da još brže traže preživele u ruševinama.

Tokom intenzivne letnje kampanje uništeno je između 9,65 i 13 miliona knjiga, uključujući školske udžbenike i dečja izdanja.

Sistematski napadi na ukrajinsku izdavačku i kulturnu infrastrukturu doveli su do uništavanja značajnog dela godišnje štampane produkcije. Prema dostupnim podacima, tokom letnje kampanje zabeleženo je uništavanje između 9,65 i 13 miliona knjiga, što predstavlja otprilike trećinu ukupne godišnje produkcije u zemlji. Ovi napadi, uključujući uništavanje skladišnih i logističkih centara, ozbiljno su ugrozili dostupnost knjiga na ukrajinskom jeziku, posebno školskih udžbenika i dečjih izdanja.

Napad dronom na skladište u Kijevskoj oblasti

U noći 27. avgusta, ruski dron pogodio je skladišni kompleks u Kijevskoj oblasti. U ovom udaru uništeno je više od 60.000 knjiga namenjenih distribuciji vodećih izdavačkih kuća, među kojima su Readeat, BookUA, Vivat, Osnovy i Uroboros. Ovaj napad na izdavačku infrastrukturu deo je šire kampanje usmerene na zatiranje ukrajinskog jezika, obrazovnog sistema i kulturnog identiteta. Štaviše, ovakvi događaji imaju dugoročne posledice na očuvanje nacionalne kulture.

Serija napada tokom leta

Serija napada na ključne logističke i štamparske centre započela je 2. jula, kada je kompleks Denka Logistics u Kijevu pogođen, a u požaru je nestalo oko 800.000 knjiga. Sredinom istog meseca, dodatnih 250.000 primeraka uništeno je u objektima štamparije Konvi i skladištu Knyholava. Najrazorniji udar zabeležen je 1. avgusta u Harkovu, gde je logistički centar RNK-Ranok izgubio blizu osam miliona knjiga. Ovo uključuje više od 600.000 školskih udžbenika i dečjih izdanja, što je teško pogodilo lanac knjižara KnyhoLend i brojne dečje izdavače.

Dalji gubici i procene posledica

Destrukcija infrastrukture nastavljena je 5. avgusta, kada je novi udar na Denka Logistics doveo do gubitka više od 100.000 knjiga izdavačke kuće BookChef. Dana 16. avgusta, oštećeni su i objekti izdavača Nash Format i Laboratoriia kod pijace Počajna u Kijevu. Prema procenama ukrajinskih izdavača, napad na izdavačku infrastrukturu tokom letnje kampanje doveo je do uništavanja značajnog dela godišnje štampane produkcije.

Pored toga, ovakva razaranja prevazilaze vojnu i teritorijalnu komponentu sukoba, prelazeći u otvoreni napad na kulturni suverenitet zemlje. Školska literatura, dečje knjige i nacionalna izdavačka industrija postali su primarni ciljevi uništavanja, što ima dalekosežne posledice po očuvanje ukrajinskog jezika i identiteta.

Američki sekretar za finansije upozorio na rizike po globalnu ekonomiju usled kineskog izvoznog talasa

Uoči sastanka ministara finansija država G20 u Ešvilu u Severnoj Karolini, SAD su pozvale članice ove grupe da razmotre uvođenje novih trgovinskih barijera protiv Kine. Prema zvaničnoj izjavi, američki sekretar za finansije Skot Besent ocenio je da rekordni kineski suficit preti stabilnosti svetske privrede. On je naveo da hronično slaba domaća tražnja u Kini primorava tamošnju industriju da svoje prekomerne kapacitete plasira na inostrana tržišta, što je rezultiralo istorijskim kineskim trgovinskim suficitom od 1,2 biliona dolara.

Rekordni kineski suficit preti globalnoj ekonomiji

Samo u julu, mesečni suficit Kine dostigao je 112,5 milijardi dolara, uz rast izvoza od blizu 24%. Postojeće američke carine i restriktivne mere u sektoru automobila sprečile su ulazak kineske robe na tržište SAD, ali su, zbog toga, kineski izvoznici preusmerili isporuke na evropska i latinoamerička tržišta. Kako je objavljeno, evropski zvaničnici opisali su ovaj ekonomski pritisak kao „Kineski šok 2.0“, ističući da je trgovinski deficit Evropske unije prema Pekingu dostigao oko 360 milijardi evra.

Poziv G20 na zajednički odgovor na rekordni kineski suficit

Zbog aktuelne situacije, Vašington nastoji da ubedi ostale članice G20 da formiraju jedinstven front u uvođenju trgovinskih restrikcija. U izjavi, Besent je naglasio da globalni trgovinski sistem ne može da izdrži model u kojem jedna autoritarna sila pokušava da sopstvenu unutrašnju recesiju i industrijsku prekomernost prebaci na teret ostatka sveta. On smatra da je neophodno hitno delovanje međunarodne zajednice kako bi se sprečilo dalje narušavanje balansa na globalnom tržištu.

Pored toga, evropske i latinoameričke ekonomije već osećaju posledice pojačanog priliva kineske robe, što izaziva zabrinutost za lokalne proizvođače i radna mesta. Na ovaj način, trgovinske tenzije između velikih ekonomija ponovo su u fokusu međunarodne javnosti, a ishod predstojećeg sastanka G20 mogao bi značajno uticati na pravac budućih ekonomskih politika na globalnom nivou.

S obzirom na trenutne trgovinske tokove, analitičari ukazuju da bi zajednički odgovor G20 mogao imati ključnu ulogu u uspostavljanju ravnoteže na svetskom tržištu. Međutim, ostaje da se vidi da li će sve članice pristati na predložene mere i kako će rekordni kineski suficit oblikovati ekonomske odnose u narednom periodu.