Lokalna prodavnica u Njujorku nudila nedozvoljeni preparat bez recepta, navode međunarodni izveštaji

U prodavnici u Bruklinu, na prometnoj Bedford aveniji, zabeležena je prodaja eksperimentalnog preparata za mršavljenje poznatog kao retatrutid. Ovaj lek, čija je prodaja generalno zabranjena prema saveznim zakonima Sjedinjenih Država, bio je ponuđen u malom objektu sa natpisom na izlogu da su „peptidi dostupni ovde”, sa dodatkom da proizvodi „nisu namenjeni za ljudsku upotrebu”.

Prema navodima sa lica mesta, kupovina ovog preparata nije zahtevala verifikaciju godina, medicinski upitnik niti lekarski recept. Zaposleni u prodavnici potvrdio je interesovanje za ovaj proizvod, navodeći da se prodaja odvija redovno i da je retatrutid često rasprodat. Cena jednog pakovanja iznosila je 95 američkih dolara.

Iako se na deklaraciji nalazi upozorenje da proizvod nije za ljudsku upotrebu, na izlogu prodavnice reklamirano je da je reč o preparatu za „kontrolu telesne mase”. Ova situacija ukazuje na pojavu velikog interesovanja građana za eksperimentalne preparate za mršavljenje, uprkos tome što retatrutid još uvek nije odobren za širu upotrebu od strane relevantnih regulatornih tela.

Više prodavnica u Njujorku zabeleženo je da nude isti ili sličan preparat bez zvaničnih dozvola i kontrole. Ovakva praksa izaziva pažnju nadležnih zbog potencijalnih rizika po zdravlje korisnika i nepoštovanja propisa o prodaji farmaceutskih proizvoda.

Prema dostupnim informacijama, federalni propisi u Sjedinjenim Državama jasno zabranjuju prodaju eksperimentalnih lekova bez odobrenja i recepta. Uprkos tome, interesovanje za ovakve proizvode među građanima ostaje visoko, što se ogleda i u redovnoj potražnji u lokalnim prodavnicama.

Do objavljivanja ovog izveštaja, nije bilo zvaničnih saopštenja od strane nadležnih organa o slučaju konkretne prodavnice u Bruklinu. Stručnjaci iz oblasti zdravstva upozoravaju da upotreba neodobrenih preparata može imati nepoznate posledice po zdravlje, dok se očekuje da će nadležne institucije pojačati kontrolu prodaje sličnih proizvoda.

Vatikan potvrdio isključenje biskupa zbog neovlašćenih rukopoloženja u Švajcarskoj, prekinuta crkvena zajednica

Vatikan je saopštio da je šest biskupa povezanih sa Društvom Svetog Pija X (SSPX) ekskomunicirano nakon što su u Ekoneu, Švajcarska, bez papinog odobrenja, rukopoložili četiri nova biskupa. Ovaj potez je usledio nakon što je Društvo sprovelo rukopoloženja uprkos prethodnom apelu pape Leona XIV da se ta ceremonija ne održi. Prema kanonskom pravu Katoličke crkve, pravo da imenuje i rukopolaže biskupe ima isključivo papa.

U saopštenju Vatikana navodi se da su dvojica biskupa koji su obavili rukopoloženje, kao i četvorica novoimenovanih biskupa, uključujući jednog američkog državljanina, automatski izloženi meri “latae sententiae” ekskomunikacije. Ova mera podrazumeva najstrožu crkvenu kaznu, čime se isključuje mogućnost primanja sakramenata, uključujući krštenje, pričest i crkveno venčanje.

Vatikan je takođe saopštio da su rukopoloženja predstavljala “shizmatički čin”, odnosno formalni prekid crkvenog zajedništva sa Rimokatoličkom crkvom. Osim toga, članovima SSPX je poručeno da svi koji svesno i formalno podržavaju ovu organizaciju dovode sebe u situaciju da više nisu u punom zajedništvu sa Crkvom.

Sveta stolica povukla je i prethodno dodeljene ovlasti sveštenicima SSPX za validno obavljanje sakramenata ispovesti i braka, što znači da se ti sakramenti više ne priznaju kao važeći kada ih obavljaju sveštenici ovog društva.

Prema navodima iz saopštenja, papa Leo XIV je uoči ceremonije još jednom pozvao na jedinstvo i uzdržavanje od rukopoloženja, ali su aktivnosti ipak sprovedene. Ova situacija predstavlja nastavak višedecenijskog neslaganja između Vatikana i Društva Svetog Pija X, koje je poznato po očuvanju tradicionalnih liturgijskih praksi.

Društvo Svetog Pija X osnovano je 1970-ih godina i od tada je u više navrata ulazilo u sporove sa centralnim crkvenim vlastima zbog pitanja autoriteta i liturgijskih reformi. Povremeni pokušaji približavanja između Vatikana i SSPX nisu doveli do trajnog rešenja, a poslednji događaji ukazuju na nastavak dubokih razlika u stavovima.

Kraljevsko kanadsko geografsko društvo potvrdilo početak misije, istraživači koristi naprednu tehnologiju za snimanje olupina

Kraljevsko kanadsko geografsko društvo najavilo je početak ekspedicije kojom će biti istražene dve poznate olupine brodova u severnom Atlantiku tokom jula. Prema navodima ove organizacije, planirano je korišćenje ljudskih i daljinski upravljanih podvodnih vozila kako bi se prvi put detaljno dokumentovala stanja brodova i napravili digitalni prikazi koristeći video kamere visoke rezolucije i podvodnu tehnologiju za snimanje.

Jedan od brodova koji će biti predmet istraživanja je Quest, poznat kao poslednje plovilo na kojem je poznati polarni istraživač Ernest Šeklton preminuo 1922. godine. Šeklton je bio poznat po pionirskim ekspedicijama na Antarktik, tokom kojih je zajedno sa posadom morao da napusti brod Endurance zbog zarobljavanja u ledu tokom putovanja 1915. godine.

Druga olupina koja će biti istražena je brod Terra Nova, čiji su ostaci takođe značajni za istoriju polarnih istraživanja. Oba broda imaju posebno mesto u istoriji istraživanja polarnih oblasti, a ekspedicija ima za cilj da pomoću savremene tehnologije prikupi nove podatke o njihovom stanju i doprinese očuvanju pomorske baštine.

Ekspedicija će, prema planu organizatora, koristiti kombinaciju ljudskih ekspedicija i daljinski upravljanih uređaja, kako bi se prikupili što precizniji podaci i omogućila digitalizacija olupina. Očekuje se da rezultati istraživanja doprinesu boljem razumevanju istorijskih okolnosti u kojima su brodovi potonuli, kao i očuvanju informacija za buduće generacije.

Nije saopšteno koliko će ekspedicija trajati, niti su najavljeni dodatni detalji o sastavu tima ili eventualnim nalazima koji bi mogli proizaći iz ove misije. Kraljevsko kanadsko geografsko društvo navodi da je ovakav poduhvat retka prilika za proučavanje istorijskih brodoloma uz korišćenje najsavremenije tehnologije, što bi trebalo da obezbedi važan doprinos nauci i očuvanju kulturne baštine.