Nadležne službe istražuju okolnosti napada, nema zvaničnih komentara iz Irana i Izraela

Komandant mornarice Iranske revolucionarne garde, Alireza Tangsiri, ubijen je u napadu u gradu Bandar Abas, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Incident se dogodio tokom aktuelnih sukoba između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, u trenutku kada se nastavljaju tenzije na Bliskom istoku i neizvesnost oko nastavka mirovnih pregovora.

Prema dostupnim informacijama, Tangsiri je od 2018. godine bio na čelu mornarice Revolucionarne garde, a smatrao se jednim od ključnih arhitekata iranske pomorske strategije u Persijskom zalivu. Uloga komandanta bila je posebno značajna u kontekstu kontrole Ormuskog moreuza, strateške tačke za svetsku trgovinu naftom.

Zvaničnici za sada nisu izneli detalje o samom napadu, niti su iranske ili izraelske vlasti dale zvanične komentare o ovom događaju. “Istraga je u toku”, navodi se u izjavama iz bezbednosnih izvora.

U međuvremenu, napetosti na Bliskom istoku ostaju visoke, a neizvesnost dodatno podgreva promena cene sirove nafte, koja je jutros dostigla vrednost od oko 104 dolara za barel. Britanski ministar odbrane Džon Hili odbio je da komentariše da li Iran poseduje rakete dometa do Londona, nakon što je objavljeno da je iranski raketni napad na bazu Dijego Garsija u Indijskom okeanu bio neuspešan.

Izvori podsećaju da je razdaljina između najbliže tačke Irana i Londona oko 4.400 kilometara, dok do Teherana ima oko 4.800 kilometara. U ovom trenutku, očekuje se više informacija o napadu i mogućem uticaju na nastavak pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Prema podacima Američkog zavoda za statistiku, usporavanje rasta najizraženije u pograničnim regionima zbog smanjenja imigracije i elementarnih nepogoda

Stope rasta stanovništva u gradskim područjima Sjedinjenih Američkih Država zabeležile su pad tokom 2025. godine, sa najizraženijim opadanjem u pograničnim regionima uz granicu sa Meksikom, pokazuju procene Američkog zavoda za statistiku. Prema navodima ove institucije, pad je prvenstveno pripisan smanjenju međunarodne migracije, kao i uticaju uragana koji su doveli do iseljavanja iz pojedinih delova obale Meksičkog zaliva.

Zavod za statistiku je objavio da je većina gradskih oblasti i okruga zabeležila usporeniji rast tokom 2025. godine. Ovaj trend je u suprotnosti sa prethodnim periodom, kada je povećana imigracija doprinela oporavku urbanih sredina nakon pandemije COVID-19. Prosečna stopa rasta stanovništva u metropolama pala je sa 1,1% u 2024. na 0,6% u 2025. godini. Podaci obuhvataju period od jula 2024. do jula 2025. godine.

Procene su objavljene u periodu početka drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, tokom kojeg su uvedene strože mere prema migrantima. Istovremeno, iz američkog Zavoda za statistiku navode da je, usled smanjenja prirodnog priraštaja i opadanja nataliteta tokom prethodne dve decenije, migracija postala ključni faktor rasta stanovništva u brojnim zajednicama.

“Sa tako malim prirodnim povećanjem, migracija određuje da li područje raste ili opada, posebno u velikim urbanim jezgrima koja beleže stalan odlazak stanovništva i zavise od međunarodne migracije”, izjavio je demograf sa Univerziteta Nju Hempšir, Kenet Džonson.

Najizraženiji pad stope rasta zabeležen je u gradovima duž američko-meksičke granice. Prema zvaničnim podacima, Laredo u Teksasu je tokom 2025. godine zabeležio pad stope rasta sa 3,2% u 2024. na 0,2% u 2025. Yuma u Arizoni imala je pad sa 3,3% na 1,4%, dok je El Centro u Kaliforniji zabeležio prelazak iz rasta od 1,2% u 2024. u negativan rast od -0,7% u 2025. godini.

Zavod za statistiku ističe da su ovi trendovi povezani sa smanjenjem međunarodne migracije, ali i sa elementarnim nepogodama koje su uticale na iseljavanje u pojedinim regionima. Takođe, navodi se da su starosna struktura stanovništva i niska stopa prirodnog priraštaja dodatno uticali na ukupne demografske pokazatelje urbanih područja u SAD.

Procene pokazuju da će migracija ostati ključan faktor budućeg rasta ili smanjenja broja stanovnika u većim američkim gradovima, dok promene u imigracionoj politici i prirodni faktori nastavljaju da oblikuju demografsku sliku zemlje.

Ekvadorske vlasti potvrdile hapšenje osobe povezane sa grupom Hezbolah, u toku postupak deportacije

Ekvadorske vlasti uhapsile su sirijskog državljanina koji je od strane Sjedinjenih Američkih Država označen kao bezbednosna pretnja zbog navodne povezanosti sa grupom Hezbolah. Ministar unutrašnjih poslova Ekvadora Džon Reimberg saopštio je da je hapšenje izvedeno tokom zajedničke operacije imigracionih službi i nacionalne policijske obaveštajne službe u glavnom gradu Kitu.

Prema navodima ekvadorskih zvaničnika, osumnjičeni, čiji su inicijali M.K., ušao je u zemlju bez validne dokumentacije. Protiv njega su pokrenuti postupci za deportaciju. Reimberg je naveo da je osoba poznata ekvadorskim organima, jer je 2005. godine već bila uhapšena pod sumnjom da je predvodila mrežu za krijumčarenje droge, za koju se tvrdi da je finansijski podržavala Hezbolah. Osumnjičenom je 2012. godine odobreno privremeno puštanje na slobodu.

Ministar unutrašnjih poslova Ekvadora izjavio je da postoje međunarodne grupe koje pokušavaju da deluju na teritoriji zemlje, a da aktuelna vlada pod vođstvom predsednika Danijela Nobe neće dozvoliti takve aktivnosti. Reimberg je, u objavi na društvenoj mreži, istakao da su operacije protiv međunarodnih kriminalnih i drugih grupa deo šireg napora vlasti u suzbijanju bezbednosnih pretnji.

Hapšenje je usledilo u trenutku kada ekvadorska vlada sprovodi opsežnu kampanju protiv grupa za krijumčarenje droge, uz podršku Sjedinjenih Država. Zvaničnici navode da je saradnja sa međunarodnim partnerima ključna u sprečavanju delovanja organizacija koje se smatraju pretnjama bezbednosti.

Prema ranijim saopštenjima ekvadorskih vlasti, predsednik Noba je u prethodnoj godini doneo odluku o stavljanju Hezbolaha i palestinske grupe Hamas na nacionalnu listu terorističkih organizacija. U širem kontekstu, Hezbolah, čije je sedište u Libanu, trenutno je uključen u sukobe sa izraelskim snagama na Bliskom istoku. Zvaničnici u Ekvadoru naglašavaju da će nastaviti sa merama koje, prema njihovim izjavama, imaju za cilj očuvanje nacionalne bezbednosti.

Međunarodni mediji izveštavaju da su aktivnosti protiv krijumčarskih i drugih kriminalnih mreža intenzivirane u Ekvadoru poslednjih meseci, sa posebnim fokusom na sprečavanje pokušaja delovanja grupa sa stranim vezama. Nije saopšteno više detalja o daljim koracima u ovom slučaju, niti je poznato kada će postupak deportacije biti okončan.