Lekari potvrdili retko otkrivanje uznapredovalog karcinoma bez ranih znakova, slučaj iz maja 2024.

Žena iz Los Anđelesa, čije ime je objavljeno u izveštajima međunarodnih medija, dijagnostikovana je sa uznapredovalim, četvrtim stadijumom raka debelog creva u maju 2024. godine. Prema dostupnim podacima, pacijentkinja nije imala uobičajene simptome koji prate ovu bolest, a dijagnoza je postavljena nakon što je zbog dehidracije, izazvane virusnom infekcijom, potražila lekarsku pomoć.

Tokom pregleda u bolnici, lekari su uradili CT snimanje koje je pokazalo promene na jetri i masu u oblasti debelog creva. Naknadna magnetna rezonanca i biopsija potvrdile su dijagnozu raka debelog creva sa metastazama na jetri, navodi se u izveštajima. Pacijentkinja je navela da nije imala porodičnu istoriju karcinoma niti prethodne simptome povezane sa ovom bolešću.

Stručnjaci iz oblasti gastroenterologije, na koje se pozivaju izvori, navode da je ovakva dijagnostika u odsustvu tipičnih simptoma izuzetno retka. Dr Robin Mendelsohn, gastroenterolog i ko-direktor Centra za rano otkrivanje kolorektalnih i gastrointestinalnih karcinoma u Njujorku, izjavila je da se rak debelog creva najčešće manifestuje simptomima poput gastrointestinalnih smetnji, promena u stolici ili neobjašnjenog gubitka telesne mase. U ovom slučaju takvi znaci nisu bili prisutni.

Prema navodima pacijentkinje, informacija o dijagnozi je usledila iznenada, neposredno pre nacionalnog praznika i izazvala je šok i zabrinutost u porodici. Ona je navela da je redovno posećivala lekare i da nije primećivala promene u zdravstvenom stanju.

Lekari su pristupili lečenju inovativnim hirurškim metodama, što je potvrđeno u izveštajima, ali detalji o samom toku operacije i oporavku nisu izneti. Stručnjaci podsećaju da je rana dijagnostika ključna za tretman karcinoma debelog creva, ali i da ponekad bolest može napredovati bez prepoznatljivih simptoma.

Ovaj slučaj ukazuje na značaj redovnih lekarskih pregleda i pažnju na sve promene u zdravstvenom stanju, iako u nekim situacijama simptomi mogu izostati. Nadležni stručnjaci ističu da ovakvi retki slučajevi mogu doprineti daljem razumevanju toka bolesti i mogućnosti unapređenja dijagnostike.

Policija istražuje smrt vođe Tren de Aragva, vlasti potvrdile završetak potrage

Hektor Gerero Flores, poznat kao Ninjo Gerero, vođa najveće organizovane kriminalne grupe u Venecueli, ubijen je u američkom vazdušnom napadu, potvrđeno je pre nekoliko sati. Gerero je godinama upravljao kriminalnom mrežom iz zatvora Tokoron, koji je pretvorio u luksuzno utočište sa privatnim sadržajima, uključujući zoo-vrt.

Prema policijskim izvorima, Gerero je postao poznat početkom 2000-ih, a prvi put je uhapšen 2010. godine pod optužbama za trgovinu drogom, ubistvo i pljačku. Tokoron je koristio kao bazu za vođenje kriminalnih aktivnosti, a njegova moć bila je prepoznata širom Latinske Amerike.

Zvaničnici navode da je Gerero 2023. godine uspeo da pobegne tokom vojne operacije u zatvoru Tokoron. Potraga za njim trajala je mesecima, dok vlasti nisu dobile potvrdu o njegovoj smrti u vojnoj akciji.

“Policija sarađuje sa međunarodnim partnerima i prikuplja sve relevantne dokaze u vezi sa okolnostima smrti osumnjičenog”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Gerero je rođen u Marakaju, glavnom gradu države Aragua, gde je započeo kriminalnu karijeru. Njegova smrt označava kraj jedne od najvećih potera u regionu, a vlasti nastavljaju istragu o delovanju njegove organizacije.

Tržišni predstavnici navode probleme u logistici i nedostatak benzina, a kontrole prodaje postaju strože

Ograničenja u prodaji goriva uvedena su na brojnim benzinskim stanicama u Sankt Peterburgu, nakon što su pojedine kompanije smanjile dozvoljene količine za jedno vozilo zbog nestašice. Prema zvaničnoj informaciji, mreža benzinskih pumpi „Tatnjeft“ sada dozvoljava kupovinu najviše 20 litara benzina AI-95 i AI-92 po vozilu, dok je ranije limit iznosio 50 litara na pumpama „Kirišiavtoservis“.

Na pojedinim pumpama kompanije „Rosnjeft“ ograničenje je postavljeno na 95 litara po vozilu. Tržišni predstavnici ističu da do nestašica dolazi zbog problema u logistici i smanjenih zaliha, naročito benzina AI-95. Situacija se dodatno pogoršala nakon napada bespilotnih letelica na rafinerije, što je dovelo do obustave rada rafinerije „Kinef“ u gradu Kiriši početkom maja, gde su oštećene tri od četiri jedinice za primarnu preradu nafte.

Rafinerija „Kinef“ je najveće naftno-prerađivačko postrojenje u evropskom delu Rusije i drugo po kapacitetu u zemlji, odmah iza Omske rafinerije. Prošle godine je rafinerija preradila oko 18 miliona tona nafte. Prema rečima predstavnika tržišta, ograničenja i nestašice su rezultat kombinacije logističkih zastoja i posledica oštećenja u rafinerijskom sektoru, dok se kontrole prodaje goriva nastavljaju pooštravati dok se stanje na tržištu ne stabilizuje.