Američke vlasti sprovode deportacije tražilaca azila u zemlje porekla i treće države, prema podacima federalnih službi

Značajan broj tražilaca azila u Sjedinjenim Američkim Državama odlučio je da odustane od svojih postupaka nakon što su američke imigracione vlasti pokrenule deportacije u treće zemlje, pokazuju najnoviji podaci federalnih službi i izjave advokata i stručnjaka za imigracionu politiku. Ovaj trend je potvrđen kroz analizu zvaničnih podataka i svedočenja osoba koje su prošle kroz imigracione centre.

Jedan od slučajeva odnosi se na Williana Yacelgu Benalcazara iz Ekvadora, koji je naveo da je napustio svoju domovinu iz bezbednosnih razloga, a suočio se sa mogućnošću deportacije u Honduras, iako nije iz te zemlje. Tokom boravka u pritvoru američke imigracione službe, proveo je pet meseci i naveo da je imao zdravstvene probleme i otežane uslove života. Zbog procene da bi mogao ostati u pritvoru još nekoliko meseci, odlučio je da odustane od daljeg vođenja azilskog postupka i zatraži povratak u Ekvador.

Benalcazar je izjavio da mu je advokat savetovao da može duže ostati u pritvoru ukoliko nastavi sa postupkom, te je zbog pogoršanog zdravstvenog stanja i boravka u pritvorskim uslovima doneo odluku da prekine proces. “Sve što sam želeo bilo je da izađem i budem slobodan, jer je teško biti zatvoren”, naveo je Benalcazar u telefonskom razgovoru iz Ekvadora. Prema navodima portparola američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti, Benalcazar je u SAD ušao nezakonito i deportovan je nazad u Ekvador sredinom aprila.

Prema procenama organizacija koje prate sprovođenje ovih politika, više hiljada ljudi je od povratka prethodne administracije odlučilo da odustane od zahteva za azil kada su suočeni sa mogućnošću deportacije u zemlje koje nisu njihova država porekla. Analitičari navode da ovakve mere imaju uticaj na ponašanje tražilaca azila, pre svega kroz efekat straha, a ne nužno obimom sprovedenih deportacija.

Prema podacima organizacija koje prate ove procese, procenjuje se da je od povratka prethodne administracije deportovano oko 17.500 osoba u treće zemlje. Advokati i stručnjaci za migracije navode da ovakve prakse usložnjavaju pravnu situaciju tražilaca azila i dovode do toga da značajan broj njih odustane od prava na postupak iz straha od dugotrajnog pritvora ili deportacije u države sa kojima nemaju pravnu ili ličnu vezu.

Ove mere deo su širih politika upravljanja migracijama, a prema izjavama zvaničnika, cilj im je da se smanji broj neregularnih ulazaka i ubrzaju postupci odlučivanja. Organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i imigracioni advokati izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica po bezbednost i prava tražilaca azila, posebno kada se deportacije sprovode u države koje nisu njihova matična zemlja.

Trenutno se u više saveznih sudova vode postupci u vezi sa zakonitošću ovih mera, dok međunarodne organizacije prate njihov uticaj na pravnu sigurnost i bezbednost migranata. Zvaničnici navode da se deportacije sprovode u skladu sa važećim zakonima, dok deo stručne javnosti ukazuje na potrebu dodatne zaštite za ugrožene grupe.

Zvaničnici potvrđuju nastavak diplomatskih razgovora, očekuje se odgovor Irana na nacrt sporazuma

Premijer Katara i ministar spoljnih poslova šeik Mohamed bin Abdulrahman bin Jasim Al-Tani stigao je u petak ujutro u Vašington, gde se sastaje sa potpredsednikom Džej-Dijem Vansom radi razgovora o aktuelnim temama, uključujući situaciju u vezi sa Iranom. Prethodnog dana, premijer Katara izjavio je za međunarodne medije da postoji „visoka verovatnoća” da će Sjedinjene Američke Države i Iran postići dogovor.

U petak ujutro, američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u Italiji da Sjedinjene Države očekuju odgovor Irana na nacrt sporazuma koji se odnosi na okončanje trenutnog sukoba. „Očekujemo odgovor iz Irana – videćemo šta taj odgovor sadrži”, rekao je Rubio novinarima, dodajući da se nada da će odgovor omogućiti ozbiljan nastavak pregovora.

Šeik Al-Tani, koji obavlja i funkciju ministra spoljnih poslova, smatra se ključnim diplomatskim posrednikom za SAD u pitanjima vezanim za Gazu, Avganistan i Iran. Katar je takođe sedište Centralne komande američke vojske. Njegova izjava o izgledu za dogovor data je nekoliko sati pre najavljenih američkih „napada iz samoodbrane”, kao i komentara bivšeg predsednika Donalda Trampa koji je ocenio da dogovor „možda neće biti postignut, ali može biti postignut bilo kog dana”.

Prema navodima međunarodnih izvora, očekuje se da će Iran tokom dana dostaviti svoj zvanični odgovor na nacrt sporazuma, čime bi mogao biti otvoren put za nastavak direktnih pregovora. Do objavljivanja ovog izveštaja, zvanične reakcije iz Irana nisu bile dostupne.

Kontekst trenutne diplomatske inicijative uključuje međunarodne napore za smanjenje tenzija na Bliskom istoku, gde su SAD i Iran poslednjih meseci više puta razmenjivali oštre izjave u vezi sa pitanjima bezbednosti i regionalne stabilnosti. Katar je u više navrata imao posredničku ulogu u regionalnim pregovorima, dok američki zvaničnici ističu važnost saradnje sa partnerima u Zalivu.

Prema dostupnim informacijama, sastanci u Vašingtonu i dalje traju, a zvaničnici najavljuju nastavak konsultacija u cilju pronalaženja diplomatskog rešenja za aktuelnu krizu. Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde detalje nacrta sporazuma niti potencijalne tačke sporenja između strana.

Emitovan program obuhvata izveštaj o Zakonu o biračkim pravima, sećanje na Ted Turnera i savete za Dan majki

Nedeljni program koji je emitovan 10. maja donosi raznovrsne sadržaje, uključujući izveštaj o Zakonu o biračkim pravima, podsećanje na istorijske događaje, kao i segment posvećen Danu majki. Program je vodila Džejn Poli, a započeo je prilogom o Zakonu o biračkim pravima, sa ciljem predstavljanja trenutnog stanja i značaja ovog akta u savremenom društvenom i političkom kontekstu.

U delu posvećenom istorijskim događajima, gledaoci su imali priliku da se podsete važnih trenutaka koji su se desili na današnji datum, a čime se obeležava značaj i uticaj ovih događaja na šire društvo. Poseban segment bio je posvećen Danu majki, gde je predstavljena priprema doručka uz praktične savete za obeležavanje ovog dana. Prikazano je kako poznata autorka i domaćica daje preporuke za pripremu obroka, uz osvrt na njen najnoviji priručnik o kuvanju i organizaciji domaćinstva.

U okviru memorijalnog dela programa, prikazana je retrospektiva života i rada Teda Turnera, osnivača jednog od međunarodno poznatih informativnih kanala. Prikazan je njegov doprinos razvoju medija, kao i angažovanje u oblasti očuvanja prirode i drugih humanitarnih aktivnosti. Prilog je obuhvatio najvažnije trenutke iz njegove karijere, ističući ulogu koju je imao u promeni medijskog pejzaža i naporima na polju zaštite životne sredine.

Program nije uključivao izveštaje o ratnim sukobima, ali je pružio pregled tema od značaja za širu javnost, uključujući politička prava, istoriju i pitanja svakodnevnog života. Detalji o navedenim segmentima dostupni su putem zvaničnih izvora i najavljenih izdanja.