Međunarodna agencija za energiju savetuje ograničenje upotrebe nafte, dok blokada Hormuškog moreuza utiče na globalno snabdevanje

Ekonomisti i međunarodne organizacije upozoravaju da bi smanjenje potrošnje nafte moglo doprineti ublažavanju rasta cena energije izazvanog ratom u Iranu, ali navode da bi to moglo biti teško ostvarivo u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema poslednjem izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA) objavljenom 20. marta 2026. godine, uzrok naglog rasta cena nafte je kontinuirani sukob u Iranu i blokada Hormuškog moreuza, kroz koji prolazi oko 20% svetske nafte.

IEA je prošle nedelje izdala niz preporuka za potrošače sa ciljem smanjenja potrošnje goriva. Među merama koje se navode su rad od kuće, smanjenje brzine vožnje i zajednička vožnja (carpooling), kao i veća upotreba javnog prevoza. Preporuke su posebno fokusirane na saobraćaj, jer se prema podacima IEA, oko dve trećine nafte troši upravo u transportu.

U izveštaju se ističe da “mere koje se odnose samo na snabdevanje ne mogu u potpunosti da ublaže obim poremećaja” i da je neophodno delovati i na strani potrošnje kako bi se smanjio pritisak na krajnje korisnike. IEA podseća na slične preporuke iz perioda naftne krize 1970-ih, kada je embargo proizvođača sa Bliskog istoka doveo do naglog poskupljenja goriva u SAD i naveo deo američkih radnika da koriste zajednički prevoz.

Međutim, ekonomisti navode da bi promena navika potrošača mogla biti izazovna, posebno zbog ograničene dostupnosti javnog prevoza u brojnim regionima SAD i veće cene električnih vozila u poređenju sa automobilima na fosilna goriva. IEA ističe da su ove prepreke prisutne i danas, što dodatno otežava sprovođenje mera štednje.

Blokada Hormuškog moreuza, strateškog prolaza u Persijskom zalivu, i dalje traje i ograničava kretanje većine tankera. Eksperti navode da će, ukoliko ne dođe do diplomatskog dogovora koji bi okončao sukob, globalno snabdevanje naftom biti smanjeno tokom narednih meseci. “Najvažnije rešenje ovog problema je otvaranje Hormuškog moreuza”, izjavio je direktor IEA Fatih Birol prilikom predstavljanja izveštaja.

Stručnjaci procenjuju da trenutna situacija može uticati na globalno tržište energenata i svakodnevne troškove građana. Prethodna iskustva iz perioda naftnih šokova pokazuju da su promene u potrošnji moguće, ali zahtevaju široku podršku i prilagođavanje infrastrukture.

Sukob u Iranu i dalje traje, a međunarodne organizacije prate razvoj situacije na energetskom tržištu i preporučuju dalje mere za ublažavanje posledica za potrošače.

Vlasti Irana poslale zvaničan odgovor preko Pakistana, dok Teheran preti blokadom Crvenog mora ukoliko dogovor ne bude postignut

Danas, 27. dan sukoba između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana, iranske vlasti su putem zvaničnih kanala preko Pakistana dostavile svoj odgovor na američki mirovni plan, navode izvori iz državnih institucija. Iran je ocenio američki predlog kao “jednostran i nepravedan”, zahtevajući kao uslov za mirovni proces četiri ključna zahteva.

Prema saopštenju iranskih zvaničnih izvora, Teheran traži hitnu obustavu svih vojnih aktivnosti i atentata koje pripisuje Izraelu i Sjedinjenim Državama, garancije da se sukob više neće ponoviti, isplatu ratne štete i kompenzacija, kao i prekid neprijateljstava na svim frontovima, uključujući saveznike poput Hezbolaha i Huta.

Ukoliko dogovor ne bude postignut, Iran preti blokadom ne samo Ormuskog moreuza, već i Crvenog mora (Bab el Mandeb), što bi, prema navodima, moglo značajno uticati na svetsku trgovinu naftom. Zvaničnici ističu da je situacija na terenu napeta, dok se očekuju dalji pregovori.

Istovremeno, iz Afrike dolaze informacije da je načelnik vojske Ugande, general Muhozi Kainerugaba, putem društvenih mreža izrazio podršku Izraelu i zapretio mogućnošću direktnog vojnog uključivanja. On je naveo bliske veze Ugande i Izraela kao motiv, podsećajući na operaciju iz 1976. godine, ali nije izneo detalje o eventualnim narednim koracima.

Na sastanku G7, visoka predstavnica Evropske unije Kaja Kalas optužila je Rusiju da obezbeđuje obaveštajne podatke Iranu, što, prema njenim rečima, omogućava preciznije napade na američke vojne baze. Cilj ovakvih aktivnosti, navodi se, može biti preusmeravanje pažnje i resursa sa sukoba u Ukrajini.

Zbog pretnji blokadom ključnih pomorskih puteva i nestabilnosti u regionu, cena nafte na svetskom tržištu ponovo je premašila 104 dolara za barel, uz napomenu da ekonomski analitičari prate razvoj situacije.

Evropska unija izrazila zabrinutost zbog navoda o obaveštajnoj podršci Rusije Iranu, dok traju tenzije na Bliskom istoku

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku izjavila je 26. marta 2026. godine da, prema njenim saznanjima, Rusija pruža obaveštajnu podršku Iranu u sukobu na Bliskom istoku. Izjava je data tokom sastanka G7 izvan Pariza, a odnosi se na navode o razmeni informacija koje mogu uticati na bezbednost američkih snaga u regionu.

Prema rečima zvaničnice Evropske unije, Rusija pomaže Iranu u ciljanju američkih interesa na Bliskom istoku, uključujući podršku u obaveštajnim operacijama. Takođe je navela da Rusija podržava Iran i u oblasti bespilotnih letelica, što može imati uticaja na napade na susedne zemlje i baze američke vojske. Ova izjava je izneta u kontekstu aktuelnog rata u regionu.

Zvaničnica je istakla da su, prema njenom mišljenju, sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku povezani, te da bi dodatni pritisak na Rusiju mogao uticati na smanjenje tenzija u oba regiona. Ona je navela da, ukoliko Sjedinjene Američke Države žele da se sukob na Bliskom istoku okonča, treba razmotriti mere prema Rusiji kako bi se ograničila njena podrška Iranu.

Nekoliko sati pre ove izjave, ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva izjavio je da, prema podacima britanskih obaveštajnih službi, postoji saradnja između Rusije i Irana. On je naveo da je Moskva pružila Iranu obaveštajne podatke i obuku pre početka sukoba krajem februara.

Prema informacijama do kojih su došli međunarodni mediji, izvor iz američke administracije potvrdio je da su, nekoliko dana nakon početka sukoba, postojali podaci o tome da Rusija dostavlja Iranu informacije o položajima američkih snaga na Bliskom istoku. Ove informacije su objavljene nakon što je u napadu Irana na jednu instalaciju u Kuvajtu stradalo nekoliko američkih vojnika.

Na pitanje o navodima o razmeni obaveštajnih podataka između Rusije i Irana, američki sekretar za odbranu izjavio je da je predsednik SAD upoznat sa situacijom i da se preduzimaju mere kako bi se sprečile aktivnosti koje nisu u skladu sa interesima SAD, bilo da se odvijaju javno ili putem nezvaničnih kanala.

Ova dešavanja dolaze u trenutku kada se međunarodna zajednica suočava sa višestrukim krizama, uključujući sukobe na Bliskom istoku i u Ukrajini. Zvaničnici Evropske unije i Velike Britanije pozvali su na dodatne korake kako bi se sprečila dalja eskalacija i razmena vojne podrške između država uključenih u sukobe.

Nezavisna verifikacija iznetih tvrdnji nije moguća, a reakcije iz Rusije i Irana na ove navode za sada nisu saopštene.