Kompanija potvrdila lansiranje naprednih čipova za lične računare, prvi modeli očekuju se na jesen

Kompanija Nvidia predstavila je novu generaciju čipova namenjenih uvođenju naprednih funkcija veštačke inteligencije u laptop i desktop računare. Novi modeli računara, koji koriste ove superčipove, trebalo bi da se pojave na tržištu kasnije ove godine, potvrdio je direktor kompanije Jensen Huang tokom godišnje konferencije u Tajpeju.

Nvidia, čije je sedište u Santa Klari, prethodno je ostvarila značajan uspeh u proizvodnji čipova za data centre, ali sada planira da proširi prisustvo na tržištu AI sistema i proizvoda za širu upotrebu. Tokom obraćanja, Huang je najavio saradnju sa proizvođačima kao što su Microsoft i Dell, ističući da je cilj kompanije da redefiniše lični računar kroz implementaciju naprednih AI mogućnosti.

Na konferenciji je predstavljen Nvidia RTX Spark superčip, koji kombinuje mogućnosti centralne (CPU) i grafičke (GPU) procesorske jedinice. Ovaj čip biće ugrađen u nove modele laptop i desktop računara sa operativnim sistemom Windows, a kompanija navodi da su u pitanju “AI lični računari” čija se premijera očekuje na jesen 2026. godine.

Prema navodima Nvidie, RTX Spark omogućava lokalno pokretanje AI agenata na korisničkim računarima, što podrazumeva autonomne virtuelne asistente sposobne za komunikaciju sa korisnikom, pretragu i obradu podataka, kao i izvođenje složenih zadataka iz oblasti digitalne biologije, seizmologije ili astrofizike. Huang je rekao da ova tehnologija predstavlja značajan iskorak, poredivši ga sa prelaskom sa klasičnog telefona na pametni telefon.

Microsoft je u posebnom saopštenju naveo da lični računari sa Nvidia RTX superčipovima omogućavaju rad sa naprednim AI modelima i kompleksnim radnim opterećenjima. Predstavnici Nvidie ističu da će nova rešenja omogućiti korisnicima da koriste AI funkcije i bez pristupa internet servisu, što se smatra značajnim korakom u razvoju potrošačke elektronike bazirane na veštačkoj inteligenciji.

Nvidia je trenutno najvrednija kompanija na svetskom tržištu, ispred drugih tehnoloških giganata. Očekuje se da će predstavljeni superčipovi doprineti daljem rastu prisutnosti kompanije na globalnom tržištu računarske opreme. Prvi modeli računara sa RTX Spark čipovima trebalo bi da se pojave u prodaji tokom jeseni 2026. godine.

Zdravstvene službe i naučnici upozoravaju na porast smrtnih slučajeva, rekordi oboreni već u maju

Ekstremne temperature zabeležene su širom Evrope krajem maja, a prema poslednjim podacima, broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom tri puta je veći od onih u saobraćajnim nesrećama, navode zdravstveni stručnjaci i istraživači. Nacionalni alarm za vrućinu aktiviran je u Francuskoj još tokom maja, gde je sedam osoba izgubilo život usled visokih temperatura, dok se u Španiji beleže temperature blizu 40 stepeni Celzijusa.

Prema naučnicima, aktuelni talas vrućine deo je novog klimatskog trenda, pri čemu su temperature u Velikoj Britaniji već na početku leta dostigle 35,1 stepen Celzijusa, što je neuobičajeno za ovo doba godine. Ekološki epidemiolog Garjfalos Konstantinudis procenjuje da je u Engleskoj i Velsu tokom jednog vikenda registrovano približno 250 dodatnih smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom.

“Toplotni talasi koji dolaze rano u sezoni posebno su opasni zato što naši organizmi još nisu imali vremena da se prilagode”, objasnio je Konstantinudis. Naučnici ukazuju i na to da zagrevanje planete, izazvano ljudskim aktivnostima, povećava učestalost i intenzitet ovakvih događaja.

Zdravstvene službe širom Evrope pojačale su mere upozorenja, otvaraju rashladne centre i informišu građane o zaštiti tokom toplotnih talasa. Preporučuje se izbegavanje napornih aktivnosti tokom najtoplijih sati, adekvatna hidratacija i briga o starijima i osobama sa zdravstvenim problemima.

Stručnjaci za klimu navode da je dugoročno rešenje smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, unapređenje energetske efikasnosti i prilagođavanje gradova sve toplijim uslovima. “Ovaj najnoviji toplotni talas u Evropi je brutalan podsetnik na spiralne posledice klimatske krize, kako ljudske tako i ekonomske”, izjavio je Sajmon Stil iz Ujedinjenih nacija za klimatske promene.

Ruski predsednik najavio ulaganje u biotehnologije i ksenotransplantaciju sa ciljem produženja životnog veka do 2030. godine

Ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo je nacionalnu inicijativu vrednu 26 milijardi dolara usmerenu na razvoj tehnologija za produženje životnog veka, prema zvaničnoj najavi iz Moskve. Projekat ima za cilj da do kraja decenije omogući spašavanje 175.000 života u Rusiji.

Prema dostupnim informacijama, inicijativa uključuje ulaganja u oblasti 3D biostampanja živog tkiva i ksenotransplantacije, odnosno uzgajanja ljudskih organa u genetski kompatibilnim mini-svinjama. Državni naučnici, imenovani od strane najužeg predsedničkog kruga, trenutno rade na razvoju tehnologije koja bi omogućila potpunu zamenu ljudskih organa do 2030. godine. Laboratorije koje su deo ovog programa tvrde da su već uspešno odštampale hrskavicu i tiroidnu žlezdu miša.

Kritičari su ukazali na simboliku zvanično najavljenog broja spašenih života, jer se on poklapa sa nezavisnim procenama ljudskih gubitaka ruskih vojnika tokom sukoba u Ukrajini. Takođe, ističe se da, za razliku od sličnih zapadnih projekata, ruska istraživanja za sada imaju malo recenziranih radova u vodećim međunarodnim naučnim časopisima.

“Cilj programa je unapređenje zdravlja nacije i produženje prosečnog životnog veka korišćenjem savremenih biomedicinskih tehnologija”, navodi se u zvaničnoj izjavi ruskih institucija. Dalje aktivnosti u okviru inicijative obuhvatiće saradnju sa naučnoistraživačkim centrima i usmerene su na razvoj metoda za regeneraciju tkiva i organa.

Za sada nije objavljeno više detalja o fazama realizacije projekta niti o konkretnim rezultatima dosadašnjih istraživanja.