Meksiko izrazio nezadovoljstvo zbog deportacije svojih državljana u treće zemlje bez formalnog sporazuma.

Nezvanična deportacija kao strategija

Uprkos spremnosti Meksika da prihvati sve svoje državljane, administracija SAD-a nastavlja sa praksom deportovanja meksičkih migranata u Centralnu Ameriku. Ova politika, koja nije zvanično objavljena, ima za cilj odvraćanje ilegalne imigracije tako što migrante šalje dalje od granice sa SAD-om.

Odgovor Meksika na deportacije

Meksičko Ministarstvo spoljnih poslova jasno je stavilo do znanja da ne prihvata ovakvu praksu. „Vlada Meksika prihvata povratak svih svojih državljana i stoga odbacuje deportaciju meksičkih državljana u treće zemlje“, navodi se u saopštenju ministarstva. Osim toga, izraženo je nezadovoljstvo zbog nedostatka formalnog sporazuma o ovakvoj praksi.

Detalji i implikacije deportacija

Prema izvorima iz Ministarstva za unutrašnju sigurnost SAD-a, koji su želeli ostati anonimni, deportacije su se odvijale mesecima, a stotine meksičkih građana poslate su u Honduras i Gvatemalu. Međutim, precizan broj deportovanih osoba nije poznat.

Moskva ističe da prisustvo britanskih raketnih snaga u napadima daje osnov za direktno učešće Londona

Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, izjavio je da Rusija ima pravo da Britaniju smatra učesnicom sukoba u Ukrajini zbog učešća britanskih raketnih snaga u napadima na rusku teritoriju. Prema njegovim rečima, otvoreno angažovanje britanskih snaga u napadima na teritoriju Rusije tumači se kao direktno ratno učešće, sa svim posledicama koje iz toga mogu proisteći.

Pored toga, Lavrov je dodao da predsednik Rusije Vladimir Putin smatra da Moskva ima pravo da preduzme akcije u bilo kom delu svetskih okeana ako su njeni interesi ili imovina ugroženi. S druge strane, Lavrov je izjavio: „Žao mi je Britanije ako bude uz Ukrajinu do samog kraja“.

Britanska reakcija na izjavu Sergeja Lavrova

Britanski premijer Endi Bernam reagovao je na upozorenja iz Moskve navodeći da će Velika Britanija nastaviti sa punom podrškom Ukrajini. On je izjavio da Britanija ostaje dosledna svojoj politici u ovom sukobu. Bernam je naglasio da Velika Britanija pruža stoprocentnu podršku Ukrajini u odbrani od ruske invazije.

Takođe, u ranijim izjavama, britanski zvaničnici su naveli da su spremni da nastave sa podrškom ukrajinskoj strani, uključujući i vojnu pomoć. Ova izjava dolazi nakon što su iz Moskve stigla upozorenja povodom navoda o korišćenju britanskih dronova i raketnih sistema u napadima duboko unutar ruske teritorije.

Stav Moskve o britanskom angažovanju

Prema rečima Sergeja Lavrova, svaka akcija u kojoj učestvuju britanske snage na teritoriji Rusije predstavljaće osnov za promenu odnosa prema Britaniji. Na taj način, ruska strana smatra da je otvoreno angažovanje Londona u sukobu u Ukrajini jasan signal da je Britanija direktno uključena u ratna dejstva.

Osim toga, Lavrov je naveo da su sve strane u sukobu svestan rizika koji nosi širenje vojne pomoći. Ipak, prema njegovoj izjavi, Rusija će koristiti sva raspoloživa sredstva kako bi zaštitila svoje interese i teritorijalni integritet.

Reakcije i posledice za međunarodne odnose

S obzirom na aktuelnu situaciju, izjave ministara i zvaničnika dodatno komplikuju diplomatske odnose između Rusije i Velike Britanije. Ipak, prema dosadašnjim informacijama, obe strane ostaju pri svojim stavovima.

Kao rezultat najnovijih izjava, očekuje se nastavak pažljivog praćenja razvoja događaja. Tema „Rusija smatra Britaniju učesnicom sukoba u Ukrajini“ ostaje u fokusu međunarodne javnosti, a dalji koraci zavisiće od postupaka i izjava obe vlade.

Studija otkriva da su kompanije koje su održale svoje programe raznolikosti i inkluzije imale slične finansijske rezultate kao i one koje su ih ukinule.

Uticaj DEI politika na finansijske performanse kompanija

Nova studija koju je sproveo Jacob Grumbach sa Univerziteta u Kaliforniji, Berkeley, pokazuje da kompanije koje su zadržale svoje politike raznolikosti, jednakosti i inkluzije (DEI) tokom druge administracije Donalda Trumpa nisu doživele finansijske kazne. Ove kompanije, uključujući velike igrače kao što su Apple i Costco, pokazale su slične rezultate u pogledu prihoda i performansi akcija na berzi kao i one koje su svoje DEI programe smanjile ili ukinule.

Studija je analizirala ‘abnormalne performanse’ akcija, odnosno razliku između očekivanih i stvarnih performansi akcija firmi pre i posle potpisivanja Izvršne naredbe 14173 kojom je predsednik Trump tražio ukidanje ovih programa. Rezultati su pokazali da nije bilo značajne razlike u povratku na investicije između kompanija koje su zadržale i onih koje su eliminisale svoje DEI programe.

Grumbach ističe da ovi nalazi sugerišu da kompanije u SAD imaju znatnu slobodu kada je reč o odlučivanju o svojim internim politikama bez straha od ekonomskih sankcija. Takođe, napominje da postoje ekonomski argumenti za i protiv održavanja DEI programa, posebno u svetlu mogućih političkih pritisaka.