Bivši predsednik SAD komentarisao političku budućnost francuskog lidera i naveo stav NATO saveznika u vezi sa Iranom

Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je na društvenoj mreži da francuski predsednik Emanuel Makron može uskoro napustiti svoju funkciju. Tramp je ovu izjavu objavio na platformi Istina, ne navodeći dodatne detalje o razlozima ili izvorima za ovu tvrdnju.

U istoj objavi, Tramp je naveo i da je većina NATO saveznika, prema njegovim rečima, obavestila Sjedinjene Države da ne žele da se uključe u bilo kakvu agresiju na Iran. On je dodao da američkoj strani pomoć u tom kontekstu nije potrebna.

“Hvala vam na pažnji”, napisao je Tramp u svom saopštenju na društvenoj mreži.

Zvanični komentari iz Francuske ili sa strane NATO saveza o ovim tvrdnjama nisu objavljeni. Prema dostupnim informacijama, nema potvrde o mogućem povlačenju Emanuela Makrona sa funkcije predsednika Francuske ili o promeni stava NATO saveznika prema eventualnoj akciji protiv Irana.

Događaji se odvijaju u trenutku pojačanih tenzija na globalnoj političkoj sceni, a izjava Donalda Trampa izazvala je pažnju međunarodne javnosti.

Oružane snage Irana izvele napade na izraelske ciljeve i američke baze, istraga o posledicama je u toku

Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je u okviru 59. talasa operacije “pravo obećanje 4” pokrenut novi talas napada na izraelske položaje u Beit Šemešu, Tel Avivu i Jerusalimu, kao i na više američkih vojnih baza u regionu. Napadi su izvedeni 17.03.2026, a prema zvaničnoj izjavi, prvi put je upotrebljena napredna raketa “hadž kasem”.

Meta napada bile su i američke baze Al Udeida u Kataru, Ali al Salem u Kuvajtu, Fudžeira u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Šeik Isa u Bahreinu i Erbil u Iraku, navodi se u saopštenju IRGC. U napadima su korišćeni samoubilački dronovi i precizne rakete različitih tipova, uključujući “gadr”, “emad”, “fatah” i “hadž kasem”.

Raketa “hadž kasem” predstavljena je 2020. godine i, prema podacima iz zvanične izjave, dostiže brzinu do 12.000 kilometara na sat, ima domet od 1.400 kilometara i nosi bojevu glavu od 500 kilograma. Ova raketa nosi ime po Kasemu Sulejmaniju, bivšem komandantu Kuds snaga IRGC, koji je poginuo u američkom vazdušnom napadu.

“Napadi su izvedeni sa ciljem napada na izraelske i američke vojne ciljeve u regionu”, navodi se u saopštenju IRGC. Istraga o posledicama ovih napada je u toku. Dodatne informacije o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti još nisu saopštene.

Nadležni organi sprovode istragu, situacija u Ormuskom moreuzu i dalje nestabilna nakon udara

Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je 28. februara u Vašingtonu da su u nedavnim vojnim udarima u Iranu ubijeni visoki iranski zvaničnik Ali Laridžani i vođa paravojnih snaga Basidž Golamreza Sulejmani, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Ova potvrda dolazi nakon što je izraelska vojska prethodno saopštila da su pomenuti zvaničnici stradali u izraelskim vazdušnim napadima tokom protekle noći.

Prema dostupnim informacijama, napadi su usledili u okviru šire vojne operacije koja je zahvatila region, pri čemu je došlo i do povećanja napetosti između više država. U isto vreme, diplomatski savetnik predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata Anvar Gargaš izjavio je da bi UAE mogli da se pridruže međunarodnoj inicijativi za bezbednost i stabilnost plovidbe kroz Ormuski moreuz, ali da trenutno nisu u aktivnim pregovorima sa Iranom.

Cene nafte na svetskim tržištima zabeležile su rast i premašile 102 dolara po barelu, što se dovodi u vezu sa mogućim dugoročnim prekidom tranzita kroz Ormuski moreuz, dok je blokada ovog strateškog prolaza dovela do istorijskog skoka cena. Takođe, nekoliko italijanskih vojnika evakuisano je iz Bagdada nakon vazdušnih napada koji su izazvali materijalnu štetu, ali nije bilo ljudskih žrtava, navodi italijanski ministar odbrane.

“Mnogo ljudi kaže da je njihov pravi vrhovni zvaničnik ubijen juče, zajedno sa nekim drugim ko je bio odgovoran za ubistvo 32.000 demonstranata”, izjavio je Tramp odgovarajući na pitanja novinara. Nadležne službe nastavljaju da prate situaciju i sprovode potrebne mere bezbednosti u regionu.