Istraga o događajima iz 1985. godine nastavljena, komandant negirao umešanost, fokus na praksi policije tog perioda

Jedan od najpoznatijih bivših komandanta policije iz perioda aparthejda u Južnoj Africi, Judžin de Kok, svedočio je u ponedeljak pred istragom o ubistvu četvorice aktivista 1985. godine. Ova istraga deo je obnovljenog interesovanja za događaje i postupke bez kazne koje su u to vreme sprovodile bezbednosne snage tokom perioda rasne segregacije.

De Kok, koji je bio komandant specijalne policijske jedinice za kontra-pobunu, negirao je da je učestvovao u slučaju poznatom kao „Kradočka četvorka“, ali je naveo da su policijske strukture tada imale fotografije oko 6.000 protivnika režima koje su klasifikovali kao osobe koje treba pratiti i eliminisati ukoliko hapšenje nije moguće. On je istakao da među tim osobama nisu bila imena četvorice aktivista iz Kradočka.

Prema navodima iz istrage, Metju Goniwe, Fort Kalata, Sicelo Mhlauli i Sparrow Mkonto, od kojih su trojica bili nastavnici, uhapšeni su na policijskoj kontroli, a potom su njihova tela pronađena spaljena. Ovaj slučaj je ostao jedan od najupečatljivijih tokom perioda aparthejda.

De Kok je tokom svedočenja rekao da je jedan od policajaca koji su povezani s ovim slučajem zatražio od njega pomoć u prikrivanju događaja, uključujući i nabavku drugog vatrenog oružja i mogućnost uticaja na balističke dokaze. Ove navode je izneo pred komisijom koja istražuje događaje iz tog perioda.

On je 1996. godine osuđen na dve doživotne kazne zatvora i dodatnih 212 godina zbog optužbi za ubistvo, otmicu i druge slučajeve povezane sa njegovim delovanjem protiv aktivista tokom aparthejda. De Kok je pušten na uslovnu slobodu 2015. godine.

U javnosti i ranijim izveštajima, poznato je da je De Kok kasnije izrazio žaljenje zbog svojih postupaka i tražio oproštaj od pojedinih žrtava i njihovih porodica. On je ranije pisao porodici jednog advokata koji je stradao u pismu-bombi, izražavajući lično kajanje za posledice svojih dela.

Istraga o ubistvima iz 1985. godine deo je šireg procesa preispitivanja nerasvetljenih slučajeva iz perioda aparthejda i obuhvata svedočenja policijskih funkcionera i drugih aktera tog vremena.

Prema zvaničnim izvorima, američka vojska intenzivira napade na iranske snage dok Moskva pooštrava kontrolu nad digitalnom komunikacijom

Sjedinjene Američke Države i Izrael poslednjih dana sprovode intenzivne akcije protiv iranske vojne infrastrukture, dok istovremeno Rusija uvodi oštra ograničenja u upotrebi interneta i društvenih mreža, navodi se u najnovijem geopolitičkom pregledu. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je situacija sa Iranom u fazi brzog razvoja, ističući uspehe američke vojske u nizu operacija tokom protekle dve nedelje. Tramp je ocenio da su iranske vojne snage značajno oslabljene i dodao da će SAD nastaviti sa vojnom i ekonomskom kampanjom protiv iranskog režima.

Američka Centralna komanda potvrdila je gubitak aviona za dopunu gorivom KC-135 iznad Iraka 12. marta, pri čemu je poginulo svih šest članova posade. Prema zvaničnim informacijama, incident nije uzrokovan neprijateljskom niti prijateljskom vatrom, a istraga o uzrocima pada je u toku. Identitet članova posade biće objavljen nakon što najbliži rođaci budu obavešteni.

U Iranu je, prema dostupnim izveštajima, zabeležena promena unutar političkog i vojnog vrha. Tradicionalni verski establišment navodno je izgubio kontrolu, a vojska, tačnije komandanti Revolucionarne garde, preuzeli su vodeću ulogu. Istovremeno, Modžtaba Hamnei, sin dosadašnjeg vrhovnog vođe, prema više izvora, oporavlja se od povreda u Moskvi pod zaštitom ruskog predsednika Vladimira Putina. Njegovo prisustvo u javnosti nije zabeleženo od 8. marta, a zvanične informacije o njegovom zdravstvenom stanju i dalje nisu potvrđene.

Na diplomatskom planu, tokom telefonskog razgovora predsednika Putina i Trampa, ruski predsednik je predložio prebacivanje iranskog obogaćenog uranijuma u Rusiju kao deo šireg dogovora o okončanju sukoba. Američka strana je ovaj predlog odbila, navodeći da nije spremna da prepusti kontrolu nad iranskim nuklearnim materijalom Moskvi.

U Persijskom zalivu, ostrvo Harg ostaje ključna tačka iranske naftne industrije i globalnog snabdevanja energentima. Tramp je izjavio da SAD za sada neće uništavati naftnu infrastrukturu na ovom ostrvu, ali je upozorio da bi odluka mogla biti preispitana ukoliko Iran nastavi sa ometanjem slobodnog prolaza brodova kroz Ormuški moreuz.

Rusija, s druge strane, pojačava kontrolu nad internetom i društvenim mrežama, što ukazuje na dalje ograničavanje slobode informisanja i komunikacije u toj zemlji. Zvanične reakcije na ove mere za sada nisu dostupne.

“Istraga uzroka pada aviona KC-135 je u toku”, potvrdili su iz američke Centralne komande.

Zvaničnici potvrdili da su migranti pozivali u pomoć iz kamiona, većina iz Centralne Amerike, među njima i maloletnici

Meksičke vlasti pronašle su 229 migranata u ponedeljak u zadnjem delu kamiona u saveznoj državi Verakruz, na istoku zemlje. Prema rečima Hosea Manuela Pozosa, zamenika sekretara vlade Verakruza, migranti su locirani nakon što su iz kamiona, koji je prethodno prijavljen kao ukraden, počeli da pozivaju u pomoć sa parkinga policijskog depoa. Većina putnika u kamionu bila je poreklom iz Centralne Amerike, dok je 17 među njima bilo maloletnih lica. Zvaničnici su naveli da je izvestan broj migranata bio dehidriran u trenutku pronalaska.

Verakruz predstavlja jednu od ključnih tranzitnih tačaka za migrante koji iz južnih delova Amerike putuju prema Sjedinjenim Američkim Državama. Prema navodima lokalnih službi, migranti su često izloženi riziku tokom puta i neretko se prevoze u neadekvatnim i opasnim uslovima, skrivajući se kako bi izbegli kontrolu nadležnih organa.

Radnik depoa u gradu Halapa, gde je prevezen kamion, izjavio je za međunarodne medije da je vozilo zaustavljeno na oko 45 kilometara jugoistočno od grada. Nekoliko sati nakon dolaska, zaposleni su čuli dozivanje i lupanje iz unutrašnjosti prikolice, nakon čega su pozvali službe hitne pomoći radi otvaranja kamiona. Radnik je zatražio da ostane anoniman, jer nije ovlašćen da daje izjave.

Popodne istog dana, migranti su prevezeni iz depoa autobusima državne policije. Policija Verakruza nije precizirala gde su migranti upućeni, ali je uobičajena praksa da osobe bez regulisanog statusa budu predate imigracionoj službi Meksika.

U poslednjih nekoliko meseci zabeležen je manji broj slučajeva masovnog prevoza migranata, što su zvaničnici doveli u vezu sa ukupnim padom broja migranata na severu zemlje. Zvaničnici podsećaju da su slični incidenti u prošlosti, uključujući i smrtonosne nesreće, ukazali na rizike sa kojima se migranti suočavaju tokom putovanja.

Migrantima u Meksiku često prete kriminalne grupe i krijumčari, a transport u zatvorenim i prepunim vozilima predstavlja dodatnu opasnost. U sličnim slučajevima prethodnih godina, zabeležene su žrtve usled gušenja ili dehidratacije. Zvanične međunarodne organizacije redovno upozoravaju na potrebu zaštite migranata i dodatne mere bezbednosti tokom njihovog tranzita kroz region.