Humanitarna operacija omogućila spajanje porodica, međunarodne organizacije potvrdile povratak dece iz Egipta u Gazu

Nekoliko porodica u Pojasu Gaze ponovo je spojeno sa svojom decom koja su rođena prevremeno tokom sukoba, nakon što su deca provela više od dve godine razdvojena od roditelja. Povratak je realizovan u ponedeljak, potvrdile su međunarodne organizacije i humanitarne misije koje su učestvovale u evakuaciji i brizi za decu.

Prema dostupnim informacijama, deca su rođena prevremeno u bolnici Al-Šifa u Gazi tokom intenzivnih sukoba između izraelskih snaga i palestinskih grupa. U novembru 2023. godine, bolnica Al-Šifa suočila se sa nedostatkom goriva, što je dovelo do poteškoća u radu medicinske opreme neophodne za negu novorođenčadi. Deca su tada, uz podršku Crvenog polumeseca i Ujedinjenih nacija, prebačena iz Gaze u Egipat radi hitne medicinske pomoći.

Nakon evakuacije, većina dece je preživela i dobila neophodnu negu u egipatskim zdravstvenim ustanovama. Međutim, zbog zatvaranja graničnih prelaza i nastavka vojnih operacija u Gazi, povratak dece porodicama bio je odložen tokom više od dve godine. Tokom tog perioda, roditelji i članovi porodica nisu imali mogućnost susreta sa decom, navode izvori iz međunarodnih humanitarnih organizacija.

Promena je nastupila nakon što je granični prelaz otvoren početkom ove godine, što je omogućilo povratak više od dvadesetoro dece njihovim porodicama. Prema navodima organizacija koje su učestvovale u misiji, povratak je protekao bez većih incidenata, a porodice su primile decu u prisustvu lekara i humanitarnih radnika.

Predstavnici međunarodnih organizacija ističu da je spajanje porodica rezultat koordinacije više strana i da je prioritet bio bezbednost i zdravlje dece. Lekari navode da je većina dece nastavila oporavak nakon povratka, ali da su i dalje pod nadzorom zbog ranijih zdravstvenih komplikacija.

Humanitarna situacija u Gazi ostaje složena, sa ograničenim pristupom zdravstvenim uslugama i povremenim zatvaranjima granica. Ujedinjene nacije i druge organizacije nastavljaju da apeluju na olakšavanje humanitarnih operacija i omogućavanje pristupa pomoći ugroženim grupama, uključujući decu i porodice pogođene sukobom.

Ova situacija deo je šire humanitarne krize u regionu, koja traje od početka intenzivnih sukoba između izraelskih snaga i palestinskih grupa. Prema izveštajima međunarodnih organizacija, veliki broj civila, uključujući decu, i dalje je pod rizikom zbog ograničenih resursa i pristupa osnovnim uslugama.

Ministar odbrane potvrdio slanje vojske u Saudijsku Arabiju i Katar, dok bivši predsednik Tramp kritikuje zapadne saveznike

Velika Britanija je donela odluku o hitnom raspoređivanju dodatnih vojnih snaga u Persijskom zalivu, sa ciljem podrške saveznicima u odbrani od eventualnih iranskih vazdušnih napada. Ministar odbrane Džon Hili potvrdio je da se elitni protivvazdušni sistemi ‘Skaj Sejbr’ šalju u Saudijsku Arabiju, dok se operacije borbenih aviona ‘Tajfun’ proširuju u Kataru. Takođe, Bahrein i Kuvajt će dobiti dodatnu protivvazdušnu podršku, kako je istakao ministar Hili tokom turneje po zemljama regiona.

Istovremeno, bivši američki predsednik Donald Tramp je putem društvenih mreža uputio oštre kritike zapadnim saveznicima, posebno Ujedinjenom Kraljevstvu, zbog uzdržanosti u vojnim operacijama prema Iranu. Tramp je poručio državama pogođenim nestašicom goriva usled blokade Ormuskog moreuza da se same snađu i nabave naftu, uz napomenu da Sjedinjene Američke Države više neće pružati pomoć u takvim situacijama.

Kritike su upućene i Francuskoj zbog blokade preleta aviona sa vojnom opremom za Izrael, pri čemu je Tramp naveo da će Sjedinjene Države zapamtiti ovaj potez Pariza. On je ocenio da je Iran već pretrpeo ozbiljnu štetu i da su najteže faze vojnih operacija završene.

Zvaničnici iz regiona nisu dalje komentarisali poslednja dešavanja, dok je međunarodna situacija na Bliskom istoku i dalje napeta. Zvanične izjave iz Londona naglašavaju da je cilj jačanja vojnih kapaciteta zaštita partnera i stabilizacija prilika u Persijskom zalivu.

Nadležni pozvali zaposlene u američkim firmama da napuste radna mesta, povećana bezbednosna upozorenja u regionu

Iranska revolucionarna garda saopštila je da će od sutra, 1. aprila, početi napade na američke kompanije koje posluju na Bliskom istoku, nakon što su, prema navodima zvaničnika, izostala rešenja za okončanje nasilja u regionu. Upozorenje je upućeno zaposlenima u tim firmama da odmah napuste svoja radna mesta, dok je stanovnicima preporučeno da se evakuišu ukoliko žive u blizini potencijalnih meta.

Ova pretnja dolazi u trenutku kada traju sukobi između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana, a nakon što je američki predsednik zapretio napadima na ključne energetske objekte u Iranu, uključujući ostrvo Harg. Zvaničnici su naveli da su među metama američke kompanije iz oblasti informacione tehnologije i veštačke inteligencije, a spisak firmi koje bi mogle biti ugrožene objavljen je preko državnih izvora.

Ruski ambasador u Iranu izjavio je da se novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei nalazi u zemlji i da se ne leči u Rusiji, kako su sugerisale pojedine glasine. Hamnei se od imenovanja nije pojavljivao u javnosti, a državna televizija prenosi njegove pisane izjave.

Kineski i pakistanski zvaničnici izneli su nove predloge za uspostavljanje mira u regionu, ali za sada nema zvaničnih informacija o potencijalnim pregovorima.

Nadležni organi upozoravaju na visok nivo opasnosti i pojačana bezbednosna upozorenja dok traju tenzije. “Situacija se intenzivno prati i svi zaposleni su dužni da postupaju prema bezbednosnim uputstvima”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.