Premijer Fico poručio da Slovačka neće podržati 20. paket sankcija ako Evropska komisija favorizuje Ukrajinu

Premijer Slovačke Robert Fico izjavio je da njegova zemlja neće podržati novi paket sankcija protiv Rusije ukoliko Evropska komisija po pitanju snabdevanja naftom stane na stranu Ukrajine. Ovu poruku Fico je uputio u video-obraćanju, ističući da je podrška Slovačke zavisna od odnosa Evropske komisije prema interesima Bratislave u snabdevanju energentima.

“Ako Evropska komisija namerava da da prednost Ukrajini u odnosu na Slovačku, onda može da zaboravi na podršku 20. paketu sankcija protiv Rusije ili na našu spremnost da izađemo u susret brzom prijemu Ukrajine u Evropsku uniju bez ispunjavanja neophodnih uslova”, izjavio je Fico u obraćanju javnosti.

On je naglasio da pitanje obnove transporta nafte preko naftovoda “Družba” ne pogađa samo Slovačku i Mađarsku, već i čitavu centralnu Evropu. Prema rečima premijera, funkcionisanje naftovoda direktno utiče na cene goriva u regionu.

Transport nafte kroz “Družbu” ka Slovačkoj i Mađarskoj obustavljen je krajem januara, a kao razlog su ukrajinske vlasti navele oštećenja prouzrokovana ruskim udarima. U odgovoru na prekid isporuka, Mađarska je zaustavila isporuke dizela i gasa, blokirala 20. paket sankcija protiv Moskve i obustavila odobravanje kredita Evropske unije Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra.

U poslednjih nekoliko nedelja, ukrajinske snage su pojačale napade na infrastrukturu gasovoda “Plavi tok” i “Turski tok”, pri čemu “Turski tok” ima ključnu ulogu u snabdevanju Mađarske prirodnim gasom. Premijer Fico istakao je da je rešenje pitanja energetskog snabdevanja od presudnog značaja za stabilnost regiona.

“O pitanju snabdevanja energentima mora se voditi računa o interesima svih zemalja centralne Evrope”, naveo je Fico.

Zvanični stav Slovačke ostaje da će podržati mere Evropske unije samo ukoliko budu u skladu sa nacionalnim interesima i energetskom sigurnošću države.

Analitičari ističu da američka administracija razmatra diplomatske i vojne opcije, dok pritisak javnosti raste

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp suočava se sa zahtevnim izborima nakon mesec dana oružanog sukoba sa Iranom, pri čemu rastu globalne cene energije i opada njegov politički rejting, navode izvori bliski administraciji. Dve glavne opcije koje se razmatraju uključuju potpisivanje sporazuma sa Iranom, što bi moglo biti shvaćeno kao pogrešan kompromis, ili nastavak vojne eskalacije sa rizikom od dugotrajnog sukoba, koji bi mogao imati značajne posledice po njegov mandat.

Uprkos diplomatskim naporima, američko-izraelska kampanja na Bliskom istoku se nastavlja, dok Iran zadržava kontrolu nad ključnim isporukama nafte i gasa iz Persijskog zaliva i nastavlja raketne i bespilotne napade širom regiona. Analitičari postavljaju pitanje da li je Tramp spreman da smanji tenzije ili pojača vojnu akciju, s obzirom na ocene kritičara da je sukob izazvao jedan od najvećih poremećaja u snabdevanju energijom u novijoj istoriji.

Prema izjavama zvaničnika, Tramp je svojim pomoćnicima saopštio da želi da izbegne dugotrajan rat i pronađe pregovaračko rešenje, ali vremenski okvir za završetak neprijateljstava ostaje neizvestan. Istovremeno, predsednik je zapretio ozbiljnom vojnom eskalacijom u slučaju neuspeha pregovora. Trampovi diplomatski pokušaji uključuju slanje mirovnog predloga Iranu preko posrednika, ali za sada nema jasnih naznaka da su pregovori na pomolu.

Zvaničnici ističu da će kampanja biti završena tek kada vrhovni komandant odluči da su ciljevi SAD ispunjeni, dok Tramp raspoređuje dodatne trupe u region i upozorava Iran na moguće intenziviranje napada. Analitičari smatraju da bi ovakvo pokazivanje sile moglo biti pokušaj da se Iran natera na ustupke, ali upozoravaju da bi slanje kopnenih trupa u Iran izazvalo negativne reakcije među američkim biračima.

Jedan od mogućih scenarija koji se razmatra jeste izvođenje velikog vazdušnog napada na iranske vojne kapacitete, nakon čega bi Tramp proglasio ispunjenje ratnih ciljeva. Međutim, stručnjaci ukazuju da takav potez ne bi bio ubedljiv ukoliko se ključni Ormuski moreuz ne otvori za međunarodni promet, dok Iran i dalje odbija takvu mogućnost. Tramp je izrazio nezadovoljstvo zbog nedostatka podrške evropskih saveznika u obezbeđivanju ovog strateškog pravca.

Uprkos javnim nastupima kojima nastoji da umiri finansijska tržišta i birače, izostanak jasne strategije izlaska iz sukoba stvara dodatne izazove za Trampovu administraciju i njegovu stranku pred predstojeće izbore. Analitičari ocenjuju da je jedna od najvećih grešaka SAD bila potcenjivanje razmera iranske odmazde, uključujući napade na Izrael i zatvaranje Ormuskog moreuza, što je dodatno destabilizovalo globalno tržište energenata.

Izvori bliski administraciji navode da američki tim smatra da su spremni za iranski odgovor i očekuju da će moreuz uskoro biti otvoren. Kao znak rastuće zabrinutosti, Tramp je nedavno povukao pretnju o uništavanju iranske elektroenergetske mreže i proglasio privremenu pauzu u eskalaciji, dajući šansu diplomatiji.

Zvaničnici razmatraju naplatu tranzitnih taksi, međunarodno pravo pod znakom pitanja

Iranski zvaničnici su ove nedelje izneli novi zahtev u pregovorima o okončanju rata u kojem su uključene Sjedinjene Američke Države i Izrael, tražeći priznanje suvereniteta nad Ormuskim moreuzom, jednim od najvažnijih svetskih plovnih puteva. Ovaj uski prolaz, kroz koji prolazi oko petine svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom, postao je ključna tačka pritiska na globalnu ekonomiju i izvor potencijalnih milijardi dolara godišnjih prihoda za Iran.

Iran je ranije pretio zatvaranjem moreuza kao odgovor na napade, ali je nova strategija usmerena na formalizaciju kontrole i potencijalnu naplatu tranzitnih taksi za brodove koji prolaze ovim putem. Prema navodima stručnjaka, ovaj potez bi mogao da obezbedi Iran znatne prihode, slično prihodima Sueckog kanala u Egiptu, i da dodatno ojača njegovu pregovaračku poziciju na međunarodnoj sceni.

Američki državni sekretar Marko Rubio upozorio je da bi pokušaj Irana da uspostavi sistem naplate bio nezakonit i opasan za međunarodnu zajednicu. “Ne samo da je ovo nezakonito, već je i neprihvatljivo i opasno za svet, i važno je da svet ima plan kako da se tome suprotstavi”, izjavio je Rubio nakon sastanka ministara spoljnih poslova grupe G7 u Francuskoj, ističući potrebu za očuvanjem slobode plovidbe.

Iranski poslanici trenutno razmatraju nacrt zakona kojim bi zemlje koje koriste moreuz bile obavezne da plaćaju takse, dok savetnici vrhovnog vođe najavljuju “novi režim za Ormuski tesnac”. To bi omogućilo Teheranu da nametne pomorska ograničenja protivnicima i poveže pristup ovom ključnom plovnom putu sa svojim geopolitičkim ciljevima.

Međutim, stručnjaci za međunarodno pravo ističu da bi takav potez bio u suprotnosti sa pravilima o tranzitnom prolazu definisanim Konvencijom UN o pravu na morima, prema kojoj pravo na slobodan prolaz važi za sve države. Profesor međunarodnog pomorskog prava Džejms Kraska napominje da ne postoji pravni osnov da obalna država naplaćuje naknade u međunarodnom tesnacu kao što je Ormuz, ali upozorava da Iran, kao zemlja koja nije potpisnica konvencije, može pokušati da ojača svoj argument na osnovu tog statusa.

Uprkos sumnjama u međunarodnu prihvatljivost ovog sistema, iranski ekonomski analitičari ukazuju na to da bi potencijalni prihodi mogli dostići stotine miliona dolara mesečno, pod uslovom da se naplata efikasno sprovede. Odbor za bezbednost i pravni eksperti nastavljaju da prate situaciju i razmatraju moguće odgovore na ove najave.