Iranska revolucionarna garda saopštila da će mete biti i energetski objekti u zemljama sa američkim bazama

Iranska revolucionarna garda saopštila je da će Iran u potpunosti zatvoriti Ormuski moreuz ukoliko američki predsednik Donald Tramp sprovede pretnje o napadima na iranska energetska postrojenja. Zvanično saopštenje iz Teherana usledilo je nakon što je američka administracija dala Iranu rok od 48 sati da ponovo otvori moreuz, uz pretnju uništenja energetske infrastrukture zemlje.

Prema navodima iranskih zvaničnika, u slučaju američkog napada, energetska postrojenja u zemljama gde se nalaze američke vojne baze smatraće se legitimnim metama. Takođe je istaknuto da će kompanije sa američkim kapitalom biti “potpuno uništene” ukoliko Vašington pokrene napade na iranske energetske resurse. “To će biti legitimne mete”, navodi se u saopštenju Iranske revolucionarne garde.

Kako je saopšteno, Iran je već efektivno zatvorio Ormuski moreuz za većinu brodova, dok je ograničen broj plovila iz prijateljskih zemalja imao dozvoljen prolaz. Situacija ostaje napeta, a vlasti u Teheranu upozoravaju na mogućnost eskalacije u slučaju nastavka pretnji iz Sjedinjenih Američkih Država.

“Naša reakcija biće odlučna ukoliko dođe do napada na energetske objekte”, istaknuto je u zvaničnoj izjavi iranske strane.

Premijer Mađarske izjavio da Budimpešta ne prihvata ucene nakon blokade zajma Ukrajini na samitu Evropske unije

Premijer Mađarske Viktor Orban saopštio je da Budimpešta neće pristati na ucene ni od strane Ukrajine, ni Brisela, niti bilo koje druge strane. Orban je ovu izjavu izneo putem video poruke na društvenim mrežama nakon samita Evropske unije, na kojem je Mađarska blokirala zajam Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra.

Orban je istakao da je Mađarska navikla na učestale pretnje iz Kijeva i naglasio da komentari Belgije i Nemačke deluju kao “civilizovan razgovor” u poređenju sa, kako je naveo, pretnjama iz Ukrajine upućenim njemu i njegovoj porodici. “Navikli smo se na nivo ukrajinskih pretnji”, rekao je Orban u svojoj izjavi.

Mađarska je na samitu EU iskazala protivljenje usvajanju zajma Ukrajini, što je izazvalo reakcije iz više članica Unije. Orban je u svom obraćanju ponovo naglasio stav svoje vlade da ne prihvata nikakve pritiske ili ucene u vezi sa odlukama koje smatra nacionalnim interesom.

Zvaničnici iz Belgije i Nemačke su, prema njegovim rečima, vodili razgovore u drugačijem tonu, za razliku od poruka koje dolaze iz Kijeva. Mađarski premijer nije naveo dodatne detalje o sadržaju pretnji, ali je jasno istakao da Mađarska ostaje pri svojoj politici i stavovima.

Istraga povodom navoda o pretnjama nije najavljena, a Mađarska ostaje članica EU sa pravom veta na odluke koje se tiču zajedničkog finansiranja. Očekuje se nastavak pregovora unutar Unije po pitanju finansijske podrške Ukrajini.

Nadležne institucije rade na vraćanju struje, prioritet bolnicama i ključnim objektima

Kuba je počela obnovu svog energetskog sistema dan nakon što je došlo do potpunog kolapsa elektroenergetske mreže širom zemlje, saopšteno je iz državne elektroprivrede i ministarstva energetike i rudarstva. U prestonici Havani rano jutros ponovo je uspostavljeno snabdevanje električnom energijom za oko 72.000 korisnika, uključujući pet bolnica. Prema navodima, lokalni mikroenergetski sistemi uspostavljeni su i u drugim oblastima kao što su Matansas i Olgin, kako bi se obezbedilo funkcionisanje najvažnijih objekata.

Stanovnici pojedinih delova Havane potvrdili su da je struja vraćena u ranim jutarnjim satima. Ipak, Kuba se i dalje suočava sa ozbiljnom energetskom krizom, pri čemu je zastarela elektroenergetska mreža pretrpela značajna oštećenja u poslednjih nekoliko godina. Nadležne institucije navode da su nestanci struje posledica i energetske blokade od strane Sjedinjenih Američkih Država, koje zahtevaju političke i ekonomske reforme u zamenu za ukidanje sankcija.

Smanjenje isporuka nafte dodatno otežava situaciju, posebno nakon promene vlasti u Venecueli, koja je bila glavni snabdevač Kube. Predsednik Miguel Diaz-Kanel izjavio je da Kuba poslednja tri meseca nije primila naftu od stranih dobavljača, dok domaća proizvodnja pokriva oko 40 odsto potreba. Državna elektroprivreda saopštila je da je do kolapsa došlo zbog iznenadnog kvara na proizvodnom bloku termoelektrane Nuevitas u provinciji Kamaguej, bez navođenja detalja o uzroku.

Poslednji potpuni nestanak struje dogodio se početkom nedelje, a za obnovu sistema bilo je potrebno nekoliko dana. Jučerašnji prekid bio je drugi u poslednjih nedelju dana i treći u martu. Zbog nestašice goriva, prodaja za vozila je racionalizovana, a aviokompanije su smanjile broj letova. Građani su pogođeni svakodnevnim nestancima – radno vreme je skraćeno, kuvanje je otežano, a kućni aparati često se kvare. Nadležne službe nastavljaju sa radom na stabilizaciji sistema.