Prema zvaničnim podacima, inflacija u aprilu dostigla najviši nivo od 2023. godine, građani prijavljuju povećane troškove u svakodnevnoj potrošnji

Inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je u aprilu na najviši nivo od 2023. godine, prema zvaničnim statistikama, što je dovelo do značajnog rasta cena osnovnih prehrambenih proizvoda i povećanih troškova za domaćinstva širom zemlje. Građani, među kojima je i stanovnica Floride Kiana Pauel, izjavljuju da su u proteklom periodu primetili značajno uvećanje iznosa na računima za namirnice.

Pauel, majka petočlane porodice iz Floride, navela je u razgovoru sa novinarima da je njen mesečni račun za hranu porastao za oko 50 dolara u poređenju sa prethodnim mesecom, dok ukupni rashodi za iste artikle sada iznose između 150 i 200 dolara više u odnosu na raniji period. “Taj iznos je za iste proizvode. Sada očekujem da će troškovi biti još veći, naročito s početkom letnjeg raspusta”, izjavila je Pauel.

Podaci Biroa za statistiku rada pokazuju da su pojedini proizvodi zabeležili znatna poskupljenja na nacionalnom nivou. Cena paradajza porasla je za skoro 40% u odnosu na prethodnu godinu, dok su cene mlevenog mesa porasle za više od 14%, a riba i morski plodovi za oko 6%.

Kako bi se prilagodila povećanim troškovima, Pauel je izjavila da je razvila nove načine kupovine, koristeći digitalne kupone i prateći akcijske ponude u različitim prodavnicama. “Društvene mreže su značajno olakšale pristup digitalnim kuponima, što je zamenilo tradicionalne papirne kupone. Svi pokušavamo da ostvarimo uštede”, rekla je Pauel. Dodala je da redovno koristi nagradne programe i pridružuje se grupama na društvenim mrežama koje dele informacije o povoljnim ponudama.

Pored troškova za hranu, Pauel je istakla i rast cena goriva i drugih svakodnevnih potrepština, što dodatno utiče na budžet njene porodice. “Ne mogu da propustim dobru ponudu za proizvode koje koristim svakodnevno. To je sada postala svakodnevna obaveza”, izjavila je.

Prema rezultatima nedavne ankete, oko 75% građana SAD smatra da rast plata ne prati inflaciju i ocenjuje ekonomsku situaciju kao “neizvesnu”. Pauel je ekonomski ambijent opisala kao “nepovoljan” i dodala da i pored dobre zarade, nakon uračunavanja svih troškova, postoji nesklad između primanja i rashoda.

Zvanične institucije i stručnjaci nastavljaju da prate uticaj inflacije na životni standard, dok potrošači u SAD i dalje traže različite strategije kako bi ublažili posledice rasta cena.

Američki sud razmatra tužbu povodom ograničenja za novinare, Ministarstvo odbrane negira kršenje prava

Veliki američki list podneo je novu tužbu protiv Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država, osporavajući pravila koja zahtevaju da novinari budu pod pratnjom dok se nalaze u prostorijama Pentagona. Tužba, koja je podneta 18. maja 2026. godine, predstavlja drugi pravni postupak ovog medija protiv Pentagona u poslednjih pet meseci, navode međunarodni izveštaji. Prema navodima podnosioca tužbe, ova mera se tumači kao ograničavanje dugogodišnjeg pristupa novinara američkom Ministarstvu odbrane, a tvrdnje su da je reč o potezu koji je u suprotnosti sa ustavnim pravima na slobodu štampe i pravično postupanje.

U sudskom dokumentu se navodi da je politika eskorta deo šireg niza koraka za ograničavanje izveštavanja o radu ministarstva. Portparol ovog medija izjavio je da je reč o “neustavnom pokušaju” da se spreči nezavisno izveštavanje o vojnim pitanjima. “Građani zaslužuju uvid u način na koji se vodi njihova država i u aktivnosti vojske u njihovo ime i sa njihovim poreskim sredstvima”, naveo je predstavnik lista u saopštenju, prenose međunarodni mediji.

Sa druge strane, portparol Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država je na društvenim mrežama izjavio da je poslednja tužba ovog lista “pokušaj uklanjanja prepreka za pristup poverljivim informacijama”. Ministarstvo odbrane nije detaljnije komentarisalo sudski postupak niti najavilo promene u postojećim pravilima.

Ova tužba deo je šireg sukoba između američkih medija i administracije, koji se odvija i javno i kroz pravne institucije. Prethodna tužba, podneta u decembru, odnosila se na drugi set pravila uvedenih od strane sekretara za odbranu, prema kojima su novinari morali da potpišu niz ograničenja kako bi zadržali svakodnevni pristup Pentagonu. Jedno od spornih pravila tada je bilo da novinari koji pokušaju da dođu do osetljivih informacija mogu biti proglašeni za bezbednosni rizik i udaljeni iz zgrade.

Više redakcija, uključujući i druge velike američke medijske kuće, tada je odbilo da potpiše navedenu politiku, zbog čega su morali da napuste prostorije Pentagona nakon decenija prisustva. Sudija Okružnog suda Sjedinjenih Američkih Država kasnije je poništio deo prethodne politike.

Spor oko pravila pristupa novinarima u Pentagonu nastavlja da izaziva pažnju javnosti i pravnih eksperata, dok obe strane ostaju pri svojim stavovima. Nema informacija o tome kada bi sud mogao doneti odluku u novom postupku.

Amnesty International izvestio o rekordnom broju egzekucija u svetu, najvećem od 1981. godine, Iran sa najviše slučajeva

Globalna primena smrtne kazne značajno je porasla tokom 2025. godine, zabeleživši najviši broj izvršenih egzekucija u poslednje 44 godine, saopštava međunarodna organizacija Amnesty International u svom najnovijem izveštaju. Većina ovog povećanja pripisuje se Iranu, gde je, prema navodima iz izveštaja, broj izvršenih smrtnih kazni udvostručen u odnosu na prethodnu godinu.

Prema podacima Amnesty International, tokom 2025. godine najmanje 2.707 ljudi je pogubljeno širom sveta. Organizacija ipak ističe da je stvarni broj verovatno znatno veći, posebno zbog nedostatka zvaničnih informacija iz pojedinih zemalja. Najveći deo egzekucija zabeležen je u Iranu, sa najmanje 2.159 slučajeva, što predstavlja više nego dvostruko povećanje u odnosu na 2024. godinu.

Pored Irana, smrtna kazna je tokom 2025. godine primenjena i u još 16 država. Među njima izdvajaju se Saudijska Arabija sa najmanje 356 pogubljenja, Jemen sa najmanje 51, Sjedinjene Američke Države sa 47, Egipat sa 23 i Somalija sa najmanje 17 izvršenih smrtnih kazni. Takođe, Singapur i Kuvajt su zabeležili po 17 slučajeva, dok je u Avganistanu registrovano 6, Ujedinjenim Arapskim Emiratima 3, a u Japanu, Južnom Sudanu i Tajvanu po jedan slučaj.

Amnesty International navodi da postoje i podaci o izvršenim smrtnih kaznama ili izrečenim presudama u Iraku, Severnoj Koreji i Vijetnamu, ali zbog nedovoljne transparentnosti nije moguće izneti pouzdane brojke za ove zemlje. Organizacija posebno ističe slučaj Kine, za koju se pretpostavlja da godišnje izvrši hiljade smrtnih kazni, ali zbog državne tajnosti nema potvrđenih podataka koji bi mogli biti uvršteni u globalnu statistiku.

Izveštaj ukazuje da je, čak i kada se izuzmu procene za Kinu, broj zabeleženih egzekucija u svetu porastao za 78% u odnosu na 2024. godinu. Posmatrači ističu da se trend povećanja broja smrtnih kazni, posebno u Iranu, poklapa sa restriktivnijim zakonodavstvom i političkim okolnostima u pojedinim državama.

Međunarodne organizacije za ljudska prava redovno apeluju na ukidanje smrtne kazne i veću transparentnost u postupcima, dok su reakcije pojedinih vlada različite. Zvanične institucije u Iranu i drugim državama koje primenjuju smrtnu kaznu uglavnom ne objavljuju detalje o svakom slučaju, navodi se u izveštaju.

Smrtna kazna ostaje tema širokih međunarodnih debata, a broj država koje sprovode egzekucije i dalje je ograničen. Prema poslednjem izveštaju, većina svetskih država ne primenjuje smrtnu kaznu ili je ukinula njenu upotrebu u praksi.