Procene pokazuju da su SAD potrošile 25 milijardi dolara na municiju u sukobu sa Iranom.

U nedavnom izveštaju otkriveno je da su Sjedinjene Američke Države potrošile oko 25 milijardi dolara na municiju tokom vojnog sukoba sa Iranom. Ova ogromna suma novca potrošena je na različite vrste oružja, uključujući Patriot vazdušne odbrambene rakete i Tomahawk krstareće rakete.

Detalji o troškovima i proizvodnji

Tim Cahill, šef divizije za rakete kompanije Lockheed Martin, pokazao je najnoviji model Patriot rakete koji je dizajniran da obara dolazne balističke rakete. Svaka od ovih raketa košta oko 4 miliona dolara, a kompanija trenutno proizvodi 750 takvih jedinica godišnje.

Mark Cancian iz Centra za strateške i međunarodne studije izneo je podatke o troškovima i upotrebi municije. Prema njegovim procenama, već ispaljena municija protiv Irana koštala je približno 25 milijardi dolara.

Posledice za vojni budžet SAD

Ovi podaci pokazuju značajan pritisak na vojni budžet SAD i postavljaju pitanja o daljem finansiranju i strategiji odbrane. Diskusije o budućim vojnim budžetima i potrebi za obnovom arsenala već su počele na različitim nivoima vlasti u SAD.

Papa Leo XIV izneo je snažan apel za mir povodom godišnjice terorističkih napada u SAD.

Papa Leo XIV se obratio sa prozora Apostolske palate

Na tradicionalnoj nedeljnoj molitvi u Vatikanu, Papa Leo XIV, prvi američki papa, podsetio je na tragične događaje od pre 25 godina kada su teroristički napadi pogodili njegovu domovinu. Govoreći sa prozora svoje studije koji gleda na Trg Svetog Petra, papa Leo je istakao potrebu za obnovom posvećenosti miru u svetu.

“Dva dana su prošla od 25. godišnjice terorističkih napada 11. septembra u Sjedinjenim Američkim Državama,” rekao je papa Leo. “Obnavljam svoje molitve za one koji su izgubili živote i za one koji i dalje nose rane tog tragičnog dana.” Dodao je da “u vreme kada sukobi i nasilje pogađaju mnoge naše braće i sestre, pozivam sve da se mole da Gospod podari svoj dar mira svetu.”

Podsećanje na obaveze prema miru

Govoreći na italijanskom, papa je dodatno naglasio: “Sećanje na tragične događaje od pre 25 godina tera nas da obnovimo svoju posvećenost miru, pre svega kroz molitvu.” Na dan napada, 11. septembra 2001. godine, tadašnji Robert Prevost bio je u Rimu na velikom skupu svog Avgustinijanskog reda. U to vreme bio je vođa provincije Čikaga Avgustinijanaca. Prevost je izabran za vrhovnog poglavara celog reda 14. septembra, na svoj rođendan, funkciju koju je obavljao dva uzastopna mandata do 2012. godine.

Vatikanska novinska agencija u nedelju je ponovo objavila odlomke njegove prve homilije kao vrhovnog poglavara, održane 21. septembra 2001. U njoj je budući američki papa razmišljao o napadima.

Kremlj saopštio da je sastanak moguć isključivo u Moskvi, dok rusko prisustvo samitu još nije potvrđeno

Predsednik Rusije Vladimir Putin odbio je predlog ukrajinskog lidera Volodimir Zelenski za direktne pregovore tokom samita G20 u Majamiju. Prema izjavi portparola Kremlja, Dmitrij Peskov, mogućnost održavanja sastanka ovim povodom u Sjedinjenim Američkim Državama je isključena. Ključni zahtev Kremlja je da se eventualni susret može održati jedino u Moskvi.

Zelenski je ranije izjavio da je spreman da otputuje na Floridu na samit zakazan za 14. i 15. decembar, pod uslovom da i ruski predsednik prisustvuje. On je istakao da svaki takav susret mora biti usmeren na konkretne rezultate. “Moramo da se sastanemo, razgovaramo i donosimo odluke”, rekao je Zelenski, naglašavajući značaj konkretnih rezultata, a ne samo razmene stavova.

Stavovi Kremlja o pregovorima na samitu G20 u Majamiju

Prema Peskovu, Putin nije spreman na bilateralne razgovore sa Zelenskim u Sjedinjenim Američkim Državama. On je istakao da je jedina prihvatljiva lokacija za takav susret Moskva. U međuvremenu, Kremlj još nije zvanično potvrdio da će predsednik Rusije prisustvovati samitu G20 u Majamiju.

Ako bi do sastanka došlo, to bi bio prvi susret dvojice lidera licem u lice od decembra 2019. godine. Tada su učestvovali u pregovorima u Parizu u okviru “normandijske četvorke” zajedno sa predsednicima Francuske i Nemačke.

Budući diplomatski kontakti i mogućnost trilateralnih razgovora

Peskov je, takođe, najavio mogućnost održavanja trilateralnog sastanka između Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga na marginama samita lidera Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u Šenženu, Kina. Ovaj samit je zakazan za 18. i 19. novembar. Kako je objavljeno, o ovom predlogu razgovarali su Putin i Tramp tokom telefonskog razgovora 8. septembra.

U međuvremenu, Moskva je signalizirala moguću spremnost za obnovu direktnih pregovora o okončanju rata u Ukrajini. Peskov je naveo da bi trilateralni pregovori Ukrajine, SAD i Rusije mogli da budu nastavljeni u doglednoj budućnosti. Formalni trilateralni mirovni pregovori obustavljeni su od sredine februara, posle rundi razgovora održanih u Abu Dabiju i Ženevi.

Na kraju, pitanje prisustva ruskog predsednika na samitu G20 u Majamiju ostaje otvoreno. Razvoj situacije mogao bi uticati na budući tok pregovora i diplomatskih odnosa između Rusije i Ukrajine.