Prema obaveštajnim izvorima, kompromitovani nadzorni sistem u iranskoj prestonici igrao ključnu ulogu u praćenju kretanja iranskog lidera

Iranske bezbednosne službe izgradile su veliku mrežu nadzornih kamera u Teheranu radi kontrole javnog reda, ali su izraelske obaveštajne službe, prema navodima izvora, preuzele deo te infrastrukture i iskoristile je za praćenje kretanja vrhovnog verskog lidera ajatolaha Alija Hamneija. Operacija je izvedena 28. februara, kada su, uz pomoć kompromitovanih kamera, izraelski agenti locirali iranskog lidera uprkos ranijim upozorenjima da je bezbednost sistema narušena.

Detalje načina na koji je došlo do preuzimanja nadzornih kamera opisali su anonimni obaveštajni izvori, navodeći da je Iran instalirao desetine hiljada kamera u prestonici, posebno nakon talasa protesta početkom godine. Hakovanja kamera zabeležena su još od 2021. godine, a prošle godine je i jedan visoki iranski političar javno upozorio da je izraelska strana dobila pristup sistemu.

Stručnjaci za sajber bezbednost godinama ukazuju na rizike zloupotrebe ovakvih sistema u ratnim situacijama. Inženjer Pol Marapese je još 2019. godine demonstrirao mogućnost hakovanja velikog broja kamera širom sveta, a prema njegovim rečima, broj nezaštićenih uređaja i dalje raste.

“Ovakve situacije jasno pokazuju koliko je važno ulaganje u sajber bezbednost, naročito kod masovnih sistema nadzora”, navode stručnjaci.

Istraga o kompromitovanju sistema i posledicama ove operacije i dalje je u toku, a bezbednosni zvaničnici apeluju na hitnu proveru i unapređenje zaštite nadzornih mreža.

Prema podacima iz studija i izjavama vlasnika, povećanje cene veterinarskih usluga i hrane dovodi do češćih predaja životinja skloništima

U Sjedinjenim Američkim Državama zabeležen je značajan porast troškova vlasništva nad kućnim ljubimcima, pokazuju podaci iz različitih studija i iskustva vlasnika. Prema istraživanju MetLife Pet Insurance, svaki peti vlasnik kućnih ljubimaca ima najmanje 2.000 dolara duga vezanog za troškove brige o životinjama. Povećanje cena veterinara i hrane dodatno utiče na budžet vlasnika i dovodi do promena u načinu brige o ljubimcima.

Jedan od primera je izjava vlasnice iz Čikaga, koja navodi da su troškovi redovne posete veterinaru za njene dve mačke udvostručeni u odnosu na prethodne godine. Dodatni troškovi nastaju kod zdravstvenih problema životinja, a mesečni iznos za lečenje može dostići i do 1.000 dolara tokom prvog meseca nakon udomljavanja, kada su potrebne dodatne analize i terapije.

Cene hrane za kućne ljubimce takođe rastu, posebno zbog sve većeg broja specijalizovanih i zdravijih varijanti na tržištu. Prema navodima vlasnika, specifične dijete za mačke sa hroničnim bolestima poput bubrežnih oboljenja ili dijabetesa dodatno povećavaju mesečne izdatke.

Firma Rover je iznela podatke da su ukupni godišnji troškovi vlasništva nad kućnim ljubimcima porasli do 10% u poslednjih godinu dana. Procene za ukupne troškove tokom čitavog života kućnog ljubimca dostižu oko 32.000 dolara za mačku i 35.000 dolara za psa.

Prema rečima predstavnika organizacije Paws Chicago, koja upravlja jednim od najvećih skloništa za životinje i veterinarskih klinika u zemlji, povećani troškovi dovode do toga da sve više vlasnika odlučuje da preda svoje ljubimce skloništima. Navodi se da je broj predaja životinja u centrima za brigu i kontrolu porastao za oko 20% godišnje, dok je u poslednjem periodu ova organizacija zabeležila i 28% više predatih životinja u odnosu na prethodne godine.

Kao jedan od razloga za rast cena veterinarskih usluga navodi se promena poslovnog modela, gde veće korporacije preuzimaju manje veterinarske klinike, što prema izjavama iz sektora utiče na formiranje drugačijih cena usluga.

S obzirom na rastuće izdatke, vlasnicima se preporučuje da prate nove opcije na tržištu, uporede cene hrane i veterinarskih usluga, kao i da razmotre različite mogućnosti osiguranja i preventivne brige kako bi smanjili ukupne troškove.

Zvaničnici SAD navode da je vojna pomoć Ukrajini uticala na zalihe, dok ukrajinske vlasti predlažu zajedničku proizvodnju dronova

Bela kuća zatražila je od Kongresa dodatnih 200 milijardi dolara za finansiranje vojnih operacija u Iranu, navodeći kao jedan od razloga smanjenje zaliha američkog naoružanja usled prethodne pomoći Ukrajini. Predsednik Donald Tramp izjavio je 21. marta da su isporuke oružja Ukrajini tokom aktuelnog sukoba sa Rusijom uticale na količine američkih vojnih zaliha.

“Svet je vrlo nestabilan. Želimo da imamo velike količine municije, što trenutno imamo, ali je deo toga smanjen zbog pomoći Ukrajini”, izjavio je Tramp. On je tokom svog drugog predsedničkog mandata više puta kritikovao prethodnu administraciju, navodeći da je američka vojna industrija suočena sa teškoćama u brzom obnavljanju zaliha nakon isporuka Ukrajini.

Prošlog leta, nakon revizije stanja oružja, Sjedinjene Države su privremeno pauzirale određene vojne isporuke Ukrajini. Kasnije su te isporuke nastavljene, ali uz program u kojem su troškove u većoj meri preuzele članice NATO saveza. Ova pauza ukazala je na zabrinutost u Beloj kući da podrška Ukrajini može predstavljati izazov u održavanju američkih vojnih kapaciteta za eventualne buduće sukobe.

U novoj fazi, kako se vojna sredstva SAD preusmeravaju zbog sukoba u Iranu, ukrajinski zvaničnici predlažu saradnju na zajedničkoj proizvodnji vojne opreme. U subotu su predstavnici ukrajinske vlade održali sastanak sa predstavnicima administracije predsednika Trampa, na kojem se razgovaralo o mogućnosti koprodukcije bespilotnih letelica i sistema za presretanje dronova.

Prema izvorima iz Kijeva, ova inicijativa ima za cilj da pomogne obnovi američkih zaliha presretačkih projektila, koji se sada koriste i u sukobu na Bliskom istoku. Ukrajinski zvaničnici smatraju da bi ovakva saradnja mogla doneti koristi za obe strane, s obzirom na iskustvo ukrajinskih kompanija u razvoju bespilotnih sistema tokom rata sa Rusijom.

Trenutni razgovori o koprodukciji vojnih sistema deo su šireg trenda u kojem se Ukrajina nastoji pozicionirati kao partner u proizvodnji i inovacijama naoružanja, kako bi nadomestila deo podrške koja je ranije dolazila iz SAD. Zvaničnici iz Vašingtona nisu izneli dodatne detalje o toku razgovora, ali ukrajinska strana navodi da je cilj povećanje kapaciteta za zajedničku proizvodnju.

Sukob u Ukrajini traje od februara 2022. godine, kada su ruske snage pokrenule opsežnu ofanzivu. Od tada, SAD i saveznici su pružili značajnu vojnu pomoć Kijevu, dok se istovremeno beleži povećana potrošnja resursa zbog sukoba na Bliskom istoku. Nezavisni izvori ne mogu potvrditi sve detalje o količinama naoružanja i dogovorima, a razgovori između SAD i Ukrajine se nastavljaju.