Kris Spatola, poznat kao analitičar košarke i član porodice Duke, preminuo je u 47. godini.

Rani odlazak Krisa Spatole

Kris Spatola, cenjeni analitičar koledž košarke i zet legendarnog trenera Dukea, Majka Kržiževskog, preminuo je u utorak uveče u 47. godini života. Vest o njegovoj smrti potresla je sportsku zajednicu, posebno tim Dukea, gde je Spatola ostavio neizbrisiv trag.

Vojaška i sportska karijera

Spatola je bio dvostruki igrač godine Patriot lige tokom svoje četvorogodišnje karijere na Vojnoj akademiji od 1998. do 2002. godine. Nakon toga, služio je kao kapetan u vojsci, gde je stekao brojna priznanja, uključujući medalje za svoje vreme provedeno tokom operacije ‘Iračka sloboda’.

Doprinos Duke košarci

Nakon vojne karijere, Spatola se pridružio trenerskom timu Dukea pod vodstvom Kržiževskog, gde je bio deo tima koji je osvojio NCAA šampionat 2010. godine. Njegova strast i posvećenost sportu ostavili su dubok utisak na sve koji su ga poznavali.

Porodični čovek i inspiracija

Osim profesionalnih dostignuća, Kris je bio posvećen porodični čovek. Oženjen Džejmi, ćerkom Majka Kržiževskog, bio je otac troje dece. Porodica Kržiževski izrazila je duboku zahvalnost za podršku i ljubav koje su primili tokom ovog teškog perioda i zamolila za privatnost dok tuguju za svojim voljenim Krisom.

Najveći rizik u zemljama Globalnog juga, uključujući Nigeriju i Indiju

Uticaj El Niña na globalno zdravlje

Prema najnovijem izveštaju Klimatskog impact laboratorija Univerziteta u Čikagu, očekivani broj smrtnih slučajeva od vrućine tokom prvih devet meseci trenutnog El Niña mogao bi biti za 451,000 veći u poređenju sa tipičnom godinom. Ova predikcija dolazi u trenutku kada se El Niño možda razviti u najjači zabeleženi do sada, uz dodatne posledice poput suša, požara i poplava koje prate više temperature i promene u obrazcima padavina. Univerzitet u Čikagu upozorava da bi ove promene mogle imati devastirajuće posledice po globalno zdravlje.

Regije pod najvećim rizikom

Zemlje Globalnog juga, uključujući Nigeriju, Sudan, Niger i Čad, očekivano će zabeležiti više od 65,000 smrtnih slučajeva. U Aziji, Filipini, Vijetnam, Tajland, KambodŽa i Indonezija mogli bi imati skoro 40,000 smrtnih slučajeva. Brazil i Indija takođe su izloženi visokom riziku sa potencijalno velikim brojem smrtnih ishoda.

Masud Pezeškijan izneo oštre kritike na Generalnoj skupštini UN, ističući žrtve bombardovanja škole u Minabu.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan obratio se tokom 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. Njegov govor usledio je dan nakon što je tadašnji američki predsednik Donald Tramp izneo ozbiljne pretnje prema Islamskoj Republici. Kako je naveo, američki predsednik opisao je Iran kao terorističku državu i zapretio uništenjem, što je izazvalo oštru reakciju iranskog lidera.

U svom izlaganju, Pezeškijan je istakao da je Iran u više navrata bio žrtva terorizma. On je posebno naglasio napad na školu u Minabu, koji se dogodio u februaru. Predsednik Irana izneo je fotografije dece koja su stradala tokom bombardovanja i poručio da su to nevina deca koja nisu počinila nikakav zločin niti greh.

Odjek govora na Generalnoj skupštini UN

Njegove reči izazvale su burnu reakciju prisutnih delegata. Pezeškijan je podsetio da je u Iranu, prema njegovim rečima, i vrhovni vođa ubijen bez pravnog osnova. Osim toga, istakao je napad na školu kao primer patnje civilnog stanovništva i posebno dece tokom sukoba.

Pezeškijan je pokazao fotografije stradale dece iz Minaba, dodajući: “Nedužna deca, koja, uistinu, nisu počinila nikakve zločine, niti grehe.” Na taj način, pokušao je da skrene pažnju sveta na posledice vojnih dejstava po civile.

Reakcije nakon Pezeškijanovog izlaganja

Prema dostupnim informacijama, govor predsednika Irana bio je izuzetno oštar i direktan. Iako detalji o osobi koja je napustila salu nisu precizirani, poznato je da je njegov nastup izazvao reakcije među prisutnim zvaničnicima. Takođe, iranski predsednik je insistirao na tome da Iran nije teroristička država, već da je često bio žrtva terorističkih napada i nepravednog nasilja.

Posebno je naglasio kako su međunarodne institucije važne za zaštitu prava nedužnih. Pre svega, pozvao je na veću odgovornost svih država članica UN kada je reč o zaštiti civila, a posebno dece, tokom oružanih sukoba.

Na kraju, Pezeškijan je svoj govor završio apelom za pravdu i poštovanje ljudskih prava. Iako se očekuje nastavak diskusije o ovom pitanju, ostaje da se vidi kakav će biti odgovor međunarodne zajednice na njegovu poruku.