Mitropolit Epifanije potvrdio smrt, Filaret bio hospitalizovan od 9. marta zbog pogoršanog zdravlja

Počasni patrijarh Filaret, jedan od vođa Pravoslavne crkve Ukrajine, preminuo je u bolnici u Kijevu gde je poslednje dane proveo zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, saopštio je mitropolit Epifanije. Filaret je hospitalizovan 9. marta, a vest o njegovoj smrti potvrđena je danas.

Mitropolit Epifanije istakao je značaj Filareta za očuvanje jedinstva Ukrajinske crkve, navodeći na društvenim mrežama da “danas završava zemaljski put Njegove Svetosti patrijarha Filareta”. Filaret je, iako narušenog zdravlja, povremeno služio u kijevskoj katedrali Svetog Volodimira do 2025. godine.

Filaret, rođen 1929. godine u Donjeckoj oblasti, bio je mitropolit kijevski i poglavar ukrajinske crkve u okviru Ruske pravoslavne crkve od 1966. do 1992. godine, kao i kandidat za patrijarha moskovskog 1990. godine. Nakon raskida sa Ruskom pravoslavnom crkvom, 1992. godine je suosnovao nepriznatu Kijevsku patrijaršiju, a od 1995. do 2018. godine bio je patrijarh ukrajinski.

Godine 2018. Kijevska patrijaršija je transformisana u Pravoslavnu crkvu Ukrajine, koju je predvodio mitropolit Epifanije. Vaseljenska patrijaršija u Carigradu tada je zvanično priznala ovu crkvu, dok je Filaret postao počasni patrijarh – titula koja nije imala stvarnu upravljačku moć.

U 2019. godini Filaret je pokušao da obnovi Kijevsku patrijaršiju kao entitet odvojen od Pravoslavne crkve Ukrajine i optužio Carigrad za pokušaj ograničavanja nezavisnosti ukrajinske crkve. Ovi pokušaji nisu dali rezultate.

“Uvek ćemo pamtiti smernice patrijarha Filareta o važnosti očuvanja jedinstva Ukrajinske crkve”, poručio je mitropolit Epifanije u zvaničnoj izjavi.

Nadležne službe istražuju incident, detalji o žrtvama i materijalnoj šteti još nisu poznati

Rat na Bliskom istoku traje 21 dan, a danas su u Jerusalimu odjeknule glasne eksplozije nakon upozorenja na mogući raketni napad iz Irana, saopštili su zvanični izvori. Za sada nema informacija o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti, a nadležne službe su pokrenule istragu o incidentu.

Međunarodna zajednica prati situaciju, dok su se Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija, Holandija, Japan i Kanada obavezale da će učestvovati u naporima za bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz. U zajedničkom saopštenju ovih zemalja nije precizirano na koji način će doprineti bezbednosti u regionu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je slanje 228 stručnjaka na Bliski istok radi pomoći u odbrani od dronova, uz napomenu da su u toku pregovori o značajnim sporazumima, uključujući i razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Na severu Izraela, libanska grupa Hezbolah saopštila je da je izvela napade na pet gradova i sela. Prema dostupnim informacijama, incidenti su deo eskalacije sukoba u regionu, a bezbednosne službe preduzimaju mere za zaštitu stanovništva.

“Istraga je u toku i više informacija biće saopšteno kada budu dostupne”, naveli su zvaničnici. Situacija na Bliskom istoku ostaje napeta, dok međunarodne institucije pozivaju na uzdržanost i mirno rešenje konflikta.

Premijer Pedro Sančez predstavio paket zakonskih uredbi, očekuje se glasanje u Kongresu 26. marta

Španska vlada usvojila je 22. marta 2024. godine paket hitnih ekonomskih mera sa ciljem ublažavanja posledica sukoba na Bliskom istoku, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Premijer Pedro Sančez predstavio je dve zakonske uredbe koje obuhvataju smanjenje poreza na energente i gorivo, kao i zamrzavanje cena zakupa nekretnina. Ove mere uključuju smanjenje PDV-a na struju, gas i gorivo sa 21% na 10%, privremeno ukidanje akcize na ugljovodonike, kao i dodatne olakšice za prevoznike i poljoprivrednike. Cena dizela i benzina trebalo bi da se smanji za 0,30 do 0,40 evra (35-47 dinara) po litru, dok će prevoznici i poljoprivrednici dobiti dodatnu subvenciju od 20 centi (23 dinara) po litru dizela.

Druga uredba predviđa privremeno zamrzavanje cena zakupa nekretnina. Takođe, planirano je ukidanje poreza od pet odsto na potrošnju električne energije i poreza od sedam odsto koji plaćaju proizvođači električne energije. Vlada je naglasila da su mere usmerene na zaštitu najranjivijih socijalnih grupa i sektora najviše zavisnih od energenata, kao što su saobraćaj, poljoprivreda i ribarstvo.

“Produžićemo sve vanredne popuste socijalnog bonusa za električnu energiju do kraja ove godine i značajno ćemo ojačati socijalni bonus za grejanje”, izjavio je premijer Španije Pedro Sančez. On je dodao da će maksimalna cena butana i propana biti zamrznuta.

Nakon usvajanja u vladi, uredbe će biti upućene na glasanje u Kongres sledećeg četvrtka, 26. marta, gde se očekuje konačna odluka o primeni predloženih mera.