Administracija SAD razmatra upućivanje zvaničnog poziva, Kremlj još nije doneo odluku o učešću

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi Rusija mogla biti pozvana na predstojeći samit G-20, koji će biti održan u njegovom privatnom odmaralištu u Majamiju u decembru, saopšteno je iz Bele kuće. Zvaničnici administracije navode da, iako još nisu upućeni zvanični pozivi, Rusija ima status punopravne članice i očekuje se da će poziv biti upućen njenim zvaničnicima, uključujući predsednika Vladimira Putina.

Prema navodima neimenovanih izvora iz američke administracije, predsednik Tramp je istakao da smatra korisnim da se sa svim stranama vodi dijalog, posebno u kontekstu rešavanja globalnih kriza. “Razgovor sa svim stranama mogao bi da bude veoma koristan”, rekao je Tramp, ističući da ne bi imao ništa protiv Putinovog dolaska. Međutim, dodao je i da smatra da postoje politički i bezbednosni razlozi zbog kojih ruski predsednik još nije doneo odluku o prisustvu.

Samit G-20 u Majamiju predstavljao bi prvi lični dolazak Vladimira Putina na ovaj skup od 2019. godine, s obzirom na prethodne prepreke poput pandemije, ratnih dešavanja u Ukrajini i međunarodnog naloga za hapšenje. Ukoliko bi ruski predsednik prihvatio poziv, to bi bio prvi susret na najvišem nivou između lidera SAD i Rusije u novim okolnostima.

Iz Kremlja su saopštili da je ruska strana upoznata sa mogućnošću dobijanja poziva, ali da odluka o formatu učešća još nije doneta. Zvaničnici navode da će javnost biti blagovremeno obaveštena da li će delegacija Rusije, uključujući predsednika Putina, prisustvovati lično ili virtuelno.

“Trenutno nisu izdati zvanični pozivi, ali Rusija je članica G-20 i biće pozvana da prisustvuje samitu lidera”, izjavio je anonimni zvaničnik Bele kuće.

Bezbednosne službe potvrdile napade na severu Izraela, dok američki zvaničnici razvijaju planove za moguće udare

Vojni sukobi na Bliskom istoku nastavljeni su 56. dan, saopštile su bezbednosne službe, nakon što je izraelska odbrana presrela rakete ispaljene iz pravca Libana. Incident se dogodio u oblasti Štula na severu Izraela, a prema zvaničnim podacima, snage su odgovorile napadom na lansirne položaje i eliminisale tri pripadnika Hezbolaha tokom pokušaja lansiranja rakete zemlja-vazduh na strani vojni avion.

Izraelski izvori navode da su u dva odvojena slučaja lansirane rakete i bespilotna letelica na izraelske vojnike južno od prednje linije u južnom Libanu. Ratni avioni Izraela izveli su dodatne napade na grad Tulin i selo Kirbet Selm, a predgrađe Tulina gađano je artiljerijom. Zvaničnici ocenjuju da su ovi događaji “očigledno” kršenje sporazuma o prekidu vatre.

U međuvremenu, američki vojni zvaničnici razvijaju nove planove za moguće napade na iranske kapacitete u oblasti Ormuskog moreuza, uključujući mete poput brzih čamaca i plovila za postavljanje mina. Prema izvorima, razmatraju se opcije koje bi odgovorile na eventualni prekid vatre sa Iranom.

Na političkom nivou, predsednik Irana Masud Pezeškijan i predsednik parlamenta Mohamad-Bager Kalibaf odbacili su navode o unutrašnjim podelama, ističući da su svi Iranci ujedinjeni. Ministar spoljnih poslova Abas Arakči takođe je poručio da u zemlji vlada jedinstvo.

Prema izveštajima, Modžtaba Hamnei, sin vrhovnog vođe Irana, igra ulogu “predsednika upravnog odbora” u političkom sistemu zemlje, dok su ključne odluke u rukama više članova Revolucionarne garde. Ove informacije potvrdilo je više izvora bliskih iranskim vlastima.

Verski lider Papa Lav XIV pozvao je Sjedinjene Američke Države i Iran da nastave mirovne pregovore i upozorio na posledice sukoba po civilno stanovništvo.

Američke vlasti tragaju za Hašimom Finjanom Rahimom al Saradžijem, optuženim za napade na civile i američke ciljeve

Sjedinjene Američke Države objavile su nagradu od 10 miliona dolara (oko 1,1 milijardu dinara) za informacije koje bi dovele do hapšenja Hašima Finjana Rahima al Saradžija, vođe proiranske šiitske milicije “Kataib Sajid al Šuhada” u Iraku, saopšteno je iz Stejt departmenta. Program “Nagrade za pravdu” označio je al Saradžija kao glavnog osumnjičenog za niz napada na Bliskom istoku.

Prema zvaničnim informacijama, al Saradži i njegova organizacija optuženi su za ubistva iračkih civila, zastrašivanje lokalnog stanovništva, napade na diplomatska predstavništva SAD u Iraku, kao i granatiranje američkih vojnih baza i napade na vojno osoblje u Iraku i Siriji. Američke vlasti navode da su ovi napadi deo šireg delovanja šiitskih milicija koje uživaju podršku Teherana.

Milicija “Kataib Sajid al Šuhada” formalno je deo Narodnih mobilizacionih snaga, osnovanih 2014. godine sa ciljem borbe protiv Islamske države, ali prema tvrdnjama američkih zvaničnika, ova grupa je postala ključni akter u napadima na američke interese u regionu.

Zvaničnici Stejt departmenta navode da je raspisivanje nagrade deo šire strategije pritiska na proiranske grupacije u trenutku povećanih tenzija između Vašingtona i Teherana.

“SAD nastavljaju da preduzimaju mere protiv onih koji ugrožavaju stabilnost regiona i bezbednost američkog osoblja”, saopšteno je iz Stejt departmenta.

Istraga o delovanju al Saradžija i njegove grupe je u toku, a američke vlasti pozivaju građane da dostave informacije koje bi mogle doprineti njegovom hapšenju.