Policija potvrdila hapšenje Roberta Mazzarelle, osumnjičenog za ubistvo u Napulju, tokom racije u luksuznoj vili

Italijanska policija saopštila je da je Roberto Mazzarella, za koga se navodi da je vođa klana Mazzarella iz Napulja, uhapšen tokom vikenda u luksuznoj vili na Amalfijskoj obali. Zvaničnici navode da je Mazzarella bio među najtraženijim licima u zemlji, a potraga za njim trajala je više od godinu dana.

Prema informacijama italijanskog ministarstva unutrašnjih poslova, Mazzarella je bio tražen zbog sumnje na teško ubistvo i povezivanje sa organizovanom kriminalnom grupom. Poternica je izdana na osnovu optužbi za ubistvo koje se desilo 2000. godine u jednoj delikatesnoj prodavnici u centralnom delu Napulja.

Policija je navela da Mazzarella nije pružao otpor tokom hapšenja koje je sprovedeno u mestu Vietri sul Mare, gde je boravio sa suprugom i dvoje dece. Tokom akcije, službenici su koristili patrolni čamac, a na snimcima objavljenim nakon operacije mogu se videti pripadnici policije naoružani tokom ulaska u objekat.

Nadležni su tokom pretresa pronašli 20.000 evra u gotovini i tri luksuzna sata. Zvaničnici ističu da je Mazzarella bio u bekstvu od 28. januara 2025. godine, kada je trebalo da bude uhapšen zbog optužbi za ubistvo.

Italijanski premijer Đorđa Meloni čestitala je policijskim službenicima povodom hapšenja, ocenjujući da ovaj slučaj šalje jasnu poruku o odlučnosti države. Predsednica Antimafijaške komisije, Chiara Colosimo, takođe je putem društvenih mreža pohvalila rad policije.

Vlasti podsećaju da je klan Mazzarella deo šire kriminalne strukture poznate kao Kamora, čije aktivnosti uključuju različite oblike organizovanog kriminala u regionu Napulja.

Operacija hapšenja sprovedena je uz učešće više policijskih jedinica, a zvaničnici navode da je istraga o povezanim slučajevima i dalje u toku.

Aukcijska kuća najavila prodaju originalnog segmenta iz XIX veka, očekuje se cena od najmanje 50.000 evra

Originalni deo spiralnog stepeništa Ajfelove kule, dug 2,6 metara, biće ponuđen na aukciji u Parizu 21. maja, saopštila je aukcijska kuća. Ovaj autentični segment nekada je povezivao drugi i treći sprat tornja i vodio do privatne kancelarije Gustava Ajfela. Vlasnik, koji je deo stepeništa čuvao četiri decenije, odlučio je da ga proda, dok procene ukazuju da bi cena mogla da premaši 50.000 evra. Prema navodima organizatora, slični delovi su prethodnih godina dostizali znatno više iznose – 2013. godine segment sa 19 stepenika prodat je za više od 212.000 evra, a rekord je postignut 2016. kada je deo tornja dostigao cenu od 523.800 evra. Stepenište je prvobitno uklonjeno 1983. godine tokom modernizacije kule, a isečeno je u 24 segmenta od kojih su neki završili u muzejima, dok su ostali prodati na aukcijama ili privatnim kolekcijama širom sveta. Organizatori aukcije ističu da ovakvi predmeti predstavljaju prestiž za kolekcionare i investitore, s obzirom na istorijsku vrednost i rast tržišta memorabilija.

Sud je poništio prethodnu presudu i vratio slučaj nižem sudu, Ministarstvo pravde zatražilo obustavu postupka

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je 6. aprila 2026. godine odluku kojom je ukinut raniji sudski nalaz o potvrdi presude Stivu Benonu, bivšem savetniku Bele kuće. Benon je bio osuđen za nepoštovanje Kongresa u vezi sa istragom događaja od 6. januara, a najviša sudska instanca SAD sada je vratila predmet na dalje razmatranje federalnom apelacionom sudu u Vašingtonu.

Odluka Vrhovnog suda doneta je u kratkom obrazloženju, bez istaknutih protivljenja sudija. Ovim aktom sud je otvorio put da se krivični postupak protiv Benona formalno obustavi, na zahtev Ministarstva pravde, koje je ranije zatražilo od nižeg suda da odbaci slučaj.

Benon je prethodno izdržao četvoromesečnu zatvorsku kaznu tokom 2024. godine, nakon što je Vrhovni sud odbacio njegovu molbu da ostane na slobodi dok traje žalbeni postupak. Slučaj protiv Benona potiče iz 2021. godine, kada je Odbor Predstavničkog doma za događaje od 6. januara izdao poziv za dostavljanje dokumenata i svedočenje.

Benon je odbio da odgovori na poziv, navodeći, prema sopstvenom tumačenju, da je pravni savetnik tadašnjeg predsednika Donalda Trampa obavestio da je Tramp proglasio izvršnu privilegiju nad traženim materijalom. Zbog toga je Benon smatrao da nije u mogućnosti da preda tražene dokumente i svedoči pred odborom.

U trenutku kada je izdat poziv, Benon nije više bio deo administracije, pošto je otpušten 2017. godine i obavljao je funkciju privatnog građanina. Slučaj je od tada prolazio kroz više instanci američkog pravosuđa.

Odluka Vrhovnog suda sada omogućava da se postupak protiv Benona okonča, u skladu sa zahtevom nadležnog tužilaštva. Dalji koraci u procesu biće određeni od strane federalnog apelacionog suda u Vašingtonu, koji je zadužen za sprovođenje odluke najvišeg suda.