Udeo uglja u proizvodnji električne energije u Evropskoj uniji pao na istorijski minimum od 9,2 odsto, uz nastavak dugoročnog trenda prelaska na druge izvore.

Evropska unija zabeležila je istorijski pad upotrebe uglja u proizvodnji električne energije, jer je udeo ovog energenta u bruto proizvodnji struje opao na samo 9,2 odsto. Ovaj podatak potvrđuje nastavak dugoročnog trenda smanjenja upotrebe uglja u energetskom sektoru, prema zvaničnim podacima za 2025. godinu. Kako je objavljeno, udeo uglja prvi put je pao ispod deset procenata već tokom 2024. godine, a sada se beleži još niži nivo.

Pad upotrebe uglja u Evropskoj uniji i promene u strukturi proizvodnje

U okviru strukture bruto proizvodnje električne energije za 2025. godinu, kameni ugalj je učestvovao sa 3,7 odsto, što odgovara proizvodnji od 105.601 gigavat-sata. Istovremeno, mrki ugalj zauzima udeo od 5,5 odsto, uz ukupnu proizvodnju od 154.186 gigavat-sati. Takođe, ukupna potrošnja i eksploatacija uglja na nivou Unije dostigle su rekordno niske vrednosti. Prema procenama, potrošnja kamenog uglja pala je na 107 miliona tona, dok je potrošnja mrkog uglja smanjena na 184 miliona tona.

Tridesetogodišnji trend smanjenja i zamena uglja drugim izvorima

Razmere tranzicije u energetskom miksu Evropske unije postaju jasnije poređenjem sa ranijim decenijama. Na primer, 1990. godine ugalj je činio više od jedne trećine ukupne proizvodnje električne energije. Do 2000. godine njegov udeo je smanjen na 30,4 odsto, a od tada je trend opadanja nastavljen, sa kratkim prekidima u periodima 2011–2012. i 2021–2022. godine. Kameni i mrki ugalj su tada bili drugi i treći najvažniji izvori energije, dok su sada pali na šesto i sedmo mesto, iza nuklearne energije, prirodnog gasa i obnovljivih izvora. Nuklearna energija je prestigla ugalj 1994. godine, prirodni gas 2019. godine, a hidroelektrane i vetroelektrane 2023. godine. Solarni izvori su pretekli ugalj 2024. godine.

Postepeno gašenje termoelektrana na ugalj u državama članicama

Pad upotrebe uglja u Evropskoj uniji takođe je rezultat odluka pojedinih država članica da potpuno napuste ovaj energent. Portugalija je još 2021. godine zaustavila korišćenje kamenog uglja u proizvodnji struje, dok je Slovačka tokom 2024. godine okončala eksploataciju mrkog uglja. Posle ovih promena, u celoj Evropskoj uniji ostalo je samo osam država koje i dalje proizvode mrki ugalj. Na taj način, proces smanjenja udela uglja u proizvodnji električne energije odvija se sukcesivno, prateći strategiju prelaska na čistije izvore.

Ugalj u Evropskoj uniji: trenutni izazovi i perspektive

Pad upotrebe uglja u Evropskoj uniji postavlja nove izazove i otvara mogućnosti za dalji razvoj obnovljivih izvora i drugih alternativnih rešenja. Ipak, ova tranzicija zahteva kontinuiran napor država članica u cilju održanja stabilnosti snabdevanja i energetske sigurnosti, uz istovremeno smanjenje emisija štetnih gasova. Evropska unija, prema aktuelnim podacima, nastavlja da sprovodi politike koje podstiču napuštanje uglja i ubrzavaju energetsku tranziciju.

Obaveštajne službe sprečile instalaciju opreme kineske Opservatorije ‘Ljubičasta planina’ u partnerstvu sa lokalnom firmom

Najnovija procena bezbednosno-obaveštajnih službi pokazuje da je pokušaj kineske države da implementira vojno-obaveštajnu tehnologiju na teritoriji Novog Zelanda osujećen na vreme. Prema zvaničnom izveštaju, kineska Opservatorija „Ljubičasta planina“ pokušala je da kroz partnerstvo sa lokalnom kompanijom instalira opremu za praćenje satelita dvostruke namene. Ova oprema imala je potencijal da služi i civilnim i vojnim interesima, zbog čega su novozelandske službe ocenile da postoji ozbiljna bezbednosna pretnja.

Pokušaj instalacije vojne opreme kroz civilni projekat

Strategija kineske strane bila je prikrivena saradnja sa novozelandskom firmom, pod okriljem komercijalnog i naučnog istraživanja. Domaća kompanija je učestvovala u projektu bez saznanja o punoj vojnoj vrednosti opreme koja je trebalo da se koristi za praćenje satelita i svemirskog otpada. Međutim, zvaničnici su utvrdili da lokalni partner nije imao kontrolu nad podacima koji bi bili prikupljeni tim sistemom.

Pored toga, kako je navedeno u izveštaju, svi podaci dobijeni putem ove opreme završavali bi direktno u kineskim državnim organima, što bi predstavljalo rizik po nacionalnu bezbednost Novog Zelanda.

Reakcija novozelandskih službi i bezbednosne procene

Novozelandska bezbednosno-obaveštajna služba detaljno je analizirala pokušaj instalacije sistema za praćenje satelita, ističući da je Komunistička partija Kine glavni državni akter u ovom slučaju. Kao rezultat, svi koraci u realizaciji projekta su zaustavljeni, a potencijalno opasna oprema nije postavljena na teritoriji zemlje.

Takođe, izveštaj napominje da je lokalna kompanija delovala u potpunom neznanju o stvarnim ciljevima kineskog partnera. Osim toga, bezbednosne službe su procenile da bi svaki podatak iz ovog sistema imao vojnu upotrebu i mogao bi doprineti razvoju vojnih kapaciteta Kine.

Implikacije za međunarodne odnose i tehnološku bezbednost

Ovaj slučaj ukazuje na rastuću zabrinutost zapadnih saveznika zbog pokušaja Kine da kroz civilne projekte implementira vojnu tehnologiju u inostranstvu. Pokušaj postavljanja opreme za praćenje satelita dvostruke namene u Novom Zelandu pokazuje složenost savremenih bezbednosnih izazova.

Zbog toga, obaveštajne službe ističu važnost pažljivog nadzora nad svim međunarodnim tehnološkim saradnjama. Na kraju, procena bezbednosnog rizika i brza reakcija Novog Zelanda sprečile su moguće posledice koje bi proizašle iz postavljanja ovakve opreme.

Nove tarife stupaju na snagu 3. septembra 2026. i obuhvataju i bespilotne letelice i ključne delove, sa olakšicama za strateške partnere.

Sjedinjene Američke Države donele su predsedničku proklamaciju kojom se uvode visoke carine na uvoz bespilotnih letelica i njihovih komponenti. Ova odluka, prema zvaničnom saopštenju, doneta je nakon istrage Ministarstva trgovine na osnovu člana 232 Zakona o širenju trgovine. Istragom je utvrđeno da „prekomerna zavisnost od inostranih proizvođača“ predstavlja rizik po nacionalnu i ekonomsku bezbednost.

Razlozi za uvođenje carina na uvoz dronova

Prema izveštaju Ministarstva trgovine, bespilotni sistemi su postali ključna tehnologija u savremenim oružanim sukobima i nezamenjiv deo vojnih operacija. Osim toga, njihova uloga je značajna i u zaštiti kritične infrastrukture, sprovođenju zakona, nadzoru životne sredine i poljoprivredi. Američko tržište, kako je istaknuto, veoma je izloženo stranim proizvođačima. Čak i domaći proizvođači zavise od uvoznih motora, baterija i drugih komponenti. Ovakva izloženost povećava rizik od prekida u lancima snabdevanja zbog geopolitičkih tenzija. Takođe, zabeleženi su i ozbiljni sajber-bezbednosni rizici jer softver pojedinih stranih proizvođača omogućava neovlašćeni prenos podataka.

Detalji novih carinskih tarifa i izuzeci

Nove carinske stope stupaju na snagu 3. septembra 2026. godine. Na uvoz bespilotnih letelica čija maksimalna poletna masa prelazi 25 kilograma, kao i na sisteme sa termalnim kamerama, priključne stanice i određene ključne komponente, biće primenjena carina od 100 odsto. Za lakše letelice (do 25 kilograma), predviđena je opšta carinska stopa od 25 odsto. Posebno pravilo odnosi se na širi spektar pojedinačnih komponenti, na koje se carina od 25 odsto uvodi sa odloženim dejstvom od 180 dana, odnosno od 9. februara 2027. godine. Ovaj prelazni period treba da omogući domaćim proizvođačima da prilagode svoje kapacitete.

Ograničenja i olakšice za strateške partnere

Proklamacija predviđa značajne olakšice za strateške partnere SAD, kao što su Evropska unija, Japan, Južna Koreja, Tajvan, Švajcarska i Lihtenštajn. Za njih ukupna carinska stopa ne može biti veća od 15 odsto, dok je za Veliku Britaniju granica postavljena na 10 odsto. Da bi ostvarili pravo na ove olakšice, uvoznici moraju dokazati da su ključne komponente i tehnologije proizvedene u SAD ili partnerskim zemljama. Ministarstvo trgovine će, u saradnji sa drugim federalnim organima, uspostaviti mehanizam provere porekla.

Podsticaji domaćoj industriji i prelazni rokovi

Kao instrument za jačanje domaće industrije, uveden je program podsticaja za premeštanje proizvodnje dronova i njihovih komponenti na teritoriju SAD. Kompanije koje do januara 2029. godine izgrade ili prošire fabrike u SAD mogu tokom tog perioda uvoziti potrebne delove bez plaćanja novih carina. Pored toga, za kompanije i proizvode sa zvaničnih bezbednosnih lista obezbeđen je prelazni rok od 180 dana za prilagođavanje poslovanja. Ove mere treba da spreče poremećaje u nabavkama za državne i odbrambene organe.

Uvođenje carina na uvoz dronova – implikacije

Uvođenje carina na uvoz dronova i njihovih komponenti ima za cilj da smanji zavisnost od inostranih proizvođača i ojača domaću industrijsku bazu. Istraga Ministarstva trgovine pokazala je da trenutni kapaciteti u SAD nisu dovoljni da pokriju rastuće potrebe tržišta, posebno u slučaju oružanih sukoba ili dugoročne trke u razvoju bespilotnih sistema. Osim toga, carinske olakšice za partnere i prelazni periodi treba da obezbede stabilnost tržišta dok domaća industrija ne razvije svoje kapacitete.