Istražni organi potvrdili da je osumnjičeni za incident kod Bele kuće možda ciljao vladine zvaničnike, istraga u toku

Istražni organi u Vašingtonu saopštili su da je osumnjičeni za oružani napad na punkt obezbeđenja tokom večere Udruženja dopisnika Bele kuće možda imao za cilj članove administracije predsednika Donalda Trampa. Privremeni državni tužilac Todd Blanche izjavio je da preliminarna istraga ukazuje na to da je osumnjičeni pokušao da uđe na događaj na kojem su prisustvovali visoki zvaničnici, uključujući predsednika, potpredsednika i članove kabineta.

“Verujemo, na osnovu prvih rezultata istrage, da je napadač imao nameru da cilja članove administracije,” naveo je Blanche tokom intervjua. On je dodao da motivacija osumnjičenog još nije potpuno razjašnjena i da su u toku razgovori sa osobama koje su ga poznavale. Prema rečima Blanchea, osumnjičeni za sada ne sarađuje sa istražnim organima.

Policija je identifikovala osumnjičenog kao 31-godišnjeg Kola Alena iz Torrancea, Kalifornija. On je, prema navodima policije, bio naoružan puškom, pištoljem i noževima kada je pokušao da probije punkt obezbeđenja ispred hotela gde se događaj održavao. U tom trenutku, u sali su se nalazili predsednik Tramp, potpredsednik JD Vance, članovi kabineta, kao i brojni novinari. Policijski izvori navode da je Allen delovao samostalno.

Nakon što su se začuli pucnji, pripadnici tajne službe evakuisali su predsednika, prvu damu Melaniju Tramp i potpredsednika Vancea sa bine. Zvaničnici navode da niko od njih nije povređen tokom incidenta. I ostali članovi kabineta, uključujući ministra odbrane Petea Hegsetha, ministra spoljnih poslova Marka Rubija i ministra zdravlja Roberta F. Kennedyja mlađeg, brzo su napustili prostoriju uz pomoć bezbednosnih službi.

Jedan agent tajne službe zadobio je povrede tokom incidenta, ali prema izjavama američkog predsednika, bio je zaštićen pancirnim prslukom i nije teško povređen. Predsednik Tramp je kasnije izjavio novinarima da su svi članovi njegovog tima bezbedni i da istraga traje.

Vlasti nastavljaju da rade na utvrđivanju svih okolnosti napada, uključujući mogući motiv i da li je bilo drugih saučesnika. Zvaničnici podvlače da se istraga nalazi u ranoj fazi i da će javnost biti obaveštena o svim novim detaljima kada budu dostupni.

Američke vlasti istražuju incident, osumnjičeni Kol Tomas Alen uhapšen na licu mesta

Tokom godišnje večere Udruženja dopisnika Bele kuće, koja je održana u hotelu ‘Hilton’ u Vašingtonu protekle noći, naoružani muškarac je ispalio više hitaca, saopštili su nadležni organi. Incident se dogodio u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, a svi prisutni su evakuisani nakon pucnjave.

Prema informacijama koje su nadležni organi objavili, osumnjičeni je identifikovan kao Kol Tomas Alen (31), koji je, kako se sumnja, nameravao da puca na zvaničnike administracije Donalda Trampa, uključujući i samog predsednika. Vršilac dužnosti državnog tužioca Sjedinjenih Američkih Država, Tod Blanš, naveo je da je istraga u toku i da se utvrđuju svi detalji događaja.

Povodom incidenta, Donald Tramp je izjavio da se ovakva situacija ne bi mogla dogoditi u balskoj dvorani Bele kuće sa najvišim nivoom bezbednosti, čija izgradnja je u toku. Tramp je istakao da je dvorana planirana kako bi pružila maksimalnu zaštitu i da se njena izgradnja finansira iz budžeta, te da napreduje brže od predviđenih rokova. “Ono što se dogodilo sinoć upravo je razlog zbog čega su naša vojska, tajna služba i policija zahtevali izgradnju velike i bezbedne balske dvorane u okviru Bele kuće”, naveo je Tramp na društvenim mrežama.

Nadležni organi nastavljaju sa istragom ovog incidenta. Zasad nije saopšteno da li je bilo povređenih tokom pucnjave, a svi prisutni su bezbedno evakuisani. “Istraga o okolnostima incidenta i motivima osumnjičenog je u toku”, izjavio je predstavnik nadležnih službi.

Umetnica iz Oksforda ističe značaj figurativnog slikarstva, naglašavajući istraživanje ljudske suštine u savremenoj umetnosti

U umetničkom ateljeu u Oksfordu, Engleska, Dženi Sevil radi na portretima velikih dimenzija, sa naglaskom na prikazu ljudskog tela i lica. Njeni radovi, prema rečima same umetnice, teže da prenesu suštinu ljudskog bića kroz upotrebu boje i posebnu tehniku koja stvara utisak unutrašnje svetlosti na platnu. Sevil ističe da je cilj njenog slikarstva „da izdvoji neku vrstu esencije onoga što jesmo kao ljudi“, naglašavajući da figurativna umetnost služi za komunikaciju neizrečenog.

Njen proboj na umetničkoj sceni dogodio se početkom 1990-ih, kada je njeno delo „Propped“ privuklo pažnju kolekcionara Čarlsa Sačija tokom završne izložbe na umetničkoj školi. Kasnije je to delo postiglo značajnu cenu na aukciji, što je umetnici omogućilo veću slobodu u daljem radu. Sevil je tada dobila priliku da realizuje ambiciozne projekte, uključujući triptih pod nazivom „Strategy“, koji je nastao kao rezultat saradnje sa Sačijem.

U razgovoru o svom procesu rada, Sevil navodi da je slikanje velikih formata omogućava da istražuje odnos između tela i prostora, oslanjajući se na detaljno posmatranje modela i lično iskustvo. Njen pristup podrazumeva eksperimentisanje sa slojevima boje i teksturom, čime nastoji da stvori vizuelni efekat koji podseća na pejzaž, ali kroz prikaz ljudskog oblika.

Sevilina dela karakteriše izražena figurativnost, dok su portreti često monumentalnih dimenzija, sa fokusom na izrazu lica i strukturi tela. Umetnica smatra da je upravo slikarstvo medij koji može preneti osećaj prisutnosti i introspekcije, za razliku od drugih umetničkih formi. Prema njenim rečima, boja i način nanošenja na platno omogućavaju prikaz „unutrašnje svetlosti“, što smatra jedinstvenim za ovu tehniku.

Rad Dženi Sevil prepoznat je na međunarodnoj umetničkoj sceni, a njene slike izložene su u različitim galerijama i muzejima. Njena dela često su predmet analize zbog načina na koji tretira ljudsku figuru, kao i zbog uticaja koji ima na savremeno figurativno slikarstvo. Sevil naglašava da je za nju umetnost sredstvo za komunikaciju i istraživanje identiteta, dok veliku pažnju posvećuje samom procesu stvaranja svakog dela.

Ovim pristupom, Sevil nastavlja da istražuje mogućnosti prikaza tela kao pejzaža, ističući univerzalne teme prisutne u savremenom društvu. Njeni radovi ostaju primer savremenog figurativnog slikarstva, sa posebnim fokusom na odnos između umetnika, modela i posmatrača.