Ministar odbrane SAD odbacio navode o nestašici, ističući da se kapaciteti proizvodnje povećavaju

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država, Pit Hegset, izjavio je 14. juna 2026. godine u Vašingtonu da Sjedinjene Države ne doživljavaju krizu u zalihama municije, uprkos spekulacijama o mogućim nestašicama usled produženih vojnih operacija i aktuelnih konflikata. Hegset je ove tvrdnje izneo tokom gostovanja u emisiji, gde je naglasio da smatra da su priče o nedostatku municije “konstruisane” i da su američke zalihe stabilne.

Prethodno je, tokom svedočenja pred Odborom za oružane snage Senata, Hegset naveo da bi obnavljanje zaliha moglo potrajati “mesecima i godinama”, naglašavajući da brzina zavisi od vrste naoružanja. Naveo je i da su u toku izgradnje novih proizvodnih postrojenja, što bi trebalo da ubrza proizvodnju municije u narednom periodu.

Tokom iste sednice, Hegset je istakao da su pojedini nivoi zaliha smanjeni, ali je naveo da se proizvodnja intenzivira i da su “u realnom vremenu u toku izgradnje novih kapaciteta”. Dodao je i da je prošla administracija ostavila niže zalihe, što je uticalo na trenutnu dinamiku popunjavanja.

Na pitanje o vremenskom okviru za obnavljanje zaliha, Hegset je izjavio: “Neke vrste municije zahtevaju više vremena, dok se druge mogu brže obnoviti. Imamo dovoljno resursa u rezervi.” Ministarstvo odbrane nije objavilo zvanične podatke o potrošnji municije tokom poslednjih operacija u Iranu, kao ni detalje o trenutnim zalihama.

Pitanje proizvodnje i isporuke sistema Patriot takođe je bilo u fokusu. Prema saopštenju jednog od glavnih proizvođača, potrebno je tri do četiri godine da se godišnja proizvodnja povećava sa 650 na 2.000 jedinica. Hegset je naveo da se kapaciteti uvećavaju i da Sjedinjene Države ostaju otvorene za kooperaciju u proizvodnji sa partnerskim državama.

Na upit o zahtevima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za dodatne isporuke, Hegset je izjavio da su SAD spremne za saradnju i da se proizvodnja municije ubrzava. Ponovio je da “nijedna zemlja ne proizvodi više municije od SAD” i da američka industrija radi na jačanju kapaciteta.

Hegsetove izjave usledile su nakon više izveštaja o upotrebi i potrošnji municije tokom aktuelnih konflikata. Ministarstvo odbrane SAD nije objavilo precizne brojke o upotrebljenim količinama, dok međunarodni posmatrači ukazuju na povećane zahteve za vojnom opremom u poslednjih godinu dana.

Istragu o uzrocima nesreće vodi brazilsko ratno vazduhoplovstvo, saobraćaj obustavljen dok traje uviđaj

Šest osoba poginulo je kada su se dva helikoptera sudarila u vazduhu i srušila u oblasti Rekreio dos Bandeiras, na jugozapadu Rio de Žaneira, u nedelju ujutru, saopštili su nadležni organi. Prema rečima očevidaca, do sudara je došlo pod još nerazjašnjenim okolnostima, a svi putnici iz oba helikoptera su stradali na licu mesta.

Vatrogasna služba saopštila je da su ostaci letelica bili rasuti na prostoru prečnika od najmanje 100 metara, dok su pojedini delovi završili na krovovima okolnih zgrada. Na terenu je angažovano oko 45 vatrogasaca sa 15 vozila, a zbog bezbednosti je privremeno obustavljen saobraćaj na priobalnoj saobraćajnici Avenida das Amerikas.

Požar koji je izbio nakon pada letelica stavljen je pod kontrolu nekoliko sati kasnije, dok su ekipe nastavile proveru mogućeg curenja goriva i uklanjanje ostataka sa mesta nesreće.

Brazilsko ratno vazduhoplovstvo potvrdilo je da je aktiviran Centar za istragu i prevenciju vazduhoplovnih nesreća (CENIPA), koji je odmah započeo prikupljanje podataka i sprovođenje preliminarne istrage o uzrocima sudara.

“Istraga je u toku i svi relevantni podaci se prikupljaju”, navedeno je u zvaničnom saopštenju nadležnih organa.

Identitet stradalih još nije zvanično potvrđen, a istraga o okolnostima nesreće se nastavlja.

Nadležne službe prate situaciju, za sada nema izveštaja o povređenima ili materijalnoj šteti

Snažan zemljotres jačine 5,4 stepena Rihterove skale zabeležen je večeras u 20:17 na području jugoistočne Grčke, prema podacima seizmoloških centara. Epicentar potresa registrovan je na geografskim koordinatama širine 36.7494 i dužine 21.6383, dok se hipocentar nalazio na dubini od oko 12,7 kilometara ispod površine zemlje.

Zemljotres je bio veoma jak i osetio se širom Grčke, uključujući i glavni grad Atinu, navode seizmološki izvori. Prema do sada dostupnim informacijama, nema izveštaja o povređenima niti o materijalnoj šteti.

Nadležne službe nastavljaju da prate situaciju, a prema saopštenju Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra, građanima se savetuje oprez i praćenje zvaničnih uputstava.

“Zemljotres je registrovan na dubini od 12,7 kilometara, a svi relevantni organi su u pripravnosti i prate stanje na terenu”, navedeno je u saopštenju seizmološkog centra.

Istraga o eventualnim posledicama zemljotresa je u toku, a o svim novim informacijama javnost će biti blagovremeno obaveštena.