Poljoprivrednici iz SAD izražavaju zabrinutost zbog povećanih troškova, potvrđuju ekonomski stručnjaci, situacija utiče na celu industriju

Sukob na Bliskom istoku koji uključuje Iran doveo je do značajnog povećanja cena goriva i đubriva, što je dodatno opteretilo američke poljoprivrednike u trenutku kada se industrija već suočava sa ekonomskim izazovima. Poljoprivrednik Lанс Лилибридж iz Vintona, Ajova, izjavio je da je ovogodišnja prolećna setva dodatno otežana zbog ovih promena na tržištu. “Ovo je došlo u najgorem mogućem trenutku”, naveo je Lилибридж, naglašavajući da su poskupljenja dizela i đubriva dodatno pogoršala postojeće probleme sektora.

Prema podacima Oxford Economics, cena amonijaka i uree, ključnih sastojaka za đubrivo, porasla je za oko 20%, odnosno 50% od početka sukoba. Američka automobilska asocijacija (AAA) navodi da je cena dizel goriva porasla za 43,5%. Lилибридж procenjuje da su njegovi troškovi porasli za 25% u odnosu na prošlu godinu, što je dodatni udarac za sektor koji se još oporavlja od prethodnih gubitaka.

Stručnjaci za agrarnu politiku ukazuju da trenutna situacija nije pod kontrolom ni proizvođača ni potrošača. Skot Marlo, bivši zamenik administratora USDA Farm Service Agency, istakao je da će povećani troškovi imati posledice kako za one koji proizvode hranu, tako i za potrošače. “Ova situacija utiče na svaki korak u procesu, od semena do konačnog proizvoda na rafovima prodavnica”, rekao je Marlo.

Prethodna godina bila je teška za američke farmere, sa povećanjem broja stečajeva drugi put zaredom. Američka federacija za farmere navela je da je u 2025. godini zabeležen rast broja stečajeva za 46% u odnosu na 2024. godinu. Lилибридж naglašava da je važno da se situacija stabilizuje kako bi se sprečili veći ekonomski problemi, jer trenutna neizvesnost utiče i na buduće generacije u poljoprivredi.

Povećane cene nafte i gasa, prema ekonomskim analizama, takođe su uticale na glavne berzanske indekse, a očekuje se da će rast troškova biti primetan i za američke potrošače kroz više cene hrane. Stručnjaci ističu da je svaki deo lanca snabdevanja pogođen, što dodatno komplikuje oporavak sektora poljoprivrede.

Premijer Fico poručio da Slovačka neće podržati 20. paket sankcija ako Evropska komisija favorizuje Ukrajinu

Premijer Slovačke Robert Fico izjavio je da njegova zemlja neće podržati novi paket sankcija protiv Rusije ukoliko Evropska komisija po pitanju snabdevanja naftom stane na stranu Ukrajine. Ovu poruku Fico je uputio u video-obraćanju, ističući da je podrška Slovačke zavisna od odnosa Evropske komisije prema interesima Bratislave u snabdevanju energentima.

“Ako Evropska komisija namerava da da prednost Ukrajini u odnosu na Slovačku, onda može da zaboravi na podršku 20. paketu sankcija protiv Rusije ili na našu spremnost da izađemo u susret brzom prijemu Ukrajine u Evropsku uniju bez ispunjavanja neophodnih uslova”, izjavio je Fico u obraćanju javnosti.

On je naglasio da pitanje obnove transporta nafte preko naftovoda “Družba” ne pogađa samo Slovačku i Mađarsku, već i čitavu centralnu Evropu. Prema rečima premijera, funkcionisanje naftovoda direktno utiče na cene goriva u regionu.

Transport nafte kroz “Družbu” ka Slovačkoj i Mađarskoj obustavljen je krajem januara, a kao razlog su ukrajinske vlasti navele oštećenja prouzrokovana ruskim udarima. U odgovoru na prekid isporuka, Mađarska je zaustavila isporuke dizela i gasa, blokirala 20. paket sankcija protiv Moskve i obustavila odobravanje kredita Evropske unije Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra.

U poslednjih nekoliko nedelja, ukrajinske snage su pojačale napade na infrastrukturu gasovoda “Plavi tok” i “Turski tok”, pri čemu “Turski tok” ima ključnu ulogu u snabdevanju Mađarske prirodnim gasom. Premijer Fico istakao je da je rešenje pitanja energetskog snabdevanja od presudnog značaja za stabilnost regiona.

“O pitanju snabdevanja energentima mora se voditi računa o interesima svih zemalja centralne Evrope”, naveo je Fico.

Zvanični stav Slovačke ostaje da će podržati mere Evropske unije samo ukoliko budu u skladu sa nacionalnim interesima i energetskom sigurnošću države.

Analitičari ističu da američka administracija razmatra diplomatske i vojne opcije, dok pritisak javnosti raste

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp suočava se sa zahtevnim izborima nakon mesec dana oružanog sukoba sa Iranom, pri čemu rastu globalne cene energije i opada njegov politički rejting, navode izvori bliski administraciji. Dve glavne opcije koje se razmatraju uključuju potpisivanje sporazuma sa Iranom, što bi moglo biti shvaćeno kao pogrešan kompromis, ili nastavak vojne eskalacije sa rizikom od dugotrajnog sukoba, koji bi mogao imati značajne posledice po njegov mandat.

Uprkos diplomatskim naporima, američko-izraelska kampanja na Bliskom istoku se nastavlja, dok Iran zadržava kontrolu nad ključnim isporukama nafte i gasa iz Persijskog zaliva i nastavlja raketne i bespilotne napade širom regiona. Analitičari postavljaju pitanje da li je Tramp spreman da smanji tenzije ili pojača vojnu akciju, s obzirom na ocene kritičara da je sukob izazvao jedan od najvećih poremećaja u snabdevanju energijom u novijoj istoriji.

Prema izjavama zvaničnika, Tramp je svojim pomoćnicima saopštio da želi da izbegne dugotrajan rat i pronađe pregovaračko rešenje, ali vremenski okvir za završetak neprijateljstava ostaje neizvestan. Istovremeno, predsednik je zapretio ozbiljnom vojnom eskalacijom u slučaju neuspeha pregovora. Trampovi diplomatski pokušaji uključuju slanje mirovnog predloga Iranu preko posrednika, ali za sada nema jasnih naznaka da su pregovori na pomolu.

Zvaničnici ističu da će kampanja biti završena tek kada vrhovni komandant odluči da su ciljevi SAD ispunjeni, dok Tramp raspoređuje dodatne trupe u region i upozorava Iran na moguće intenziviranje napada. Analitičari smatraju da bi ovakvo pokazivanje sile moglo biti pokušaj da se Iran natera na ustupke, ali upozoravaju da bi slanje kopnenih trupa u Iran izazvalo negativne reakcije među američkim biračima.

Jedan od mogućih scenarija koji se razmatra jeste izvođenje velikog vazdušnog napada na iranske vojne kapacitete, nakon čega bi Tramp proglasio ispunjenje ratnih ciljeva. Međutim, stručnjaci ukazuju da takav potez ne bi bio ubedljiv ukoliko se ključni Ormuski moreuz ne otvori za međunarodni promet, dok Iran i dalje odbija takvu mogućnost. Tramp je izrazio nezadovoljstvo zbog nedostatka podrške evropskih saveznika u obezbeđivanju ovog strateškog pravca.

Uprkos javnim nastupima kojima nastoji da umiri finansijska tržišta i birače, izostanak jasne strategije izlaska iz sukoba stvara dodatne izazove za Trampovu administraciju i njegovu stranku pred predstojeće izbore. Analitičari ocenjuju da je jedna od najvećih grešaka SAD bila potcenjivanje razmera iranske odmazde, uključujući napade na Izrael i zatvaranje Ormuskog moreuza, što je dodatno destabilizovalo globalno tržište energenata.

Izvori bliski administraciji navode da američki tim smatra da su spremni za iranski odgovor i očekuju da će moreuz uskoro biti otvoren. Kao znak rastuće zabrinutosti, Tramp je nedavno povukao pretnju o uništavanju iranske elektroenergetske mreže i proglasio privremenu pauzu u eskalaciji, dajući šansu diplomatiji.